Poziv Istine
I pored industrijskog i tehnološkog napretka sveta, milioni ljudi širom sveta žive u zatvorenom svetu, proricanja, magije i vradžbine. Čitali smo da neki ugledni svetski političari imaju svog posebnog proricatelja i vračara koji ih obaveštavaju o nekim stvarima koje će se desiti u budućnosti.
Sihr je stvarnost, a njegovo učenje i bavljenje njime je neverstvo, kao što Allah kaže: I povode se za onim što su đavoli o Solomonovoj vladavini kazali. A Solomon nije bio nevernik – sotone su nevernici učeći ljude vradžbini. (Kur’an, poglavlje El-Bekara, 102.)
Uzrok njihovog neverstva je bilo podučavanje ljudi vradžbini. Poslanik, mir nad njim, je zabranio sihr, proricanje budućnosti i vradžbinu rekavši: „Nije od nas onaj koji proriče i kome se proriče, onaj koji gata i kome se gata, onaj koji pravi sihr (vradžbinu) i onaj za koga se pravi sihr.“[1]
I rekao je: „Klonite se sedam upropaštavajućih greha“. Rečeno je: „O Božiji Poslaniče, a koji su to gresi?“ On je kazao: „Pridruživanje druga Bogu, sihr (vradžbina), bespravno ubijanje, kamata, jedenje imetka siročeta, bežanje sa bojnog polja, i optužba čestitih vernica.“[2]
Poslanik, mir nad njim, je sihr spomenuo odmah nakon širka (idolopoklonstva) koji je najveći greh.
Poslanik, mir nad njim, je zabranio da se ide onima koji proriču sudbinu i gatarima, kazavši: „Ko ode gataru pa ga upita o nečemu, namaz (molitva) mu neće biti primljen četrdeset noći.“[3]
Još je većim grehom učinio ukoliko čovek poveruje gataru rekavši: „Ko ode gataru pa mu poveruje u ono što kaže, negirao je ono što je objavljeno Muhammedu.“[4]
Neki ljudi govore da sihirbazi nekada kažu istinu i to je dokaz da je istina ono što oni govore, a odgovor na to pitanje jeste govor Božijeg Poslanika, mir nad njim, kada su ga neki ljudi upitali o vračarima. On je kazao: „Oni ne predstavljaju ništa.“ Pa su ljudi kazali: „Oni nekada kažu nešto pa se ispostavi da je to istina.“, a On je odgovorio: „To je reč istine koju đavo ukrade pa je ubaci u uvo svome pristalici i uz nju doda još stotinu laži.“[5]
A u predaji kod Buharije stoji da je Aiša, čula Poslanika, mir nad njim, kako kaže: „Anđeli se spuštaju na oblake pa spomenu nešto po pitanju čega je donešena presuda na nebesima, a zatim to đavo prisluškuje i čuje, te nakon toga obavesti vračara spominjući mu uz to još stotinu laži.“[6]
Prenosi se od Ebu Hurejre, da je Božiji Poslanik, mir nad njim, kazao: „Nema (natprirodne) infekcije i zaraze, nema sujeverja, nema verovanja u sovu, niti je ispravno verovanje u safer.“[7]
Poslanikove reči: „Nema infekcije i zaraze.“, se ne odnose na to da se bolest ne može preneti, jer je on u drugim hadisima potvrdio da se bolest može preneti, kao što kaže: „Pobegni od gubavog kao od lava.“[8] A u drugom hadisu kaže: „Neka se ne meša bolestan sa zdravim.“,[9] tj. neka vlasnik bolesne kamile ne meša tu kamilu sa zdravom, kako se ne bi prenela zaraza.
Dakle, Poslanikove reči: „Nema infekcije i zaraze.“, se odnose na to da se bolest prenosi sama po sebi, da je ona ta koja to radi i da je njen uticaj neminovan, a to nije tako, jer se bolest nekada prenese, a nekada ne i zato kada je Poslanik, mir nad njim, kazao: „Nema infekcije i zaraze.“, neki čovek mu je rekao: „O Božiji Poslaniče, nekada kamila bude zdrava kao antilopa, pa se sastane sa kamilom koja je krastava pa se ova zdrava razboli.“ Tada je Poslanik, mir nad njim, upitao: „A ko je zarazio prvu?“,[10] tj. ona prva kamila se razbolela bez bilo kakve zaraze i njoj je Bog odredio tako, pa ukoliko bi se zaraza prenela to bi bilo samo Božijom odredbom, jer se bolest nekada prenosi, a nekada ne, sve je to u Božijim rukama.
Poslanikove, mir nad njim, reči: „Nema sujeverja.“, se odnose na pesimizam, a njegove reči: „nema verovanja u sovu“, se odnose na to da su Arapi imali neku vrstu sujeverja kada je ona u pitanju.
Poslanikove reči: „Niti je ispravno verovanje u safer.“, znače da su Arapi verovali da se događaju određene nesreće u mesecu Saferu, a sva ova iskrivljena verovanja Božiji Poslanik, mir nad njim, je dokinuo, jer su ona povezivala ljude sa mitovima, proricanjima i magijom.
Odlomak iz knjige “Muhammed Božiji Poslanik”, dr. Ahmed el- Mezjed
islamhouse.com/sr
[1] Hadis, beleži Taberani, br. 4262.
[2] Hadis, beleži Buhari, br. 2560., i Muslim, br. 129.
[3]Hadis, beleži Muslim, br. 4137., i Ahmed, br. 16041.
[4] Hadis, beleži Tirmizi, br. 4137., i Ahmed, br. 9171.
[5] Hadis, beleži Buhari, br. 5745., i Muslim, br. 4135.
[6] Hadis, beleži Buhari, br. 2971.
[7]Hadis, beleži Buhari, br. 5316., i Muslim, br. 4116.
[8]Hadis, beleži Buhari, br. 5328.
[9]Hadis, beleži Buhari, br. 5328.,., i Muslim, br. 4117.
[10] Hadis, beleži Buhari, br. 5330., i Muslim, br. 4116.
