Poziv Istine
Da li svi tragate za srećom i uspehom u životu? Skoro svi to žele. Neki nisu baš sigurni. Želite li da imate svoj mir, samopouzdanje, sigurnost? Ako želite, dobrodošli u takvo društvo!
Svi na svetu, na jedan ili na drugi način, kad ih pitate o uspehu i sreći, kažu da ih žele. Za to se borimo ceo svoj život. Udaramo, galamimo, nadamo se, želimo, borimo se, varamo, lažemo, krademo i sve ostalo što pokušavamo da uradimo, na neki način je povezano sa težnjom ka uspehu. Vernici i nevernici, dobri i zli, svaki od njih traži sreću i uspeh. Kad sretnete nekog na dnu ulice, nekog ko se “uradio” , i upitate ga zašto se drogira i opija, zašto je u razvratu, obavezno će da kaže: “Droga čini da se osećam dobro, bar na kratko.” Ne zanima ga šta je posledica toga. U našem umu postoji nešto što nas vodi makar privremenoj sreći i uspehu.
Nažalost, većina ljudi ka sreći ide pogrešnim putem. Iako svi traže sreću, mase ljudi poput životinja idu pogrešnim putem. Samo mali broj njih razmišlja o ispravnosti svoga puta prema sreći. I mene su nekada ubeđivali da će mi dobro obrazovanje garantovati dobar posao i dobar društveni položaj. Zato sam uvek mislio da su doktori, advokati i arhitekte najuspešniji i najsrećniji ljudi na svetu.
Ljudi koji poseduju sve igračke ovog života, drže pod kontrolom mase ljudi širom sveta i imaju najveći položaj u društvu, za većinu nas imaju sve preduslove za uspeh i sreću. Ali, da vidimo da li je zaista tako.
Statistike pokazuju da najveći broj samoubistava, razvoda i tragedija postoje među bogatima i poznatima. Uprkos društvenom položaju, većina ih je usamljena. Većina ih umire u samoći. Većina ih je razočarana. U dubokom razočarenju dočekuju smrt. Većina njih su zavisnici od droga, alkohola i drugih opijata. Većina njih doživljava psihičke slomove, nesposobni su da održe jednostavne veze, teško prepoznaju prave prijatelje i obično umiru ostavljeni od svih. To su ljudi koje mnogi od nas smatramo najuspešnijima na svetu. Predočiću vam neke statističke podatke iz Svetske zdravstvene organizacije.
Da li ste znali da samoubistvo spada u tri vodeća uzroka smrti u zapadnom, razvijenom svetu? U razvijenom svetu, gde su imetak i odeća nešto najvažnije. SZO je procenila da je u 2000. godini milion ljudi na Zapadu izvršilo samoubistvo. To znači: na svakih 1.000 ljudi, njih 16 sebi oduzme život, iako naizgled žive u civilizaciji koja ima najveći životni standard. Zašto onda šesnaest ljudi na svakih hiljadu oduzima sebi život? Zašto dolaze do tačke kada više ne vide nikakvu svrhu života?
Svakih 40 sekundi neko sebi oduzme život! Svakih 40 sekundi, neko na Zapadu sebi prereže vrat, skoči sa mosta, popije pilule, iseče vene, raznese sebi mozak ili na neki drugi način sebi oduzme život. To su “najobrazovaniji” ljudi na svetu.
SZO, zatim, kaže da je u poslednih 45 godina stopa samoubistva porasla za 60% širom sveta. Ispada da što smo obrazovaniji, podložniji smo samoubistvu i ubistvu.
Kada pogledamo koliko su siromašni, bolesni i socijalno nesigurni ljudi u “nerazvijenim zemljama”, pomislićemo da ljudi u tim zemljama imaju najviše samoubistava, ali to nije tako! Ti ljudi se, izgleda, bolje nose sa svojim problemima, iako nisu visoko obrazovani.
Naprotiv, u zemljama pogođenim bedom, sa najnižim životnim standardom, stopa samoubistva je najniža. U zemljama čije stanovnike posmatramo kao teroriste, fanatike, ekstremiste i neljude, jedine samoubice su takozvane “bombaši samoubice”. Inače, oni sebe nikad tako ne nazivaju, već sebe nazivaju “šehidima”. Sa ponosom ističem da je stopa samoubistva u muslimanskim zemljama manja od 0,5% na 100.000 stanovnika. Jer, za muslimana – samoubistvo nikada, baš nikada, nije opcija!
Uspeh nije u onome šta poseduješ, ili u onome šta ljudi misle o tebi. Uspeh je zahvalnost. Uspeh je priznanje. Uspeh je znati ko si, zašto si ovde i koja ti je svrha. Kada osoba ovo prizna i tokom života uzgaja to priznanje, nikada neće da dođe u očaj i u situaciju da pomisli na samoubistvo.
Da li materijalna dobra donose duševni mir? Da li im uticaj nad ljudima garantuje ispunjenost? Ne! Kraljevi, kraljice, vladari i predsednici – svi imaju imetak, svi imaju vlast nad potčinjenima i građanima, ali ne žive ugodno, zadovoljno, ispunjeno i u duševnom miru. Naprotiv, životi su im kombinacija svakodnevnih stresova, borbi za održavanje statusa, preokupacija ratovima unutar ili izvan svojih država, zatim paranoja u vezi “rivala”. Teško da je bilo koji kralj, kraljica, vladar ili predsednik ostavio značajniju zaostavštinu ili zaslugu, kao uzor i primer uspeha. Osvrnimo se na živote bogatih i poznatih nekada i danas i uverimo se da li su nam dali inspiraciju kako da postignemo uspeh .
Zašto nam imetak i status ne garantuju uspeh , kako to želi da nam predstavi Oksfordski rečnik? Zato što je ljudsko biće sastavljeno iz pet delova. Svakom delu naše egzistencije mora da se da odgovarajući tretman i razvoj, radi zadovoljenja i ravnoteže.
Ljudsko biće je sastavljeno iz pet delova:
1) Čovek ima dušu.
Duša je duh, suština, nevidljivi deo čoveka, koji emitira apstraktne vrednosti. Duša je onaj deo koji ima potrebu da obožava, koji se trudi da spozna svrhu svog postojanja.
2) Čovek ima um. Za razliku od životinja koje su snažnije od nas, ljudski um je osobina koja nas odlikuje nad ostalim stvorenjima. Da ne posjedujemo um, slonovi bi nas bacili u zoološki vrt. Lavovi, tigrovi i babuni bi nas strpali u zoo vrtove, jer su moćniji od nas. Ali, ne mogu da razmišljaju, ne mogu da računaju i ne mogu da manipulišu, jer je um samo nama dat. Ljudski um je izvor inteligencije. Uvek je u potrazi za saznanjima, novim izazovima, sredstvima proračuna i komunikacije, ljudi se naseljavaju i dominiraju uz pomoć uma. Um je, konačno, u stalnoj potrazi za odgovorima.
3) Čovek ima srce. Mudri i učeni, čovek od upute, verovesnik i Božiji Poslanik, mir nad njim, nam je rekao o srcu:
“Zaista, u čoveku postoji parče mesa: kada je ono ispravno – celo telo je ispravno, a kada je ono pokvareno – celo telo je pokvareno. To parče mesa je srce.” Srce – organ ljubavi, emocija i žudnje, mesto gde se osećanja rađaju, odakle potiču principi odanosti, drugarstva, posvećenosti i požrtvovanja.
4) Čovek ima individualnost. Ego, naše “ja”, “moje”, ostvarenje sebe, posvećenost sebi, izvor svih žudnji za posedom – za posedovanjem svega i svih na svakome mestu. To je ono što preovlađuje kroz pohlepu, gramzivost, zavist, sve do bolesti i smrti. Brine se samo o tome kako sebi da udovolji, a ne mari ni za koga drugog.
Na kraju, najniža forma čoveka, izvan koje, čini se, većina ljudi nije napredovala, je:
5) Telo. Telo, koje jede, pije i spava. Telo, koje oseća, miriše, vidi, čuje i dodiruje. Telo, u koje boravi potpuna osoba, ali ne ispunjava ostale komponente. Telo nikada ne može da ispuni dušu, um, srce i stremljenja. Telo ne opstaje samo po sebi. Ono samo služi kao smeštaj za osobu.
Većina nas provede život hraneći isključivo telo. Telo je najniža forma osobe, ali ga većina smatra najvažnijim. Materijalisti ne vide nikakvu svrhu osim udovoljavanja telu. Izgleda da svi žive za petak uveče. Rade kao psi, kao životinje, rade sve i svašta, ubijaju se od posla da bi zaradili za automobil, kuću, odeću, odlazak u moderni restoran, za ležanje sa ružnim i lepim ženama… Telo… Život nam prolazi od petka do petka, i tako prođe godina. Zatim prođe još jedna godina. I odjednom shvatimo da smo 50 ili 60 godina živeli takvim životom.
Šta imamo na kraju?
Apsolutno ništa što podseća na sreću i uspeh . Ljudskom biću je potrebno nadahnuće, uputa i duhovna svest. Telo je poput vozila sa putnicima, štiti ih i dovozi do odredišta. Duša je poput vozača, koji drži volan i odlučuje kada skrenuti, kočiti, ubrzati ili stati. Um je vodič, koji podseća i proračunava razdaljinu, gorivo, pravac i sve podatke saopštava vozaču. Srce je generator, izvor energije. Srce sve putnike drži skupa. Sve ih okuplja oko zajedničkog cilja putovanja.
Kod duše je stvarna svrha putovanja. Ona svim putnicima govori o svrsi putovanja. Mi ne želimo da čujemo šta nam ona govori.
Duša nas podseća da dobro iskoristimo mladost. Mi to ne želimo da čujemo.
Duša nas opominje na mladost i kada ostaramo, ali ni to ne želimo da čujemo.
Kad smo imućni, zdravi i snažni, duša nas podseća da trebamo da budemo zahvalni, ali mi to ne želimo da čujemo.
Kad smo slabi i bolesni, duša nas podseća na zdravlje koje smo imali, ali ni to ne želimo da čujemo.
Duša nas podseća na smrt. Dok smo živi, duša kuca na naša vrata i podseća nas da je smrt neizbežna. Sutra, prekosutra, ili neki dan uskoro može biti tvoj. Duša nam to govori, ali ne želimo da je slušamo.
Duša je svest, koja podseća i vodi putnike. Duša nas stalno izaziva. Govori nam o našem poreklu, o tome gde se sve završava, pokušavajući da nas nauči razlici između stvarnog i nestvarnog. Duša je natprirodna svest, koja je povezana sa nevidljivim elementima, elementima rođenja, snova, vizije i nevidljivim elementom smrti. Duša je nešto što ulazi u telo i postaje osobom u tački kada se dete začne, dok je još samo komad mesa, kad je samo oplođena ćelija, zakvačak. U drugom momentu, postaje fetus. U sledećoj fazi, postaje embrion. Tada duša ulazi u to telo i telo postaje osoba.
Dok je dete u majčinoj utrobi, oko 14. nedelje ono je već kompletna osoba. Srce mu kuca. Ima svoje otiske prstiju. Mozak mu funkcioniše. Mala pluća već uzimaju vazduh. Svi ekstremiteti su formirani. Uzgred, samo da znate jednu brojku: na zapadnoj hemisferi – SAD, Kanadi, Evropi i Australiji, svakoga dana bude ubijeno 2.300 ovih malih ljudi. Oni to zovu “abortus”. Zamislite! U edukovanom i naprednom svetu, izgrađenom na uspehu, svakoga dana ubiju 2.350 ovih malih ljudi. Tu brojku podelite na sate. Preko 105 bebica bude masakrirano, svakoga sata! Dok završimo ovo naše predavanje, na zapadnoj hemisferi, gde su ljudi moderni, bogati, stabilni i obrazovani, biće ubijeno 250-350 ljudskih bića. Ali, oni to zovu “abortus”. Zovu ga još lepše: “planiranje porodice”. Ne znam kako to “planirate” porodicu tako što ih ubijate? To je već neka druga tema, o kojoj zaista treba govoriti. Ne znam kako žene žive sa tim kada znaju da su ubile svoju decu. Prosečna mlada žena na Zapadu, koja nema Uputu, u toku 20 godina ubije najmanje troje dece. Stvarno ne znam kako može da živi sa tim, iza svoje šminke i maske. „Helena Rubenstein“ i „Maks Faktor“ imaju rešenje: te ubijene bebice uzimaju, prerađuju ih i stavljaju u šminke. Tako, danas ubijete bebu a zatim je nosite na svome licu. To je ekonomija…
Duša ulazi u telo i pretvara ga u osobu. Duša napušta telo, nakon čega se telo proglasi mrtvim. Tada osoba gubi sve prijatelje. Gubi celu porodicu. Gubi celo bogatstvo. Gubi sve veze sa svetom za koji je radila celog svog života. I znate šta: ma koliko je to telo bilo voljeno, u roku od nekoliko sati će “voljeni” izbaciti to telo iz svoje kuće. Kad ga duša napusti, telo počinje da zaudara. Duša je moja i vaša beležnica, naš večiti dokaz.
Braćo i sestre, posvedočite sa mnom da se pravo zadovoljstvo može postići jedino kada se duši da hrana i kada je duša stabilizovana. Znate kako se osećate ujutru, prilikom važnih događaja, kad imate ispit, kad imate poslovni sastanak, kad imate bitan intervju, kad morate da predstavite svoj važni projekat. Ako ste dobro pripremljeni, bićete opušteni. Zračimo samopouzdanjem, tako da ga svi oko nas mogu osetiti.
Sa druge strane, ako nismo spremni, ili ako smo umorni, frustrirani i zbunjeni, nećemo imati samopouzdanje, a iz nas će zračiti frustracija i neraspoloženje. Ljudska bića će biti uspešna jedino ako traže upotpunjenje i zadovoljstvo svoje duše. To će im se, zauzvrat, isplatiti zdravim i dobro balansiranim pogledom na život.
Svrha života ima mnogo dokaza i pokazatelja. Svrha života ima istorijske dokaze i ilustracije. Tako važan aspekt naših života nije ostao bez uputstva za upotrebu. Za život mora da postoji uputstvo! Sve što posedujemo, sve igračke, sva moderna sredstva koja koristimo – sve to ima uputstvo za upotrebu. Ako kupite novi časovnik, sa njim dolazi uputstvo. Kad kupite automobil, sa njim dolazi uputstvo. Novi kompjuter dolazi sa uputstvom. Čak i za brak postoje uputstva. Ne samo da sve stvari koje koristimo u životu dolaze sa uputstvom, nego ga mi, čak, i očekujemo. Ne samo da očekujemo uputstvo, već očekujemo i garanciju.
Dakle, za sve što nam nešto znači u životu, tražimo uputstvo za upotrebu. Očekujemo garanciju. Tražimo tehničara, koji će to da nam objasni, da nam popravi kvarove i da nas nauči kako da rukujemo spravom.
U životu uvek tragamo za ljudskim primerima. Tragamo za jasnim dokazima koji nam kazuju da li ispravno postupamo. Život i sve što postoji mora da ima svoj izvor. Mora da ima poreklo. Sve to mora da ima svog dizajnera i um koji sa svime time koordinira, održava, određuje i kontroliše. Nešto tako jednostavno, poput vode, mora da ima svoj izvor. Deo našeg fizičkog početka je voda. Semena tečnost je voda. Ljudski organizam ima najviše vode. Naša atmosfera, stratosfera i celo okruženje, uglavnom sadrži vodu. Voda je izvor, poreklo. Kur’an, naša sveta Knjiga, to potvrđuje pre skoro 15 vekova: „Sve živo od vode stvaramo“. (Kur’an, poglavlje El-Enbija, odlomak 30)
Iako Kur’an nije naučna knjiga, ovo je naučna činjenica. Otkrili smo da se u kapi vode kriju svi elementi života. Nešto tako jednostavno – ili ćete prihvatiti ili ne. Najvredniji element života, koji sadrži sve ostale elemente. Ako je ne koristite – umirete. Ako je koristite – spašeni ste. Voda. I ona ima svoj izvor. I ona je dizajnirana. Mikroskopski prikaz vode otkriva genijalnu strukturu. Um Koji je stvorio vodu koordinira život koji izlazi iz nje, održava život u njoj, kontroliše balans života. Moramo da se složimo da taj fenomen nije mogao da nastane sam od sebe. On mora imati poreklo. Izvor svega što nazivamo postojanjem. Taj ultimativni Um je izvor svega stvorenog. Taj Um je upravitelj i vladar. On je sudija. Nazovite Ga Bog, Svevišnji, Svemilosni, Tvorac, Izvor, Moć ili slično tome. On je Tvorac, a mi smo korisnici Njegovog stvaranja. Ako se takvima smatramo, moramo biti zahvalni za svoje živote, za dar svih čula, koje ne bismo mogli sami da steknemo.
Da vidimo, da li smo toliko inteligentni da možemo sami sebe da stvorimo? Ima li takvih, koji bi nešto tako rekli? Neka se jave oni koji kažu: “Ja sam sebe stvorio. Ja sam svoj tvorac i vladar.” Ni ateisti, ni agnostici, ni komunisti, ni socijalisti, ni baptisti, ni katolici, ni protestanti, ni muslimani, ni budisti, ni hindusi, ni muški, ni ženski, ni stari, ni mladi, ni bogati, ni siromašni… niko ne bi nešto tako rekao. Jer, to bi bila najapsurdnija izjava. Niko od nas ne bi dao nijedno svoje čulo u zamenu za imetak. Niko ne bi prodao čulo mirisa za sto hiljada funti. Niko ne bi dao čulo ukusa ni za milion funti. Niko ne bi dao čulo vida ni majki ni ćerki. Niko se ne bi odrekao čula dodira. Niko ne bi prodao svoje srce. Niko ne bi dao oba svoja bubrega…
Sve blagodati koje imate: život, čula, očni vid, sloboda disanja, vaša deca, zdravlje, imetak, položaj – sve ste to dobili od Vlasnika, a ništa niste platili. Sve to imate, a niste ni tražili. Naravno, biće ispitivanja. Biće kontrola na Sudnjem danu.
U biti, ovo je formula uspeha u životu na ovom svetu. Biti zahvalan čovek Vlasniku. Biti častan, predan i iskren. Zaustaviti se radi razmišljanja, priznavanja i obožavanja. Živeti u harmoniji sa drugima, odgovorno i časno, biti svestan po pitanju svojih priprema za smrt. Biti zhvalan Stvoritelju. To je smisao života. To je formula uspeha.
Pitaćete: zašto je neophodno priznati i obožavati Tvorca, poznavati Ga i pokoravati Mu se? Koliko nam je psihološki bitno da poznajemo svoje roditelje? Psiholozi nam kažu da je svima suštinski važno da znaju ko su im roditelji. Čak i ako ste podignuti kao siroče, dato vam je sve u životu, tokom celog života ćete da tražite svoje roditelje, sve dok ih ne nađete. Koliko je bitno čoveku da razume svoju prošlost i da planira svoju budućnost? Koliko je bitno deci da roditeljima iskažu poštovanje i da im priznaju zasluge? Kako će roditelji da se osećaju kad im deca odrastu i kada ih pljunu u lice, kad im otkažu poslušnost, poštovanje i sve savete? Da li će ih i dalje voleti? Koliko je važno da građani jedne države vole i poštuju svoju zemlju?
Mislim da se slažemo u vezi svega navedenog. Sigurno, svi ljudi će da se slože da smo svi zavisni od nečega i da niko nije u stanju sam sebe da stvori. Niko nije u stanju sam sebi da udovolji ni osnovne potrebe. Ljudi se oslanjaju na druge ljude, kako bi ispunili osnovne potrebe. Zapravo, poznata je činjenica da su ljudi toliko zavisni jedni od drugih, da ako nekom čoveku date sve, ali ga stavite u sobu, date mu ogromnu kuću, na hiljadu hektara zemlje, sa svime što jedan čovek može da ima, ali mu ne dopustite da komunicira sa drugim ljudskim bićem – znate li šta će se desiti? Ta osoba će pasti u depresiju i neizbežno, izgubiće um i umreće. To je zato što su ljudima potrebni drugi ljudi, samo radi društvene interakcije. Stoga, sasvim je razumno pridati ovakav značaj obaveze priznanja, zahvale i obožavanja Tvorca univerzuma. Koliko je psihološki bitno da vi i ja iskažemo zahvalnost Tvorcu? Koliko je za naš ukupni uspeh u životu bitno da u svoju svest ubacimo dimenziju zahvalnosti i da pomognemo sebi u prihvatanju Stvoritelja? Želim da sada poslušate odlomke iz Kur’ana sa mojim komentarom i da razmislite o najlepšem opisu Uzvišenog BOGA:
„BOG je, nema božanstva osim Njega, Živi i Večni“. – On daje život i opstaje sam po Sebi. On je Večni i Jedini Apsolutni.
„Ne obuzima ga ni dremež ni san“. – Tvorcu ne treba odmor, niti mu je potreban san, jer ga održavanje svega ne umara.
„Njegovo je sve što je na nebesima i na Zemlji“. – Sve na nebesima i na Zemlji, vidljivo i nevidljivo, skriveno, otkriveno, visoko, nisko, najsitnije, na nebesima i na Zemlji, sve što je unutra i izvana – sve pripada Stvoritelju.
„Ko se kod Njega može zauzimati bez Njegove dozvole“? – Koje je to stvorenje, čovek, džin, anđeo, životinja, da se pred Njim može zauzimati za nešto? Ko može išta dobiti bez Njegove dozvole!?
„On zna sve što je bilo pre i što je posle njih“. – On zna šta ih sledi u njihovim životima i zna celu njihovu istoriju. On zna sve, jer svi životi su obuhvaćeni Njegovim znanjem.
„Od Njegovog znanja mogu da dobiju samo ono koliko On hoće“. – Ljudi nikada sa svom svojom inteligencijom neće moći da usvoje nikakvo znanje, osim onoga što im On dozvoli.
„Njegov presto obuhvata nebesa i Zemlju“. – Njegov presto, kako dolikuje Njegovoj veličini, uzdiže se iznad nebesa i Zemlje. Iznad galaksija, svemira, van granica vremena i prostora.
„Ne umara Ga njihovo održavanje“ – On je Uzvišeni i Svevišnji. – Nikakav trud Mu za to ne treba. Nestanak sveta ne bi nimalo umanjilo Njegovu vlast. Održavanje nebesa i Zemlje Mu ne predstavlja nikakav teret. Jer, On ih održava Svojom voljom. On je Uzvišeni. On je Veličanstveni. On je Moćni. On je Vlasnik svega. On je Upravitelj. On je Vladar. On je Stvoritelj.
Poznajete li bilo koga da biste mogli da ga ovako opišete? Neku naciju? Neko pleme? Nekog kralja? Nekog predsednika? Kompaniju? Pojedinca? Oca? Ujaka? Nekog heroja? Znate li ikoga sa takvim svojstvima? Ne znate. Naravno da ne znate!
U drugom, znatno kraćem opisu stoji:
„On, BOG, Jedan je“.
„Od Njega sve zavisi“ – a On ne zavisi ni od čega.
„On nije rodio“. – Ne rađa kao što žene rađaju, niti kao što muškarci prave decu.
„On nije rođen“. – On nije izašao iz materice, nije bio beba. On nije rodio, niti je rođen, jer On je Vladar nebesa i Zemlje. On je visoko iznad toga da ima kćeri i sinove, i slične stvari.
„I ne postoji ništa što ima bilo kakve sličnosti sa Njim“.
Poštovani prisutni, sve što je navedeno ima svrhu da vas podstakne na razmišljanje. Sve ovo je radi vaše inspiracije i prihvatanja svega što vodi uspešnom životu i časnoj smrti – smrti koja je neizbežna, ali koja mora da bude časna.
“Pravi uspeh u životu”, Halid Jasin.
Izvor: islamhouse.com/sr
