Uzroci nastanka različitih jezičkih izraza u Bibliji

Horn je u svome komentaru rekao: “Za nastanak različitih jezičkih varijanti postoje četiri uzroka:

1. Nemar i zaborav autora:

Pretpostavka je da se desio na sledeće načine:

1. Da onaj ko prepisivaču čita tekst pogreši u čitanju ili, pak, pisar pogrešno razume njegove reči pa ih napiše onako kako on misli.

2. Hebrejska i grčka slova su slična jedna drugima, pa pisar napiše jedna umesto drugih.

3. Pisaru su se znak na slovu ili crta na kojoj piše učinili slovom ili, pak, nije razumeo šta se rečenicom želi reći, pa je rečenicu, po vlastitom mišljenju, ispravio i tako pao u grešku.

4. Da pisar nenamerno pređe iz poglavlja u poglavlje, a kada to primeti ne izbriše odmah ono što je napisao, da bi prili­kom sledećeg pisanja nastavio tamo gde je stao i tako nenamerno ostavio ono što je ranije napisao na pogrešnom mestu.

5. Da pisar zaboravi jedno, a počne pisati nešto drugo, pa kada se seti zaboravljenoga upiše ga na mestu na kome je tre­nutno zastao. I tako prebaci misao sa njenog pravog mesta na drugo mesto.

6. Da pogled pisara u toku prepisivanja padne na rečenicu koja nije na redu i tako izostavi deo teksta.

7. Da pisar pogreši u razumevanju određenih izraza i da ih upiše prema vlastitom shvatanju i tako pogreši.

8. I najčešći uzrok grešaka je neukost pisara koji nisu raz­likovali osnovni tekst od fusnota i komentara, pa su sve unosili u osnovni tekst knjiga.

2. Manjkavost u knjizi iz koje se prepisuje:

Pretpostavlja se da je do toga došlo na sledeće načine:

1. Brisanje oznaka na slovima.

2. Deo objašnjenja teksta nije ubeležen na istoj strani, pa je pisar mislio da su to reči glavnog teksta i tu ih i ubeležio.

3. Zaboravljeni tekst je naknadno zapisan u fusnoti bez obeležavanja stranice kojoj pripada, tako da sledeći prepisivač nije znao njegovo pravo mesto, te ga je stavio na neko od mesta, po vlastitoj proceni, i u tome pogrešio.

3. Zamišljene ispravke:

One su se dešavale na sledeće načine:

1. Po proceni pisara određeni tekst je bio manjkav ili nije shvatio šta se njime želi reći ili je, pak, za sasvim ispravnu rečenicu mislio da je pogrešna.

2. Neki istraživači se nisu zadovoljili samo ispravljanjem pogrešaka, nego su stilski nedoterane misli zamenili lepšim književnim izrazima. Tako su izbacili suvišne reči i izraze koje se ponavljaju, ako u njima nisu videli nikakvu razliku.

3. Ukalupljavali su rečenice u stihove poštujući njiho­va značenja i praveći ih jednakima. Suviše kratke rečenice su povećavali, a dugačke smanjivali. Ovo je naročito zadesilo jevanđelja, pa je zato dodavanje česta pojava u Pavlovim Poslanicama koji je nastojao da rečenice koje prenosi iz Starog zave­ta, uskladi sa duhom grčkog jezika. I ovo je najčešći način iskrivljivanja.

4. Neki komentatori su se trudili da izraze i rečenice Sta­rog zaveta usklade sa latinskom verzijom.

4. Namerno izobličavanje:

Knjige su na ovaj način izobličavali i ekstremisti i inovatori u veri. Od inovatora se, u namernom preinačavanju, najviše isticao Marsijun, dok su ekstremisti namerno menjali tekst kako bi potvrdili ionako prihvatljivu postavku ili kako bi izbeg­li prigovore. Tim korekcijama se kasnije davala prednost. Horn je za ovu vrstu namernih iskrivljivanja od strane verskih fanati­ka, koji su u svome narodu bili poznati kao verski ljudi, naveo mnogo primera.

I kada se zna da je komentar ili sadržaj fusnota ušao u tekst zbog neznanja i nemara pisara, da su prepisivači lično popravaljali one rečenice koje su smatrali pogrešnim, da su loše sročene odlomke menjali biranim i lepim književnim izrazi­ma; da su brisali suvišan i ponovljen govor, da su govor nastoja­li pretočiti u međusobno jednake ili slične rečenice (što je čest slučaj u jevanđeljima), da su neki istraživači Novi zavet usk­lađivali sa latinskim prevodom, da su novatori namerno vršili korekcije, da su verski fanatici preinačavali tekst da bi njihovo učenje bilo prihvatljivo i da bi bili pošteđeni prigovora i napada i da su ovakva iskrivljivanja kasnije preovladala, pa šta to oni, onda, od korekcija nisu učinili?! I na koja to vrata iskrivljivanja nisu ušli?! Pa zar da se i dalje čini neverovatnim ako kažemo: “Zaista su hrišćani, obožavaoci krsta, nakon pojave Is­lama namerno promenili ona mesta koja su išla u prilog mus­limanima, da bi kasniji naraštaji te korekcije učinili preovladavajućim učenjem?!” I ne samo to, oni su za korekcije teksta protiv muslimana zainteresovaniji nego za korekcije kojima se međusobno jedni drugima suprostavljaju.

Odlomak iz knjige ‘Trijumf istine’ – Rahmetullah Hindi