Poziv Istine
Razumni ljudi su saglasni da su duševna praznina i razni životni pritisci glavni uzroci širenja duševnih bolesti, a posebno brige i depresije. Poslanik, mir nad njim, je lečio ovaj duševni problem iskrenim verovanjem u Boga Uzvišenog, kao što je to navedeno u Kur’anu: Oni koji veruju i čija se srca kad se Allah pomene, smiruju – a srca se doista, kad se Allah pomene smiruju. (Kur’an, poglavlje Er-Rad, 28.)
Čovek vernik koji je uspostavio mostove veze sa svojim Stvoriteljem je mirnog srca i stanja, čija je unutrašnjost mirna, pa je zbog toga Poslanik, mir nad njim, kazao: „Čudno li je stanje vernika, on je uvek u dobru. Ako ga zadesi dobro, on se zahvali i bude mu dobro, a ako ga zadesi zlo, on se strpi i opet mu bude dobro.“[1]
Dakle, dobro ne napušta vernika nikada.
Nekada su briga i depresija rezultat straha, siromaštva, bolesti ili raznih očekujućih nedaća, ali vernik zna da je sve to odredba od Boga i on je strpljiv na tome i podnosi i očekuje nagradu, pa se ta iskušenja i nedaće preokrenu u nagrade i poklone od Boga, kao što to Bog naglašava: Mi ćemo vas dovoditi u iskušenje malo sa strahom i gladovanjem i time što ćete gubiti imanja i živote i letine. A ti obraduj izdržljive, one koji, kad ih kakva nevolja zadesi, samo kažu: „Mi smo Allahovi i mi ćemo se NJemu vratiti.“ NJih čeka oprost od Gospodara njihova i milost, oni su na pravom putu. (Kur’an, poglavlje El-Bekara, 155-157.)
Stvar se ponavlja kada su u pitanju očekujuće pretnje i nelagode koje samo što nisu nastale, ali i pored toga vernik sve to dočekuje sa povišenom dozom zadovoljstva i prihvatanja i verovanja u Uzvišenog Boga i pribegava Njemu prilikom odbrane od ovih vanjskih uznemiravanja. Rekao je Uzvišeni: One kojima je, kad su im ljudi rekli: „Neprijatelji se okupljaju zbog vas, treba da ih se pričuvate!“, – to povećalo iman (verovanje), pa su rekli: „Dovoljan je nama Allah i divan je On Gospodar.“ I oni su se povratili obasuti Allahovim blagodatima i obiljem, nikakvo ih zlo nije zadesilo i postigli su da Allah njima bude zadovoljan, a Allah je neizmerno dobar. (Kur’an, poglavlje Ali Imran, 173-174.)
Poslanik, mir nad njim, je, kada bi mu bilo teško, pribegavao namazu i govorio bi: „O Bilale, uči ikamet[2] za namaz i odmori nas njime.“[3]
Namaz je jedan od najvećih uzroka smiraja duše i unutrašnjeg mira koji otklanja napetost, brigu i sumornost.
Poslanik, mir nad njim, nas je uputio na neke od zikrova (spominjanje Boga) koji se uče prilikom briga, sumornosti, napetosti i depresije. Jedan od takvih je: „Kad god roba zadesi tuga ili briga pa on kaže: ‘Bože moj, ja sam Tvoj rob, sin Tvoga roba i sin Tvoje robinje, moja duša je u Tvojoj ruci, moja sudbina je već određena Tvojom presudom, Ti si pravedan u Svojoj presudi. Ja Te molim svakim Tvojim imenom kojim Si sam Sebe nazvao, ili Si njime podučio nekog od Svojih stvorenja, ili Si ga objavio u Svojoj Knjizi, ili Si ga ostavio u gajbu-nepoznatom kod Sebe, molim Te da Kur’an učiniš procvatom moga srca, svetlom mojih prsa, prekrivačem moje tuge i odagnačem (odstraniteljem) moje brige.“,Allah će odagnati njegovu brigu i tugu i umesto njih mu dati izlaz.“[4]
Esmi, ćerki Umejsa, Poslanik, mir nad njim, je kazao: „Zar nećeš da te podučim rečima koje trebaš da kažeš kad osećaš bol? Reci: ‘Allah, Allah je moj Gospodar i osim Njega ne obožavam nikog drugog.’“[5]
Enes, prenosi da je Poslanik, mir nad njim, kada bi ga nešto rastužilo govorio: „O Živi,o Večni, milošću Tvojom tražim pomoć Tvoju.“[6]
Spominjanje Boga, molitva i namaz su najveći uzroci otklanjanja duševnih bolesti i zbog toga Bog kaže: „Mi dobro znamo da ti je teško u duši zbog onoga što oni govore, zato veličaj Gospodara svoga i hvali Ga i molitvu obavljaj, i sve dok si živ, Gospodaru svome ibadet (bogosluženje) čini.“ (Kur’an, poglavlje El-Hidžr, 97-99.)
[1] Hadis, beleži Muslim, br. 5318.
[2] Slično ezanu, uči se pred početak namaza-molitve kao znak uspostave molitve-namaza.
[3] Hadis, beleži Ebu Davud, br. 4333., i Ahmed, br. 22009.
[4]Hadis, beleži Ahmed, br. 4091.
[5] Hadis, beleži Ebu Davud, br. 1304., i Ibn Madže, 3872.
[6] Hadis, beleži Tirmizi, br. 3446.
Iz knjige “Muhammed Božiji Poslanik”, dr. Ahmed el-Mezjed
Izvor: islamhouse.com/sr
