Poziv Istine
Pitanje: Ja sam ateista. Smatram da nam vera nije potrebna da bismo bili dobri ljudi. Religija je nešto nespojivo sa 21. vekom.
Odgovor: Kada mi dođe ateista i kaže da ne veruje u Boga, prvo što uradim jeste da mu čestitam! Da, čestitam mu! Znate li zašto? Zato što ne razmišlja kao drugi ljudi. Većina hrišćana se izjašnjavaju kao hrišćani samo zato što su im roditelji hrišćani. Musliman se izjašnjava muslimanom samo zato što su mu roditelji muslimani. Drugi će reći da je hindus zato što su mu roditelji hindusi. Većina ljudi samo slepo sledi religiju očeva. Međutim, ateista razmišlja. Šta razmišlja? “Koncept Boga u koga je verovao moj otac je pogrešan…” On zbog toga ne veruje u Boga. Ja mu tada čestitam, jer je izgovorio prvi deo Svedočanstva: La ila-he – Nema božanstva. Priznao je prvi deo Svedočanstva. Sada, moj posao je da ga ubedim da izgovori i drugi deo: illallah -osim Allaha. Temelj islamskog verovanja su reči La ilahe illallah, Muhammedur-resulullah – Nema božanstva osim Allaha, Muhammed je Allahov Poslanik. Moj zadatak je da ga ubedim u celo Svedočenje – što ću, ako Bog da, učiniti.
Zamislimo primer mašine koju ni jedan čovek na svetu nije video. Kada bi tu mašinu doneli pred ateistu, i upitali ga: “Šta misliš, ko može objasniti mehanizam ove mašine?” Šta će ateista da odgovori? Reći će: “Osoba koja može da objasni ovaj mehanizam je njen konstruktor.”
Neki ateista će reći: “Proizvođač”, neki “Njen tvorac”, a neki “Njen dizajner”. Dobro zapamtite ove reči. U ovom kontekstu, značenje im je isto.
Ateista veruje da je nauka ultimativni kriterijum. Pitajte ga: “Kako je nastao univerzum?” Reći će da je, prema teoriji velikog praska, ceo kosmos u obliku prvobitne mase.
Kasnije se desilo rasparčavanje – što je dovelo do pojave zvezda, Sunca, Meseca i Zemlje na kojoj živimo. Ukratko, taj događaj se zove Veliki prasak. Ta činjenica je spomenuta u Kur’anu:
Zar ne znaju nevernici da su nebesa i Zemlja bili jedna celina, pa smo ih Mi raskomadali, i da Mi od vode sve živo stvaramo? I zar neće verovati? (Kur’an, poglavlje Verovesnici, odlomak 30.)
Upitajte ateistu: “Ko je mogao spomenuti ovu činjenicu u Kur’anu pre 1400 godina?” Reći će: “Muhammed je samo nagađao.” Pa dobro, nema problema. Dešava se da neko inteligentan napiše nešto što ljudi još ne znaju. Nauka je dokazala da je kosmos bio u gasovitom stanju. Časni Kur’an kaže:
…zatim se nebeskim visinama uputio dok je nebo još maglina bilo, pa njemu i Zemlji rekao: “Pojavite se milom ili silom!” – “Pojavljujemo se drage volje!” – odgovorili su. (Kur’an, poglavlje Objašnjenje, odlomak 11.)
Kur’an kaže da je kosmos bio u obliku dima. Arapska reč duhan znači dim. Savremena nauka se potpuno slaže da je reč dim precizan opis prvobitnog kosmosa. Ateista će, opet, reći: “Pa šta!? To je neko nagađao i slučajno pogodio…” Ne raspravljajte s njim. Pređite na sledeću činjenicu.
Nekada su ljudi mislili da je svet ravan, pa su se plašili da putuju predaleko da ne bi pali sa Zemljine ivice. Pitajte ateistu: “Kakav je Zemljin oblik?” reći će: “Zemlja ima geosferičan oblik.” “Kada su ljudi došli do tog otkrića?” “Pre 50 godina. Pre 100 godina.” – odgovoriće:
Pitajte ga ko je prvi otkrio da je Zemlja okrugla? Ako dobro poznaje nauku, reći će da je to bio ser Francis Dave, 1597. godine. Nakon što je oplovio svet, utvrdio je da je Zemlja okrugla.
Uzvišeni Bog kaže:
Kako ne vidiš da Allah uvodi noć u dan i uvodi dan u noć, i da je potčinio Sunce i Mesec – svako se kreće do roka određenog – i da Bog dobro zna ono što radite? (Kur’an, poglavlje Lokman, odlomak 29)
Nebesa i Zemlju je sa ciljem stvorio. On noću zavija dan i danom zavija noć, On je Sunce i Mesec potčinio, svako se kreće do roka određenog. On je Silni, On mnogo prašta! (Kur’an, poglavlje Skupovi, odlomak 5)
Uvođenje noći u dan i dana u noć je postepen proces koji je moguć jedino ako je Zemlja sferičnog oblika. Postepena smena dana i noći bi bila nemoguća da je Zemlja u obliku ploče, tada bi promene bile nagle. Dakle, Kur’an govori o sferičnom obliku Zemlje još pre 1400 godina.
Zatim, Kur’an kaže:
Posle toga je Zemlju poravnao. (Kur’an, poglavlje En-Nazi’at, odlomak 30)
Arapska reč dehaha znači poravnati, rasprostreti. Takođe, ova reč nastaje od imenice duhje, što znači jaje, i to ne obično već nojevo jaje. Ako ste videli nojevo jaje, primetili ste da nije potpuno okruglo, kao lopta, već malo spljošteno na vrhovima i izduženo sa strana. To je geosferičan oblik. Takav je i Zemljin oblik: blago spljoštena na polovima a izdužen na ekvatoru. Sada, pitajte ateistu: “Ko je pre 1400 godina mogao znati da Zemlja ima geosferičan oblik kad je to otkriveno pre 300 ili 400 godina?” Reći će: “Možda je taj vaš prorok bio jako inteligentan čovek, pa je to zapisao…” Ne raspravljajte s njim. Nastavite…
Ranije smo mislili da Mesec ima svetlost. Tek nedavno smo otkrili da Mesec samo reflektuje Sunčevu svetlost.
Uzvišeni Allah u 61. odlomku poglavlja Furkan kaže:
Neka je uzvišen Onaj Koji je na nebu sazvežđa stvorio i u njima dao svetiljku i Mesec koji sija.
Kao da Bog u Kur’anu želi reći: “Sunce je svetiljka i ima svoju svetlost, ali Mesec samo sija, i nema svoju svetlost.” Mesečeva svetlost je, u ovom odlomku, opisana kao munir-pozajmljena svetlost, refleksija svetlosti. Sunčeva svetlost se opisuje kao siradž, vehhadž ili dija – izvor svetlosti, lampa. Sunčeva svetlost se nikada ne opisuje kao munir ili nur. Zamislite, ono što smo nedavno otkrili, Kur’an spominje pre 1400. godina.
Kad sam išao u školu, učio sam da je Sunce statično, a da se Zemlja i Mesec okreću oko svojih osa. Međutim, u Časnom Kur’anu se kaže:
I noć i dan Njegovo su delo, i Sunce i Mesec, i svi oni nebeskim svodom plove. (Kur’an, poglavlje Verovesnici, odlomak 33.)
Tek kada sam završio školu, saznao sam da su naučnici otkrili da se i Sunce okreće oko svoje ose. Ko je ovo mogao napisati u Kur’anu pre 1400. godina? Sada će se ateista malo zamisliti pre nego kaže: “I to je nečije nagađanje, slučajno je pogodio…”
Časni Kur’an govori o kruženju vode u prirodi. Prvi čovek koji je to opisao bio je Bernard Plasey 1580. godine.
Međutim, Kur’an precizno opisuje proces kruženja vode, i to na mnoga mesta: kako voda isparava, kako se formiraju oblaci, kako se sabijaju jedan u drugi, kako se pomeraju iz oblasti u oblast, kako se pretvaraju u kišu koja pada na zemlju pa se zatim vraća u okean… Časni Kur’an o tome govori u 21. odlomku poglavlja Skupovi, u 24. odlomku poglavlja Vizantinci, u 18. odlomku poglavlja Vernici, u 22. odlomku poglavlja Hidžr, i na još mnogo mesta.
Ranije smo znali da postoje dve vrste vode: slana i slatka. Međutim, nismo znali nešto što se spominje u poglavljima Furkan i Milostivi:
On je dve vodene površine jednu pored druge ostavio – jedna je pitka i slatka, druga slana i gorka, a između njih je pregradu i nevidljivu branu postavio. (Kur’an, poglavlje Furkan, odlomak 53.)
Pustio je dva mora da se dodiruju, između njih je pregrada i oni se ne mešaju… (Kur’an, poglavlje Milostivi, odlomak19-20)
Savremena nauka kaže: “iako se slana i slatka voda dodiruju, ne mešaju se. Između te dve vode postoji nevidljiva barijera koju ne mogu preći.” Kur’an to spominje još pre 1400. godina. Pitajte ateistu: “Ko je ovo mogao spomenuti u Kur’anu?” Opet će malo razmišljati i oklevati pre nego što, možda, kaže da je i to slučajnost.
Kur’an govori o biologiji:
Zar ne znaju nevernici da su nebesa i Zemlja bili jedna celina, pa smo ih Mi raskomadali, i da Mi od vode sve živo stvaramo? I zar neće verovati? (Kur’an, poglavlje Verovesnici, odlomak 30.)
Zamislite, u arapskoj pustinji u kojoj vlada nedostatak vode Kur’an govori o tome da je sve živo stvoreno od vode. Ko bi poverovao u ovakvu bajku? Međutim, mi danas znamo da voda sačinjava 80% citoplazme, osnovnog sastojka ćelije. Svako živo biće sadrži 50-90% vode. Kur’an, takođe, kaže da su i biljke i životinje stvorene u parovima. To je činjenica koju smo tek nedavno otkrili. Kur’an govori o zoologiji, o načinu života ptica, mrava, pčela, pauka… To su sve fenomeni koje smo nedavno otkrili.
Kur’an spominje lekovitost meda, što je potvrđeno mnogo posle njegove objave. Kur’an detaljno govori o embriologiji, raznim fazama razvoja embriona – što je nauka otkrila pre samo par decenija. Kur’an, takođe, govori i o genetici. Sada, ako upitate ateistu: “Ko je ovo mogao da spomene pre 1400. godina?”, više ne može reći da je to slučajnost zbog teorije verovatnoće. Svaki put kad čujete ispravan stav, mogućnost njegove slučajnosti postaje manja. To je teorija verovatnoće. Jedini preostali odgovor je prvi odgovor koji vam je ateista dao. Sećate li se? Pitali smo ga: “Ko može objasniti mehanizam ove mašine?”, a on je rekao: “To je proizvođač, njen tvorac, njen konstruktor, njen dizajner.” Sva imena imaju slično značenje. Tvorac kosmosa je Uzvišeni Bog.
dr. Zakir Naik
Izvor: islamhouse.com/sr
