Poziv Istine
Ljudski strah se deli na tri vrste:
Prvi je prirodni strah, kao što je strah od neprijatelja ili zveri itd. Ova vrsta straha nije pokuđena. Ova vrsta straha prisutna je kod svih ljudi. Pa čak i kod Allahovih (Božijih) Poslanika.
Kaže Uzvišeni Allah (Bog) o Mojsiju, mir nad njim.
“I Mojsije iziđe iz grada ustrašen.” (Kur’an, poglavlje Kazivanje, odlomak 21.)
Drugi je strah od stvorenja koji dovede do toga da čovek ostavi neku od naredbi ili pak počini neku od zabrana, kao da čovek lažno svedoči iz straha od vladara i uticajnih ljudi. O ovome nas je obavestio Verovesnik Muhammed, neka je nad njim Allahov spas i mir, kada je rekao: ” Neka nijednog od vas bojazan od ljudi ne spreči da kaže istinu ako se posvedočio u nju ili ako ima znanje o tome.”[1]
Ova vrsta straha je zabranjena, jer je ona vezana za prava bogosluženja i njihovih dopuna.
Treći je strah od tajnovitog i skrivenog, a to je u stvari strah od nekog drugog mimo Allaha za ono što nije niko drugi u mogućnosti osim Uzvišeni Allah, kao što je strah od džina i đavola, sihirbaza ili vračara sa uverenjem da oni lično imaju moć da nanesu čoveku štetu i zlo.
Ova vrsta straha je jedna vrsta srčanog bogosluženja koji čovek ne bi trebao da posvećuje nikom osim Uzvišenom Allahu. U ljudskom srcu ne bi trebao da bude strah ni od koga do Uzvišenog Allaha, jer je jedino On Onaj Koji daje korist i nanosi štetu. Dobro i zlo Njegova su stvorenja. On određuje sve ove stvari stvorenjima. On ih je učinio delotvornim uzrocima. Džini i đavoli su stvorenja koja je Uzvišeni Allah učinio samo uzrocima za realizaciju kosmičkih odredbi koje je On odredio. Musliman se ne boji lično njih kao što je Uzvišeni Allah rekao:
“Pa ih se ne bojte, nego se Mene bojte.” (Kur’an, Imranova porodica, odlomak 175.)
Ko usmeri ovu vrstu srčanog bogosluženja i posveti je nekom drugom pored Allaha, taj je zapao u veliki širk. Džini i đavoli su bez imalo sumnje slabiji od čoveka vernika čije je srce ispunjeno verom i izgrađeno u pokornosti Milostivom. U tom kontekstu kaže Uzvišeni:
“Đavolovo lukavstvo je zaista slabo!” (Kur’an, poglavlje En-Nisa, odlomak76.)
Uzvišeni Allah nije učinio da oni imaju vlast i upravu nad njegovim vernicima.
Kaže Uzvišeni:
“Ali, ti (šejtanu), zaista, nećeš da imaš nikakve vlasti nad robovima Mojim! A Gospodar tvoj (Muhammede) ti je dovoljan kao zaštitnik!” (Kur’an, poglavlje Noćno putovanje, odlomak 65.)
Verovesnik Muhammed, neka je nad njim Allahov spas i mir, nas je obavestio da se đavoli boje vernika, kada se obratio Omeru, Allah bio zadovoljan njime: “Zaista se đavoli boje tebe, o Omere.” [2]
Ovo se ne odnosi samo na Omera, Allah bio zadovoljan njime, nego to može da postigne svako ko je jakog verovanja i čije je srce vezano samo za Jednog Jedinog Allaha.
Ahmed beleži od Ebu Hurejrea, da je Božiji Poslanik Muhammed rekao: “Zaista vernik premori đavole kao što neko od vas premori svoju kamilu na putovanju.”
Takođe, ono što potvrđuje slabost džina i đavola pred čovekom jeste njihova nemoć da slušaju spominjanje Allaha, učenje ezana i izgovaranje tekbira. Oni zapravo beže iz mesta gde se spominje Allahovo ime i ne mogu da otvore vrata niti posude pri čijem je zatvaranju spomenuto Allahovo ime.
Kako nastaje strah kod ljudi od džina i đavola?
Odgovor na ovo pitanje je u rečima Uzvišenog Allaha:
“Njegova vlast je jedino nad onima koji njega za zaštitnika uzimaju i koji druge Allahu ravnim smatraju.” (Kur’an, poglavlje Pčele, odlomak 100.)
Ko se ponizi pokoravajući se džinnima i đavolima, spopadnu ga nemoć, malaksalost i strah, kao što to kaže Uzvišeni:
“I bilo je ljudi koji su zaštitu od džina tražili, pa su im tako strah povećali.” (Kur’an, El-Džinn, odlomak 6.)
Takođe kaže Uzvišeni:
“Zar ne vidiš da Mi đavole na nevernike šaljemo da ih što više na zlo navraćaju?” (Kur’an, poglavlje Marija, odlomak 83.)
To jest, oni ih podstiču i pobuđuju, pa čije srce ostane bez verovanja i prestane Allaha da spominje i od Njega utočište da traži, pa prestane da se štiti spominjanjem i veličanjem Allaha, đavoli njime ovladaju i uznemiravaju ga tako da se njegovo srce ispuni strahom od njih, a sve zbog njegovog nepouzdanja u Uzvišenog Allaha i u Njegovu pomoć i čuvanje. Njemu onda ne preostane štit nesavladiv niti zaklon koji bi ga čuvao od njih. Ako kod čoveka strah od džina dosegne do stepena da veruje da oni imaju moć i da mogu da mu naude bez ikakvog povoda, pa to je strah od skrivenog, a to je veliki širk. Od Allaha tražim zaštitu od toga.
Ako strah bude rezultat ljudske slabosti, pa se uplaši njihovih uznemiravanja i neprijateljstva zbog nekog razloga kao na primer ulaska u napuštena i mračna mesta, ovo spada u prirodni strah, jer je u prirodi džina i đavola da uznemiravaju sinove Adamove. Ovaj strah ne spada u zabranjeni strah a ni u strah koji vodi u širk.
Iz knjige: “Šta bi svaki musliman trebao da zna”
izvor: islamhouse.com/sr
[1] Hadis beleže Ahmed i Ibn Hibban.
[2] Hadis beleži Et-Tirmizi.
