Šta znače skraćenice u Kur’anu? – dr. Zakir Naik

 Zabluda: Skraćenica elif lam mim je nerazumljiva i ne može da bude od Boga.

Odgovor: Elif Lam Mim, Ja Sin, Ha Mim su poznate kao skraćenice. Arapska abeceda ima dvadeset devet slova (ukoliko elif i hemze smatramo posebnim slovima), a u Časnom Kur’anu dvadeset devet sura počinje nekom od skraćenica. Neke skraćenice su sastavljene od jednog harfa (slova), neke od dva, a neke od tri, četiri ili pet harfova.

Značenje skraćenica

Ne zna se sa sigurnošću šta znače ove skraćenice. Islamski učenjaci su dali nekoliko objašnjenja. Ovo su neka od njih:

1. Ovo mogu da budu skraćenice nekih reči arapskog jezika. Na primer, Elif Lam Mim bi moglo da znači: „Ja sam Allah, Sveznajući“. Nun može da znači nur – svetlo.

2. Kombinacije harfova nisu skraćenice, već simboli i Božija imena, ili nešto drugo.

3. Skraćenice su u službi rime i ritma kur’anskih ajeta.

4. Ovi harfovi imaju neku numeričku vrednost, jer svi znaci u semitskim jezicima imaju numeričku vrednost.

5. Ovi harfovi trebaju da skrenu pažnju Božijeg Poslanika, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, a kasnije i onih koji su ga slušali.

O značenju kur’anskih skraćenica napisano je nekoliko tomova – knjiga.

            Najbolje objašnjenje

Od svih objašnjenja skraćenica, jedno je najlogičnije; podržavaju ga Ibn Kesir, Ibn Tejmijje i Zamahšeri u tefsirima (objašnjenje Kur’ana).

LJudsko telo je sastavljeno od osnovnih prirodnih elemenata. Prašina i glina su od istih elemenata. Naravno, bilo bi apsurdno da se kaže da su ljudsko telo i prašina potpuno jednaki.

Sve elemente čovečijeg tela lako možemo da pronađemo u prirodi, možemo da ih sakupimo i da im dodamo par litara  vode. Međutim, čak i ako sakupimo sve sastojke čovečijeg tela, ne možemo da ih sastavimo i da ih oživimo.

Na sličan način se Kur’an obraća ljudima, s pozicije Božanskog govora. Evo, ovo je Kur’an, na arapskom jeziku, kojim se Arapi toliko ponose. Sastavljen je od istih elemenata (slova, harfova) od kojih se sastoji i arapski jezik.

Arapi su bili veoma ponosni na svoj jezik. U vreme objavljivanja Kur’ana, arapski jezik je dostigao vrhunac. Kur’an izaziva ljudski rod da pomoću znakova elif, lam, mim, ha, sin i drugih (na našem jeziku, rekli bismo A, B, C, D, itd.) sastavi bar jednu suru sličnu kur’anskoj u razgovetnosti i lepoti.

Kur’an je najpre izazvao ljude i džinne da sastave knjigu nalik Kur’anu i dodaje da to neće da im pođe za rukom, makar jedni drugima pomagali. Ovaj izazov se navodi u 88. ajetu sure El-Isra, i 34. ajetu sure Tur.

Kasnije, u 13. ajetu sure Hud upućuje se izazov ljudima da sastave makar deset sura, a potom se, u 38. ajetu sure Junus, od onih koji sumnjaju u Kur’an traži da sastave makar jednu suru poput kur’anskih sura. Na kraju, najlakši izazov se spominje u 23. i 24. ajetu sure Bekara:

A ako sumnjate u ono što objavljujemo robu Svome, načinite vi jednu suru sličnu objavljenim njemu, a pozovite i božanstva vaša, osim Allaha, ako istinu govorite. Pa ako ne učinite, a nećete da učinite, onda se čuvajte Vatre za nevernike pripremljene, čije će gorivo da budu ljudi i kamenje. (Kur’an, El-Bekara, 23-24)

Da biste uporedili veštine dva umetnika, morate da im date ista sredstva za rad i da im dodelite isti zadatak, pa da ih tek onda ocenite. Ukoliko ocenjujete dva krojača, morate da im date da rade u potpuno istim uslovima. Sirovinska sredstva arapskog jezika su harfovi elif, lam, mim, ja, sin, i drugi, kao što su sirovinska sredstva engleskog jezika slova A, B, C, D, i druga. Čudesna priroda Časnog Kur’ana ne leži samo u činjenici da je on Božija Reč već, uprkos tome što je sastavljen od istih slova arapskog alfabeta kojim su se paganski Arapi toliko ponosili, niko još nije uspeo da sastavi nešto slično njemu.

Arapi su poznati po retoričkim osobenostima, rečitosti i mnoštvu izraza. Isto kao što su nam elementi od kojih je sastavljen ljudski organizam dostupni i možemo da ih posmatramo u prirodi, tako su nam dostupna i slova od kojih je sastavljen Kur’an. Možemo da ih posmatramo i da ih izgovaramo. Međutim, iako poznajemo sve detalje ljudskog tela, ne možemo da napravimo živi organizam. Takođe, iako poznajemo sva slova arapskog alfabeta i često ih izgovaramo, ne možemo pomoću njih da sastavimo knjigu koja će po rečitosti i lepoti izraza da bude slična Časnom Kur’anu. To je dokaz da je Kur’an Božiji govor.

            Čudesna priroda Kur’ana se  spominje odmah nakon skraćenica

Odmah nakon skraćenica, narednih nekoliko ajeta govori o nadnaravnoj prirodi Časnog Kur’ana i njegovom Božanskom poreklu. Na primer:

Elif Lam Mim. Ova Knjiga, u koju nema nikakve sumnje, uputstvo je svima onima koji se budu Boga bojali. (Kur’an, El-Bekara, 1-2)

Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik