Naučno upoređivanje Kur’ana i Biblije

• Stvaranje kosmosa za šest dana

Prema prvom poglavlju Postanka, prve biblijske knjige, univerzum je stvoren za šest dana koji traju po 24 sata. Prema Časnom Kur’anu, univerzum je, takođe, stvoren za šest dana. Međutim, reč koja se koristi za dan je jeum. U arapskom jeziku, reč jeum ima dva značenja. Jedno značenje je obični dan koji traje 24 sata. Drugo značenje je epoha, veoma dug period. Kur’an govori o stvaranju univerzuma za šest veoma dugih perioda, što savremena nauka ne odbacuje. Prema naučnim saznanjima, stvaranje kosmosa je trajalo nekoliko milijardi godina, što je direktno suprostavljeno biblijskom konceptu o stvaranju za šest običnih dana. Ako je Muhammed, mir nad njim, prepisivao iz Biblije, zašto nije prepisao ovu katastrofalnu grešku?

• Prvo je nastao dan a zatim Sunce

Postanak, 1:3-5, kaže da su dan i noć nastali prvog dana stvaranja. Kretanje svetlosti, koja uzrokuje fenomen dana i noći, je kompleksna pojava nastala na osnovu reakcija u zvezdama, koje su, prema Postanku, 1:14-19, nastale tek četvrtog dana. Potpuno je nelogično da dan i noć, koji su posledica emitovanja svetla sa Sunca, nastanu prvog dana, a da sam izvor svetlosti nastane četvrtog dana. Jutro i noć su fenomeni koji su mogući samo ako pre njih postoji izvor svetlosti, Sunce, oko kojeg se Zemlja okreće.

Ako je Muhammed, mir nad njim, kopirao tekstove iz Biblije, kako je znao da treba da izostavi ovu nenaučnu apsurdnost!?

• Stvaranje Zemlje, Sunca i Meseca

Zemlja i Mesec su deo Sunčevog sistema i od njega su nastali. Međutim, prema Bibliji to nije tako. U Postanku, 1 -9-13, kaže se da je Zemlja stvorena trećeg dana, a u stihovima 14-19, se tvrdi da su tek četvrtog dana stvoreni Sunce i Mesec. To je kontradiktorno opštepoznatim naučnim činjenicama o poreklu i nastanku Sunčevog sistema.

• Vegetacija stvorena trećeg, a Sunce četvrtog dana

Postanak u prvom poglavlju kaže da je sav biljni svet – trave, cveće i drveće – nastao trećeg dana, a Sunce tek četvrtog. Kako je moguće da su se biljke pojavile pre pojave Sunca!?

Ako je Muhammed, mir nad njim, lično napisao Kur’an i ako je kopirao Bibliju, kako je mogao da zna da ovu apsurdnost treba da izbaci i da je ne prepisuje? Pogledajte Kur’an – u njemu ne postoji nijedna kontradikcija!

• I Sunce i Mesec su izvori svelosti?

Tako Biblija kaže. U Postanku, 1:16, stoji:

“I načini Bog dva velika svetlila – veće da vlada danom, manje da vlada noću.”

Danas nam nauka kaže da Mesec ne poseduje svoju svetlost, već se od njega odbija Sunčeva svetlost. Časni Kur’an to potvrđuje, pa ga naziva Refleksijom. Tvrditi da je Muhammed, mir nad njim, tokom prepisivanja iz Biblije ispravio ove nenaučne tvrdnje je van svake pameti.

Adam, mir nad njim, prvi čovek na Zemlji, je živeo pre 5.800 godina?

Ako saberete brojke u Bibliji, doći ćete do takvog zaključka. Uverite se i sami:

1948 godina je, prema Bibliji, prošlo od Adama do Avrama;

oko 1800 godina je prošlo od Avrama do Isusa;

od Isusa do danas je prošlo je nešto više od 2000 godina.

Kad ove godine saberete, dobijate oko 5.800 godina od prvog čoveka do danas. Interesantno je da je i jevrejski kalendar star oko 5.800 godina.

Ogroman broj arheoloških i antropoloških dokaza potvrđuju da su ljudi živeli pre više desetina hiljada godina i da nisu nastali tek pre 5.800 godina, kao što tvrdi Biblija.

Časni Kur’an ni u ovom slučaju ne protivreči naučnim činjenicama, pošto govoreći o Adamu, mir nad njim, ne spominje pre koliko godina se pojavio prvi čovek na Zemlji.

• Poslanik Nuh (Noje), mir nad njim, i Potop

Govoreći o Potopu, Biblija u knjizi Postanak, u poglavljima 6-8, naglašava da je velikom poplavom uništeno sve živo na Zemlji, a da su preživeli samo poslanik Nuh (Noje), mir nad njim, i njegovi saputnici na barci. U tom opisu se, čak, sugeriše da se Potop desio 1656. godina nakon Adama, tj. 292. godine pre rođenja Avrama, mir nad njim, kada je Noje imao 600. godina. To znači da se, prema Bibliji, Potop desio u 22. ili 21. veku pre nove ere.

Sve u ovoj priči je kontradiktorno naučnim činjenicama. Prema arheološkim dokazima, u 21. veku pre nove ere je živela 11. egipatska dinastija i 3. vavilonska. Ništa u nalazima iz tog perioda ne ukazuje da se desila bilo kakva prirodna nepogoda i da je progres tih civilizacija bio ugrožen. Prema Bibliji, tada je celi svet uništen Potopom.

S druge strane, kur’ansko kazivanje o Potopu se uopšte ne sukobljava sa naučnim činjenicama. Prvo, govoreći o Noi, mir nad njim, i Potopu, Kur’an ne spominje datum događaja. Drugo, Kur’an ne govori o Potopu kao globalnom fenomenu, već eksplicitno naglašava da se on desio kao kazna samo Noinom narodu.

Zato, nelogično je tvrditi da je Muhammed, mir nad njim, priču o Noi, mir nad njim, pozajmio iz Biblije, a da je tokom prepisivanja ispravio sve istorijske greške u biblijskom kazivanju i naveo naučno tačnu priču.

• Poslanik Musaa (Mojsije), mir nad njim, i Faraon

Kur’anska i biblijska kazivanja o Mojsiju, mir nad njim, i Faraonu su veoma slična. Poslanik Mojsije, mir nad njim, je sa svojim narodom prešao preko Crvenog mora, koje se otvorilo da bi Izraelćani mogli bezbedno da pređu. Dok je išao u poteru za njima, Faraon i njegova vojska su se utopili, jer se more nad njima zatvorilo. U tome se slažu i Kur’an i Biblija. Međutim, Časni Kur’an iznosi još jednu zanimljivu informaciju o Faraonu, koja nije spomenuta u Bibliji:

“Danas ćemo izbaviti samo telo tvoje da bi bio poučan primer onima posle tebe – ali mnogi ljudi su ravnodušni prema Našim poukama. ” (Kur’an, poglavlje  Junus (Jona), odlomak 92.)

Dr. Mauris Bukejl je nakon opsežnog istraživanja utvrdio da je Ramses II, faraon koji se u Bibliji spominje, zapravo umro još ranije, tokom Musaovog boravka u Medjenu. Ramsesov sin Merneptah ga je nasledio i postao Faraon. Merneptah je, u stvari, Faraon koji se utopio dok je proganjao Mojsija, mir nad njim, i njegov narod. Godine 1898. je u Dolini kraljeva pronađeno njegovo mumuficirano telo. Dr. Bukejl je 1975. godine dobio dozvolu da detaljno ispita njegovo telo. Analize su pokazale da je Merneptah umro nasilnom smrću, prouzrokovanom utapanjem. Kur’ansko predskazanje da će Faraonovo telo ostati sačuvano da bi naredne generacije uzele pouku se obistinilo, jer se njegovo telo i dalje čuva u muzeju u Kairu.

Dok se bavio ovim istraživanjem, dr. Bukejl je bio hrišćanin. Kasnije je napisao knjigu Biblija, Kur’an i nauka, u kojoj je priznao da autor Kur’ana ne može biti čovek, već jedino Sveznajući Stvoritelj. Nakon svega je prihvatio Islam.

Sve navedeno je dovoljan dokaz da Kur’an nije kopija Biblije. Naprotiv, Kur’an je Furkan – Rastavljač istine od neistine i od ljudskih podvala. Kur’an je jedini kriterijum na osnovu kojeg se može utvrditi šta je u Bibliji ostalo od Božije objave a šta su ljudske interpretacije.

“A tebi (Muhammede) objavljujemo Knjigu, samu istinu, da potvrdi knjige pre nje objavljene i da nad njima bdi. I ti im sudi prema onome što Bog objavljuje i ne povodi se za prohtevima njihovim, i ne odstupaj od Istine koja ti dolazi”. (Kur’an, poglavlje Trpeza, odlomak 48.)

• Kur’an nije knjiga koja kazuje priče

Za razliku od drugih religijskih knjiga, Časni Kur’an ima jedinstven stil naracije, koji nije nalik nijednom ljudskom. Sve knjige, izuzev Kur’ana, slede potpuno isti šablon po kojem se pišu priče i opisuju događaji. Priče koje pišu ljudi počinju sličnim stilom: “Nekada davno…”, “Jednom u dalekoj zemlji…”, “Bila dva čoveka…” i slično.

Evo kako izgledaju prve rečenice biblijskih knjiga:

“U početku (nekada davno) stvori Bog nebo i Zemlju…” (Postanak, 1:1)

“U početku (nekada davno) bila je Reč, i Reč, je bila u Boga, i Bog bi Reč.” (Ivan, 1:1)

“Ovako glasi rodoslovlje (poreklo, početak) Isusa Hrista sina Davidova, sina Avramova…” (Matej, 1:1)

“U Ramataim Sofimu (nekada davno) živeo jedan čovek iz gore Efraimove po imenu Elkana…” (Prva Samuelova, 1:1)

(Nekada davno) “Kralj David je bio ostarao i postao vremešan. Premda su ga pokrivali, nije se mogao ugrejati.” (Prva kraljevima, 1:1)

“Bilo je u dane Ahasvera (nekada davno), onoga Ahasvera, koji je vladao od Indije do Etiopije nad sto dvadeset i sedam pokrajina…” (Estera, 1:1)

Sve priče u religijskim knjigama imaju početak i kraj, tj. ljudski stil naracije kroz celi tekst. Te priče sadrže istorijske podatke, hronološki poredane. Tako ljudi govore i pišu.

Kur’an je, međutim, jedinstvena knjiga. Prvo šta je od Kur’ana objavljeno bile su reči:

“Čitaj, u ime Gospodara tvoga, koji stvara, stvara čoveka od ugruška! Čitaj, plemenit je Gospodar tvoj, Koji poučava peru, Koji čoveka poučava onome što ne zna.” (Kur’an, poglavlje Ugrušak, odlomci 1-5.)

Poglavlje Ugrušak je 96. po redu u Kur’anu. Objavljivanje Kur’ana nije započeto pričom “iz početka”. Isto se može reći i za prvo kur’ansko poglavlje, Pristup:

“U ime Boga, Milostivog, Samilosnog!

1. Hvala Bogu, Gospodaru svih svetova,
2. Milostivom, Samilosnom,
3. Vladaru Dana sudnjeg.
4. Tebi se klanjamo i od Tebe pomoć tražimo!
5. Uputi nas na Pravi put,
6. na Put onih kojima si milost Svoju darovao,
7. a ne onih koji su protiv sebe srdžbu izazvali, niti onih koji su zalutali! “(Kur’an, poglavlje Pristup, odlomci 1-7)

Drugo poglavlje počinje ovako:

1. “Elif Lam Mim.
2. Ova Knjiga, u koju nema nikakve sumnje, uputstvo je svima onima koji se budu Boga bojali;
3. onima koji u nevidljivi svet budu verovali i molitvu obavljali i udeljivali deo od onoga što im Mi budemo davali;
4. i onima koji budu verovali u ono što se objavljuje tebi i u ono što je objavljeno pre tebe, i onima koji u Onaj svet budu čvrsto verovali.
5. Njima će Gospodar njihov na Pravi put ukazati i oni će ono što žele ostvariti.
6. Onima koji neće da veruju zaista je svejedno – opominjao ih ti ili ne opominjao – oni neće verovati.
7. Bog je zapečatio srca njihova i uši njihove, a pred očima njihovim je koprena; njih čeka patnja golema.” (Kur’an, poglavlje El-Bekare, odlomci 1-7)

Ne postoji nijedna druga religijska knjiga na celom svetu koja je pisana ovakvim, Božanskim stilom. Čak su i prethodne Božije objave vremenom zagubljene ili iskrivljene. Kur’an je potpuno očuvana Božija knjiga, koju je anđeo Gavrilo objavom prenosio Muhammedu, mir nad njim. On je, zatim, sve što mu je objavljeno prenosio svojim ashabima (drugovima-sledbenicima), koji su Kur’an zapisivali, učili napamet i proveravali naučeno pred Božijim Poslanikom, mir nad njim. Nijedno od 114 kur’anskih poglavlja nije pretrpelo ni najmanju izmenu već više od 14 vekova.

Kur’an je poslednja Božija objava. Bavi se svim pitanjima bitnima za ljude u svakom vremenu i prostoru. U njemu su objašnjeni principi mudrosti, verovanja tj. doktrine, obožavanja i zakona. Podučava nas pravednosti i zdravom ekonomskom sistemu. Međutim, njegovo glavno obeležje je regulisanje odnosa na relaciji Stvoritelj – stvorenja.

Svrha Kur’ana nije da priča priče i beskrajne istorijske podatke sa čudnim imenima. On čitatelja navodi na razmišljanje. U njemu se objedinjuju vera, moral, pravni propisi, saveti, mudrosti, naredbe, zabrane i jasni dokazi Istine. On donosi radosne vesti onima koji prihvataju istinu i upozorava nemarne i grešnike. Priče o davno nestalim civilizacijama imaju za cilj opomenuti nas i podstaknuti nas na razmišljanje o Božijim znakovima, koji su vidljivi na svakome mestu.

---

 

dr. Zakir Naik

Izvor: islamhouse.com/sr

Štampanu verziju knjige možete naći u knjižarama El-Kelimeh, N. Pazar, Srbija.