Jevanđelje po Luki na vagi istine

Jevanđelje po Luki je po redu na trećem mestu u Novom zavetu. Po pitanju ličnosti njegovog sastavljača nema nikakvog neslaganja, s obzirom na njegovo ime i sigurnost da ga je on, zaista, napisao. Za pomenutog Luku je dokazano da je bio Pavlov učenik, da je svoje Jevanđelje napisao po uputstvu svoga učitelja i da nije bio jevrejskog porekla. Luka je Pavla pratio na njegovim mnogobrojnim putovanjima i pomagao mu u njegovim poslovima. U Pavlovim poslanicama na ovo se ukazuje na više mesta. Zna se da je Pavlove poslanice koje govore o njegovom životu, napisao Luka. Zato nije nikakvo čudo da se u njima, na više mesta, spominje Lukino ime. U pogledu Lukinog zanimanja, jedne predaje govore da je bio lekar, a druge slikar. Što se tiče njegovog rođenja, izvori govore da je to bilo u Antiohiji.

Na Lukino zanimanje i bavljenje lečenjem, ukazuje Pavle u svojoj poslanici upućenoj Kološanima:

Pozdravlja vas Luka lekar ljubazni, i Dimas. (Kološanima, 4:14)

Rekosmo da postoje neki istoričari koji misle da je Luka po zanimanju bio slikar. Prema tome, i oko njegovog porekla postoji neslaganje u pogledu mesta rođenja i zanimanja. Da li je on onda po poreklu iz Antiohije, ili se rodio u Vizantiji a odrastao u Rimu? Da li je bio lekar ili slikar? Ako se kaže u pogledu zanimanja da je istovremeno bio i lekar i slikar, nameće se problem kako spojiti Antiohiju i Rim? Još jednom treba podvući da se svi slažu da je Luka bio Pavlov učenik, a ne učenik Isusa ili nekog od njegovih učenika. Pomenuti Pavle odigrao je veoma opasnu ulogu u hrišćanstvu.

1. Za koga je Luka napisao svoje Jevanđelje?

Sveštenik Ibrahim Seid tvrdi da je Luka svoje Jevanđelje namenio Grcima, kao što je Matej svoje Jevanđelje namenio Jevrejima, Marko Rimljanima a Jovan zajedničkoj crkvi. Međutim, ko god uzme da pročita Jevanđelje po Luki, na samom njegovom početku naći će da stoji:

Budući da mnogi počeše opisivati događaje koji se ispuniše među nama, kao što nam predaše koji isprva sami videše i sluge reči biše: Namislih i ja, ispitavši sve od početka, po redu pisati tebi, čestiti Teofile, da poznaš temelj onih reči kojima si se naučio. (Luka, 1:1-4)

Za pomenutog Teofila Ibn el-Batrik kaže da je bio istaknuti rimski, a ne grčki učenjak. Sa njime se slaže i sveštenik Ibrahim Seid.

Neslaganje oko ovoga se ovde ne završava, nego neki tvrde da je pomenuti Teofil bio Egipćanin, a ne Grk. Ako je to tačno, onda Luka svoje Jevanđelje nije pisao ni za Grke ni za Rimljane, nego za Egipćane.

2. Datum nastanka Jevanđelja po Luki

Doktor Post smatra da je Jevanđelje po Luki napisano pre razaranja Jerusalima i pre Dela apostolskih (Luka je pisac i Dela apostolskih). Apostolska dela su napisana 62. ili 63. godine po Hristu. Luka je svoje Jevanđelje naverovatnije napisao u Cezareji u Palestini, između 58. i 60. godine po Hristu, dok je Pavle bio u zatočeništvu. Neki tvrde da je Luka svoje Jevanđelje napisao pre toga. Iz ovoga se razume da je Luka svoje Jevanđelje napisao za vreme Pavlovog života (dok je ovaj bio u zatočeništvu).

Poznati naučnik Laron tvrdi da je Luka svoje Jevanđelje napisao posle Petrove i Pavlove smrti i nakon što je Marko napisao svoje Jevanđelje. Horn kaže: „Treće Jevanđelje naspisano je ili 53. ili 63. ili 64. godine po Hristu”. Iz ovoga se može zaključiti da postoje različita mišljenja o vremenu nastanka ovog Jevanđelja, kao što postoje različita mišljenja o njegovom sastavljaču i dileme da li je on iz Antiohije ili Rimljanin, o čemu smo ranije govorili. Pored toga, ne zna se pouzdano kome je ovo Jevanđelje namenjeno; za Grke, Rimljane ili Egipćane. Jedino što nije, u vezi s Lukom sporno, je to da je on Pavlov učenik i da nije bio učenik Isusov, niti nekog od njegovih učenika.

3. Još neka mišljenja o Jevanđelju po Luki

Moguće da je sastavljač Jevanđelja po Luki materijal za ovo Jevanđelje sakupio na prostorima Palestine ili Sirije u periodu između 70. i 80. godine po Hristu, ako ne i pre. Postoje neki koji misle da je Luka svoje Jevanđelje napisao negde u Grčkoj, nakon čega ga je tokom sedamdestih godina, uskladio sa Jevanđeljem po Marku i u konačnoj formi izdao između 80. i 85. godine po Hristu. Oko pet godina posle toga, on je napisao svoju drugu knjigu Dela apostolska kojom je htio odgovoriti na pitanja upućena od strane rimskih službenika i učenjaka toga vremena, među kojima se isticao Teofil. Ovu svoju knjigu on je obelodanio 95. godine po Hristu. Iz Lukinih reči se može razumeti da je bio stranac i da nije poticao iz roda Jevreja.

Luka lično nije vidio Isusa. Uvod njegovog Jevanđelja kazuje da je on svoje Jevanđelje napisao i uputio na adresu čoveka zvanog Teofil. Luka ne tvrdi da je svoje Jevanđelje napisao po nadahnuću, nego samo kaže da je Jevanđelje rezultat napornog rada.

Stari hrišćanski učenjaci poput Klementa Aleksandrijskog, Tertulijana, Origena, Euzebija i Jeronima, smatraju da je Luka iz Antiohije, da nije bio Jevrej i da je svoje Jevanđelje prepisao iz pribeleški nekog od Pavlovih prijatelja.

4. Problemi oko Jevanđelja po Luki
   a) Zapadna verzija Jevanđelja po Luki ne slaže se sa aleksandrijskom i vizantijskom verzijom.
   b) Kod Jevanđelja po Luki pojedini stihovi se ponavljaju po dva puta na različitim mestima. Ovakvih stihova ima ukupno jedanaest.
   c) Po Jevanđelju po Luki Isusovo rodoslovlje se ne slaže sa onim koje navodi Matej. Ono se ne slaže ni sa imenima dalekih predaka koja navodi Stari zavet.

---

Odlomak iz knjige ‘Istina o hrišćanstvu kroz istoriju i verovanje’ autora Mustafe Šahina.

Izvor: http://www.islamhouse.com/sr