Poziv Istine
U argumente koji potvrđuju istinitost Muhammedovog, alejhi selam, poslanstva spada i to što je Uzvišeni Allah priznao njegovu misiju. Da je Muhammed drugačije govorio u ime svoga Gospodara, Uzvišeni je izvestio da bi ga odmah uništio:
„A da je on o Nama[1] kojekakve reči iznosio, Mi bismo ga za desnu ruku uhvatili, a onda mu žilu kucavicu presekli, i niko ga između vas ne bi mogao od toga odbraniti.“ (Kur’an, Čas neizbežni, 44-47)
I rekao je:
„’Teško vama!’ – reče im Musa (Mojsije). ‘Ne iznosite laži o Allahu[2], pa da vas On kaznom uništi; a sigurno neće uspeti onaj koji laži iznosi!’“ (Kur’an, Ta Ha, 61)
I rekao je:
„Reci: ‘Oni koji o Allahu laži iznose neće uspeh postići.’“ (Kur’an, Junus/Jona, 69)
Takođe je rekao:
„Allah nikako neće ukazati na Pravi put onome ko je lažljivac i nevernik.“ (Kur’an, Skupovi, 3)
Dakle, Verovesnik, alejhi selam, nije izneverio svoju misiju, već ju je ispravno i uspešno obavio u svim njenim segmentima. Njegova vera je najveličanstvenija vera na Zemlji i sa najvećim stepenom širenja.
Ovaj neporecivi argument i priznanje detaljnije je pojasnio učenjak Ibnul- Kajjim, Allah mu se smilovao, rekavši:
„Jednom prilikom sam u Egiptu imao raspravu sa najučenijom i najuglednijom osobom, u koju Jevreji pokazuju svojim prstom. Prilikom našeg razgovora, rekao sam mu: ‘Vi mnogo vređate Allaha samim tim što poričete Muhammeda, alejhi selam!’ Začuđeno me upitao: ‘Zar neko poput tebe može da kaže tako nešto?!’ ‘Poslušaj moju opservaciju ove konstatacije, rekoh mu, i nastavih: ‘Vi smatrate da je Muhammed bio samo nepravedni vladar koji je ljude prisiljavao na poslušnost oštricom svoga mača, i da nije bio poslanik kojeg je Allah poslao. Smatrate da je dvadeset i tri godine svoga života proveo tvrdeći za sebe da je Božiji poslanik kojeg je poslao svim stvorenjima, koji je govorio: ‘ Allah mi je naredio to i to, a zabranio mi je to i to. Objavio mi je to i to, i da ništa od toga nije bilo istina! Takođe tvrdite da je govorio: ‘ Allah mi je dozvolio da u ropstvo odvedem decu i žene, pa da zaplenim imovinu i poubijam muškarce, one koji me budu poricali i meni se suprotstavljali! I da sve to nije bila istina! Smatrate da je ustrajavao kršeći i menjajući veru svih verovesnika, da se suprotstavljao i ratovao sa njihovim sledbenicima, da je dokinuo njihove verozakone… Ako to tvrdite, onda ste pobornici jednog od sledeća dva mišljenja: ili da je Uzvišeni Allah sve to posmatrao i detaljno znao, ili da Mu je sve to promaklo i da o tome ništa nije znao! Ako kažete da Allah o njemu ništa nije znao, u tom slučaju ste Allaha svrstali među najveće neznalice i kazali ste da je onaj koji je bio upoznat o Muhammedu bio znaniji od Allaha! Ako kažete da je Allah dobro znao, posmatrao i nadzirao nad svim onim što je Muhammed činio, u tom slučaju trebate da se odredite u pogledu sledećeg: ili je Allah imao moć i sposobnost da ga promeni, zaustavi i zabrani mu da takva dela čini, ili da nije bio sposoban. Ako smatrate da nije bio sposoban, u tom slučaju ste Ga svrstali među najveće nesposobnjakoviće – što se direktno suprotstavlja Njegovom gospodarstvu (tj. da je Allah jedini Stvoritelj sveta i da On svime upravlja, da On oživljava, usmrćuje i daje opskrbu). Ako kažete da Allah ima moć i sposoban je, zašto je Muhammeda podržavao i pomagao? Zašto je uzdizao njega i njegove reči? Zašto se odazivao na njegove molbe? Zašto ga je pomagao u borbi protiv njegovih neprijatelja? Zašto mu je davao raznolike oblike nadnaravnih dela, čudesa i čudnovatnih sutuacija koji prelaze brojku od hiljadu? Zašto ga je štitio od svih nedaća koje su mu bile spremane i zašto, kada bi Ga god nešto zamolio, On bi mu to udovoljavao? To što vi o Muhammedu mislite smatra se najvećom nepravdom i glupošću koja je nedolična da se pripiše nekom razumnom čoveku, a kamoli da se još sa tim vređa Gospodar Zemlje i nebesa! Još je odvratnije ukoliko priznajete da ga je Allah podržao i da je priznao njegovu misiju praktičnim delima i rečju, a vi i dalje smatrate da je Muhammed lažno svedočio i neistinu govorio!’ Kada je saslušao moje reči, on reče: ‘Bože sačuvaj da Allah tako nešto dopusti lažovu! On je bio verovesnik koji je istinu govorio! Onaj koji ga bude sledio, biće srećan i spašen!’ Upitah ga: ‘Pa, zbog čega ne prihvatiš njegovu veru?’ On reče: ‘On je isključivo poslan nepismenom narodu kome nije objavljena Knjiga, a mi već imamo Knjigu koju sledimo.’ Rekoh mu: ‘Poražen si u potpunosti! Zaista ugledni ljudi i običan narod znaju da je on Božiji poslanik poslat svim stvorenjima, da je nevernik i stanovnik Pakla svaki onaj koji ga ne bude sledio. Uz to, borio se protiv sledbenika Knjige, Jevreja i hrišćana. Ako je ispravna njegova misija, onda trebaš da je podržavaš u svemu onome o čemu je obaveštavao!?’ On je ostao bez odgovora.”[3]
Odlomak iz knjige „Neporecivi argumenti o istinitosti poslanstva Muhammeda alejhi selam“.[4]
[1] U arapskom jeziku postoje dva tipa plurala (množine). Prvi plural je numerički, odnosi se na nešto čija količina je više od jedan. Drugi je plural poštovanja. Kada Uzvišeni Bog govori o Sebi u Kur’anu, ponekad za Sebe koristi množinu, kao plural poštovanja.
[2] Allah je arapska reč koja označava vlastito ime Jednog, Jedinog, Istinskog Boga koji je jedinstven u svemu i nije nikakav naziv za nekog posebnog Boga muslimana. Koren ovog imena je u reči ‘ilah’ koja u arapskom jeziku znači bog ili božanstvo, bilo ono istinito ili lažno. Dodavanjem određenog člana ‘El’, dobija se reč ‘El-Ilah’ koja je osnova imena ‘Allah’ kojim se označava Jedan, Jedini, Istinski Bog koji postoji, Stvoritelj i Gospodar svega, Jedini Koji zaslužuje da se obožava i Jedini Koga Njegovi robovi istinski obožavaju. Sva božanstva mimo njega su lažna. Uzvišeni Bog u islamu ima mnoštvo lepih imena, a ime Allah upućuje na sva ostala Božija lepa imena. Hrišćani i Jevreji koji govore arapskim jezikom isto tako Boga nazivaju Allah i to ime koriste u Bibliji na arapskom jeziku.
[3]„Hidajetul-hajara fi edžvibetil-jehudi ven-nesara” od Ibnul-Kajjima el-Dževzijje, str. 87, izdavačka delatnost Islamskog univerziteta iz Poslanikove Medine.
[4] http://islamhouse.com/sr/books/2786508/
