Poziv Istine
Čini se da je zapadnom svetu neophodno da uvek ima nekog neprijatelja prema kome mora da se određuje i determiniše. Donedavno, bio je to “komunistički” Sovjetski Savez, a vakuum nakon njegovog rušenja vrlo su brzo popunili muslimani, zahvaljujući svojim najekstremnijim elementima. Da međutim islam kao religija nema neposredne veze sa ponašanjem onih koji tvrde da su najverniji sledbenici proroka Muhameda, kao i da u vezi sa ovom konfesijom postoji veliki broj zabluda, pokušaćemo da otkrijemo u jednom kratkom tekstu u kojem ćemo se baviti samo najbitnijim tačkama ove materije.
9. Muslimani mrze Isusa Hristosa
Ovo jednostavno nije tačno. Mnogim ljudima zvuči neverovatno, ali sam Kuran uči da je Isus jedan od najbitnijih božijih poslanika, poslednji pre proroka Muhameda. Muslimani takođe veruju u njegovo bezgrešno začeće, uče da je on odličan primer vrlog čoveka dobrog karaktera, a jedina razlika je u tome što smatraju da Hristos nije Bog (ključna razlika koja je temelj hrišćanstva i kamen spoticanja između dve religije).
8. Deca su lišena svih prava
Netačno. Islamski zakon daje deci velika prava, između ostalog da budu valjano odgojena i obrazovana kako bi postala moralne i etičke odrasle individue. Deca takođe moraju biti tretirana jednako, u smislu da među njima ne treba imati miljenike: kada im se daju novac ili pokloni, svi moraju dobiti isto, odnosno, u slučaju poklona, suštinski isto. Deci je takođe dozvoljeno da uzimaju sami od roditelja ako oni odbiju da ih izdržavaju. Nije dozvoljeno udariti dete u lice, niti ga udariti uopšte ničim što je veće od olovke.
7. Verska netolerancija
Velika većina ljudi smatra da je ubijanje nevernika imperativ ponašanja muslimana. To nije istina, a islamski zakon čak strogo zabranjuje takvo ponašanje i nalaže da se druge vere moraju poštovati i da im se moraju davati slobode. “Bog vam ne zabranjuje da budete dobri i pošteni prema inovernicima koji se sa vama ne tuku zbog vere ili vas isteruju iz domova, jer Bog voli pravednike”, kaže Kuran.
Naše iskustvo sa Turcima možda govori kontra toga, ali jedno je ono što nalaže vera a drugo je ponašanje njenih vernika. Ni Hristos nikada nije rekao da one koji u njega ne veruju treba ubijati, pa su krstaši to svejedno radili u njegovo ime. Sa druge strane, čak je i Osmanska imperija bila prilično tolerantna, u prilog čega govori činjenica da su Srbi i dalje hrišćani; nijedna hrišćanska država nije tolerisala postojanje drugih verskih zajednica na svojoj teritoriji, izuzev Jevreja, a ni njih nije baš preterano mirisala i redovno ih je proterivala.
6. Kuran poziva sve muslimane na džihad protiv nevernika
Džihad je arapska reč koja znači “borba”, a misli se prevashodno na borbu sa samim sobom, zatim borbu rečima, borbu delima i konačno borbu mačem. Ovo je gradacija važnosti džihada. Rečeno je da je Muhamed, nakon što se vratio iz nekog boja, rekao da su se vratili iz manjeg džihada (rata) i da im sada predstoji veći džihad (duševni). Ovo znači da je muslimanima bitniji džihad koji predstavlja borbu sa samim sobom, sa svojom prirodom, u cilju poboljšanja samoga sebe, nego onaj koji znači odlazak u bitku.
Takođe, nije istina da islam uči da čovek postaje mučenik samo ako pogine u boju; svako ko umre, na bilo koji način, radeći za Boga, postaje mučenik u islamu. Čovek koji umre tokom hodočašća u Meki, žena koja umre na porođaju, ili neko ko pogine u saobraćajnoj nesreći na putu ka džamiji… svi su mučenici.
5. Muhamed je bio pedofil
Najlakša zamka u koju možete da upadnete jeste da prošlost merite današnjim nazorima. Istina je, Muhamed se oženio devetogodišnjom ženom, ali je to nekoliko vekova kasnije uradio i srpski kralj Stefan Uroš II Milutin; poenta pominjanja našeg srednjevekovnog monarha nije prozivanje već ukazivanje na činjenicu da pričamo o vremenu koje je stvari merilo merama drugačijim od naših. Ovakvih je primera u tom vremenu i milenijumima pre njega bilo bezbroj. Sam islam uči da osoba postaje odgovorna za svoje postupke kada uđe u pubertet, a porodica te devojčice je sama utvrdila da je ona ušla u pubertet. Tada Muhameda niko nije prozivao, i brak su svi podržali.
Takođe, bitno je naglasiti sledeće: u islamu, nezakonito je nekoga (pa čak i devojčicu) naterati na brak ako on to ne želi. Sledeći put kada budete čitali kako je neka devojčica naterana da se uda za dedu u Avganistanu setite se toga, i shvatite da su – po Kuranu – oni uradili nešto što Bog ne odobrava.
4. Muslimani su brutalni varvari i ubice tokom rata
Ako muslimani u ratu i čine zverstva ne čine ih zato što to nalaže njihova vera. Postoji deset pravila kojih se, ako žele da slede put Alaha, svi vernici moraju držati: ne čini izdajstvo, ne skreći sa pravog puta, ne skrnavi leševe, ne ubijaj decu, ne ubijaj žene, ne ubijaj starce, ne nanosi štetu drveću i ne spaljuj ga, ne uništavaj zgrade, ne uništavaj stada neprijatelja osim ako moraš da se prehraniš, ako prolaziš pored onih koji su svoje živote posvetili monastičkoj službi ostavi ih na miru.
Poznato je da je Saladin tokom krstaških ratova ispoštovao poraženu hrišćansku vojsku tako što im je dao hranu, a kada je kralj Ričard oboleo, Saladin mu je poslao voća i konja.
3. Žene nemaju nikakva prava
Upravo suprotno, žene imaju velika prava. Prizor žene zabrađene od glave do pete, žene kojoj se čini nepravda ili kojoj se ne dozvoljava da vozi automobil uobičajena je asocijacija sa islamom. Međutim, mnoge od ovih stvari nemaju veze sa islamom, osim ove prve koju smo naveli. Veliki broj muslimanskih zemalja koje imaju zakone koji obespravljuju žene zapravo to čine zbog svojih sopstvenih tradicija i kulture a ne zato što tako nalaže Kuran.
Preislamski Arapi su smatrali da je rođenje devojčice sramota i često se dešavalo da se ženska odojčad ubija. Islam je tome stao na put, dao im je mnoga prava, a Muhamed je čak jednom navodno rekao da su žene dvojnici muškaraca. Ženi je dozvoljeno da odbije ili prihvati bilo kog udvarača, i ima pravo da zatraži razvod iz bilo kog razloga (najzanimljiviji je svakako onaj slučaj u kome muž ne obavlja svoju dužnost u postelji kako treba, odnosno, ako ne zadovoljava ženu). Ne postoji ništa u islamskom zakonu koji zabranjuje ženi da izađe iz kuće ili da vozi kola, ili koji nalaže da se nad njima vrši varvarsko obrezivanje vagine kako bi bila sprečena da uživa u seksu. Takođe, što se tiče obrazovanja, žena je dužna da bude u potrazi za znanjem i smatra se grešnom ako to odbije.
2. Islam se širio ognjem i mačem
Irski istoričar De Lejsi O’Liri kaže: “Istorija je vrlo jasna, legenda o fanatičnim muslimanima koji haraju svetom i teraju ljude da se konvertuju sa mačem pod grlom jedan je od najapsurdnijih fantastičnih mitova koje istoričari neprestano ponavljaju”. Izuzev krajnje izolovanih slučajeva, ne postoji nikakav dokaz da su muslimani u pokorenim zemljama ikada organizovano vršili nasilno preobraćivanje ljudi; šta više, islam strogo zabranjuje da se bilo ko primorava da prihvati veru Muhamedovu: svaki pojedinac je to morao sam da odluči, svojom slobodnom voljom.
Naravno, pritisci su uvek postojali jer takva je priroda čoveka; nije takva priroda islama. Uzmimo naš primer, koji može da se posmatra i kao univerzalan: ljudi su prelazili u islam da bi stekli bolje uslove života, napredovanje u karijeri, da bi dobili beneficije, da bi postali povlašćeni, da bi izbegli plaćanje harača… A mnogi i zato što su poverovali u Kuran. Mongoli koji su pokorili delove islamske imperije u srednjoj i zapadnoj Aziji, umesto da nametnu svoju veru, prihvatili su islam kao svoj.
1. Svi pravi muslimani su teroristi
Ovo je verovatno najveća zabluda koja postoji u današnjem vremenu, a tiče se islama. Sama reč “islam” znači “mir”, a postoji i u prošlosti je postojao ogroman broj ljudi – šta više, ogromna većina – koja je dosledno sledila put islama a da nikada nikoga nije ubila niti je pozvala na bilo čije ubistvo. Uostalom, to ste već i sami mogli da zaključite iz prethodnih osam tačaka ovog teksta.
Postoji mnogo stihova Kurana koji govore u prilog toga. Jedan od njih glasi: “Borite se na putu Alaha protiv onih koji se bore protiv vas ali nemojte ići izvan zakona jer Bog ne voli one koji to rade“. Ovo u suštini znači, borite se samo u samoodbrani, i čak i tada nemojte ići dalje od toga. Takođe, Kuran kaže, “ako oni traže mir, i vi tražite mir”; drugim rečima, ne napadajte ljude iz čista mira, ne ubijajte nevine, prihvatite pruženu ruku.
