Poziv Istine
Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao je: “Najgori kradljivci su kradljivci (koji kradu) od (svoga) namaza.” Ashabi rekoše: “A kako da krade od namaza, o Allahov Poslaniče?” On reče: “Kada ne upotpunjava ruku’ i sedždu.” (1) – Ebu Hurejre spominje da je jedan čovjek došao u džamiju i klanjao dok je Allahov Poslanik, s.a.v.s., sjedio u njoj, a zatim je prišao Allahovom Poslaniku i poselamio ga. Poslanik mu je odgovorio na selam i rekao: “Vrati se i klanjaj, jer ti nisi klanjao.” On se vratio i klanjao kao i prvi put. Zatim je došao do Poslanika i poselamio ga, a Poslanik mu je odgovorio na selam i rekao: “Vrati se i klanjaj, jer ti nisi klanjao.” Tako se ponovilo tri puta. Poslije trećeg puta, ovaj čovjek je rekao: “Tako mi Onoga koji te je poslao sa istinom, o Allahov Poslaniče, ja ne umijem drugačije, pa me poduči.” Allahov Poslanik mu reče: “Kada ustaneš na namaz, donesi tekbir, a zatim uči ono što ti je lahko od Kur’ana. Zatim učini ruku’, tako da budeš smiren na ruku’u. Zatim se podigni tako da se uspraviš stojeći. Zatim učini sedždu tako da budeš smiren na njoj. Zatim sjedni tako da budeš smiren na sjedenju. Zatim učini sedždu tako da budeš smiren na njoj. Tako radi tokom cijelog namaza.” (2)
– Aiša, radijallahu anha, prenosi da je Poslanik, s.a.v.s., klanjao noćni namaz toliko dugo da bi mu ispucala stopala (od dugog stajanja). Ona mu je rekla: “O Allahov Poslaniče, zašto radiš ovo kad ti je Allah oprostio sve što si učinio i što ćeš učiniti?” On reče: “Zar da ne budem zahvalni rob?” (3)
– Od Abdullaha ibn Mes’uda prenosi se da je rekao: “Klanjao sam sa Allahovim Poslanikom, s.a.v.s., jedne noći, pa je stajao sve dok nisam poželio nešto loše.” Ashabi upitaše: “A šta si poželio?” Abdullah odgovori: “Poželio sam da sjednem i ostavim Poslanika, s.a.v.s., da stoji.” (4)
– Od Huzejfe se prenosi da je rekao: “Klanjao sam sa Allahovim Poslanikom jedne noći, pa je počeo učiti suru El-Bekare. Pomislio sam: ‘Učinit će sedždu kod stotog ajeta’, ali on je nastavio. Zatim sam pomislio: ‘Ovaj rekat će klanjati sa (cijelom) El-Bekarom’, ali on je nastavio dalje. Zatim je počeo učiti suru En-Nisa’, pa ju je proučio. Zatim je počeo učiti suru Ali Imran, pa ju je proučio. Učio je polahko, kada bi proučio ajet u kojem se nalazi slavljenje Allaha (tesbih), on bi slavio Allaha, kada bi proučio ajet u kojem se traži od Allaha, on bi zatražio od Allaha, kada bi proučio ajet u kojem se traži zaštita od Allaha, zatražio bi je. Zatim je učinio ruku’ i počeo govoriti: Subhane rabbijel-‘azim, tako da je ruku’ trajao isto koliko i kijam (stajanje). Zatim je rekao: Semi’allahu limen hamideh, a zatim je stajao dugo skoro koliko i na ruku’u. Zatim je otišao na sedždu i govorio: Subhane rabbijel-E’ala tako da je sedžda trajala skoro kao stajanje.” (5)
– Mutarrif prenosi od svog oca da je rekao: “Otišao sam Allahovom Poslaniku, s.a.v.s., a on je klanjao i iz njegove nutrine se čulo šištanje koje sliči šištanju kazana u kojem ključa voda”, tj. od plakanja. (6)
– Od Jezida ibnul-Esamma se prenosi da je rekao: “Allahov Poslanik, s.a.v.s., nije viđen da zijeva u namazu.”(7)
– Poslanik, s.a.v.s., plakao je na noćnom namazu, pa ga je Bilal upitao: “O Allahov Poslaniče, zašto plačeš kad ti je oprošteno sve što si učinio i sve što ćeš učiniti?” On je odgovorio: “Zar da ne budem zahvalni rob? Noćas mi je objavljen ajet, i teško onome ko ga pročita a ne razmisli o njemu: U stvaranju nebesa i Zemlje i u izmjeni noći i dana su, zaista, znamenja za razumom obdarene (Ali Imran, 190).”(8)
– Allahov Poslanik, s.a.v.s., je u toku noći pred bitku na Bedru klanjao i plakao sve dok nije osvanuo, dozivajući svog Gospodara i doveći Mu. Alija ibn Ebi Talib, r.a., kazuje: “Svi smo spavali osim Allahovog Poslanika, koji je bio ispod drveta, klanjao i plakao dok nije osvanuo.”(9)
– Od Abdullaha ibn Amra, radijallahu anhuma, se prenosi da je rekao: “Jednog dana je došlo do pomračenja Sunca, pa je Allahov Poslanik, s.a.v.s., ustao i počeo klanjati. Zatim je učinio sedždu, i kada se podigao sa nje, plakao je i puhao.” U drugom rivajetu stoji da je rekao: “Prikazan mi je Džehennem, pa sam puhao bojeći se da vas ne prekrije vatra.”(10)
– Od Muslima ibn Mihraka se prenosi da je rekao: “Rekao sam Aiši: ‘O majko pravovjernih, neki ljudi prouče Kur’an za jednu noć dva ili tri puta?’, pa mi je rekla: ‘Oni ga uče, ali ga ne uče. (11) Allahov Poslanik, s.a.v.s., klanjao bi po cijelu noć, pa bi proučio El-Bekaru, Ali Imran i En-Nisa’. Kada bi proučio ajet u kojem se nalazi radosna vijest, dovio bi Allahu i nadao se, a kada proučio ajet u kojem se nalazi zastrašivanje, dovio bi Allahu i tražio zaštitu od Njega.”(12)
– Ammar ibn Jasir, r.a., ušao je u džamiju i klanjao dva kraća rekata, pa mu jedan čovjek reče: “Kratko si ih klanjao, o Ebul-Jakzan.” On mu reče: “Da li sam išta krnjavo obavio? Klanjao sam ih kraće, ali sam vodio računa da nešto ne pogriješim, jer sam čuo Allahovog Poslanika, s.a.v.s., da kaže: ‘Neki od vas klanjaju, a od namaza imaju samo desetinu, ili devetinu, ili osminu, ili sedminu, ili šestinu, ili petinu.’”(13)
– Od Ebu Derda’a, r.a., prenosi se da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Prvo što će se ovom ummetu oduzeti jeste skrušenost, tako da nećeš moći naći skrušenog čovjeka.”(14)
– Od Ebu Hurejre, r.a., prenosi se da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Čovjek može klanjati šezdeset godina a da mu se ne primi nijedan namaz, jer možda upotpunjava ruku’u, a ne i sedždu, ili upotpunjava sedždu, ali ne i ruku’u.”(15)
– Od Ebu Zerra, r.a., prenosi se da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., (jedne prilike) zimi izašao napolje, a lišće je opadalo sa grana. On uze jednu granu sa koje lišće poče padati i reče: ‘O Ebu Zerre!’ Rekoh: ‘Odazivam ti se, o Allahov Poslaniče!’ On reče: ‘Kada musliman klanja namaz kojim iskreno želi Allahovo lice, sa njega padaju grijesi kao što pada ovo lišće sa ove grane.’”(16)
– Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao je: “Ko se lijepo abdesti, zatim klanja dva rekata, lijepo čineći ruku’u i bivajući skrušen, i zatim zatraži oprost od Allaha, bit će mu oprošteno.”(17)
– Od Ubadeta ibn Samira, r.a., prenosi se da je rekao: “Čuo sam Allahovog Poslanika, s.a.v.s., da kaže: ‘Allah je pet namaza učinio obaveznim, pa ko lijepo uzme abdest za njih, klanja ih u njihovo vrijeme, upotpuni ruku’u, sedždu i skrušenost, ima obećanje od Allaha da će mu oprostiti grijehe.”(18)
– Od Ebu Abdullaha el-Eš’arija, r.a., prenosi se da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., vidio čovjeka koji ne upotpunjava ruku’u i brzo obavlja sedždu, kao da kljuca, pa je rekao: ‘Kada bi ovaj umro u ovakvom stanju, ne bi umro u vjeri Muhammeda.’”(19)
– Od Ebu Hurejre, r.a., prenosi se da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Namaz ima tri trećine: čistoća je trećina, ruku’u je trećina i sedžda je trećina; pa ko ih obavi dajući im njihovo pravo, bit će mu primljen namaz, a sa njim i ostala djela, a kome ne bude primljen namaz, neće mu biti primljena ni ostala djela.”(20)
– Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao je: “Prvo za šta će čovjek polagati račun na Sudnjem danu jeste namaz, pa ako mu namaz bude dobar, uspio je i spasio se, a ako mu namaz ne bude dobar, propao je. Ako mu farzovi budu krnjavi, Allah će reći: ‘Pogledajte da li Moj rob ima nafila kojima bi upotpunio krnjavost u farzovima.’”(21)
– Od Ebu Hurejre, r.a., prenosi se da je rekao: “Allahov Poslanik, s.a.v.s., predvodio nam je podne-namaz, pa kada je predao selam, pozvao je čovjeka iz zadnjeg saffa i rekao: ’O čovječe, zar se ne bojiš Allaha? Zar ne vidiš kako klanjaš? Doista vi kada klanjate razgovarate sa svojim Gospodarom, pa obratite pažnju kako to radite. Vi mislite ja vas ne vidim, ali ja, tako mi Allaha, vidim iza sebe kao što vidim ispred sebe.’”(22)
Bilješke:
[1] Hadis je hasen ligajrihi. Bilježe ga Ibn Ebi Šejbe, 1/288., Ebu Ja’la, br. 1311., El-Bezzar, br. 536., Ebu Nu’ajm, 8/302.
[2] Muttefekun alejh.
[3] Bilježi Buharija, 4557.
[4] Bilježi Buharija, 1084.
[5] Bilježi Muslim, 1764.
[6] Vidjeti: Abdullah ibnul-Mubarek, ez-Zuhd ver-reka’ik, 175., tahkik: Ahmed Ferid, 1995. Sened mu je vjerodostojan po uslovima Muslima.
[7] Vidjeti: Abdullah ibnul-Mubarek, ez-Zuhd ver-reka’ik, 176., tahkik: Ahmed Ferid, 1995. Sened je mursel, a vjerodostojan je do Jezida.
[8] Hadis bilježi Ibn Hibban u Sahihu, br. 620. Šu’ajb Arnaut kaže: “Sened mu je vjerodostojan po uslovima Muslima”, a šejh Albani kaže: “Ovaj sened je dobar.” Vidjeti: Silsiletul-ehadisis-sahiha, br. 68.
[9] Bilježe ga Ibn Huzejme, br. 899., 2/53. i Ahmed, 1/125., a vjerodostojnim su ga ocijenili šejh Albani i el-Eazami.
[10] Bilježi Ibn Huzejme u svom Sahihu, br. 901., a šejh Albani i El-Eazami: “Sened mu je vjerodostojan.”
[11] Tj. nisu ga ispravno učili. (op. prev.)
[12] Vidjeti: Abdullah ibnul-Mubarek, Ez-Zuhd ver-reka’ik, 740. Sened mu je dobar.
[13] Vidjeti: Abdullah ibnul-Mubarek, Ez-Zuhd ver-reka’ik, 786. Dobrim ga je ocijenio šejh Albani.
[14] El-Hejsemi kaže: “Bilježi ga Et-Taberani u El-Kebiru, a sened mu je dobar.” Vidjeti: Medžme’uz-zevaid ve menbe’ul-fevaid, 2/326., Darul-fikr, Bejrut, 1412.
[15] Bilježi Ismail ibn Muhammed el-Asbehani, Et-Tergib vet-terhib, 2/426., sened je vjerodostojan. Vidjeti: Silsiletul-ehadisis-sahiha, 4/34.
[16] Bilježi imam Ahmed sa dobrim senedom. Vidjeti: Muhammed Nasiruddin el-Albani, Sahihut-tergib vet-terhib, 1/91.
[17] Bilježi imam Ahmed sa dobrim senedom. Vidjeti: Sahihut-tergib vet-terhib, 1/94.
[18] Bilježi Ebu Davud u Sunenu, sahih ligajrihi. Vidjeti: Sahihut-tergib vet-terhib, 1/95.
[19] Bilježi ga Et-Taberani u El-Kebiru, Ebu Ja’la, i Ibn Huzejme u Sahihu, sa dobrim senedom. Vidjeti: Sahihut-tergib vet-terhib, 1/127.
[20] Bilježi ga El-Bezzar sa dobrim senedom. Vidjeti: Sahihut-tergib vet-terhib, 1/129.
[21] Bilježe ga Tirmizi i drugi, kaže šejh Albani: “Sahih ligajrihi.” Vidjeti: Sahihut-tergib vet-terhib, 1/130.
[22] Bilježi ga Ibn Huzejme u svom Sahihu sa dobrim senedom. Vidjeti: Sahihu ibni Huzejme, 1/241., tahkik: Muhammed Mustafa el-Eazami
Ersan Grahovac
