Jedina priznata vera kod Uzvišenog BOGA je Islam

Hvala Bogu, Gospodaru svih svetova. Svedočim da nema drugog boga osim jedinog istinskog Boga – ALLAHA,         Koji nema sudruga i Koji je Zaštitnik dobrih. Svedočim da je Muhammed Njegov rob i poslanik, neka je mir i spas nad njim, nad njegovom porodicom i nad svim njegovim sledbenicima.

Zaista su Božije blagodati prema čoveku brojne i veličanstvene i ne mogu da se nabroje.

Kaže Uzvišeni Bog: “Ako vi budete brojili Božije blagodati, nećete ih nabrojati.” (Kur’an, poglavlje Pčele, odlomak 18.)

Najveličanstvenija i najuzvišenija blagodat Uzvišenog Boga je zasigurno to što je uputio ljude na pravi put, na put istine i Njegove vere kojom je On zadovoljan, pa je naredio ljudima da Mu robuju putem te vere.

Kaže Uzvišeni: “Danas sam vam veru vašu usavršio i blagodat Svoju sam prema vama upotpunio i zadovoljan sam da vam Islam bude vera.” (Kur’an, poglavlje Trpeza, odlomak 3.)

Dakle, to je najuzvišenija blagodat i najveći poklon kojim je obdario čoveka. Sa ovim poklonom i blagodati on će da postigne sreću i blagostanje na ovom svetu, a uspeh i veliku pobedu na Budućem.

Kaže Uzvišeni: “Onima koji budu verovali i dobra dela činili – bašte Firdevsa (rajske bašte) će gostoprimstvo biti, večno će u njima boraviti i neće poželeti da ih nečim drugim zamene.” (Kur’an, poglavlje Pećina, odlomci 107-108.)

Sa obzirom na to da je Islam Božija vera mimo koje nema druge vere i da ništa drugo nije istina mimo Islama i da je Islam urođena čista vera prema kojoj je ljude stvorio, kao i da je vera svih verovesnika i poslanika, neka je nad njima Božiji spas i mir, zajedno, Uzvišeni Bog na budućem svetu neće od ljudi da primi druge vere osim Islama.

Kaže Uzvišeni: “A onaj ko želi neku drugu veru osim Islama, neće da mu bude primljena, i on će na drugom svetu da bude među gubitnicima.” (Kur’an, poglavlje Imranova porodica, odlomak 85.)

Islam je jedini put za ostvarenje sreće, uspeha i pobede na oba sveta. Verovesnik, neka je nad njim Božiji spas i mir, je obraćao veliku pažnju na to da pozove sve ljude u Islam i da im ukaže da obožavaju samo Jednoga Boga, Gospodara nebesa i zemlje. Verovesnik, neka je nad njim Božiji spas i mir, nije ostavio nijedan način niti metod na koji mu je Bog ukazao i koji mu je objavio za pozivanje i upućivanje ljudi u Islam, a da ga nije sledio i primenio pri pozivanju u Islam. Verovesnik, neka je nad njim Božiji spas i mir, je takođe srdačno nastojao da ljudi budu srećni i želeo im je uspeh.

Kaže Uzvišeni: “Zar ćeš ti sebe da uništiš zato što oni neće da postanu vernici?” (Kur’an, poglavlje Pesnici, odlomak 3.) Tj. zar ćeš da se ubiješ iz žalosti što oni ne veruju i što nisu upućeni? Kako je Verovesnik, neka je nad njim Božiji spas i mir, jako želeo da uputi ljude u Islam, on se puno veselio i radovao kada neko primi Islam.

Božiji Poslanik, neka je nad njim Božiji spas i mir, najbolje je od svih ljudi shvatio uzvišenost i vrednost ove blagodati i koliku sreću i trajno zadovoljstvo sa sobom ona donosi. Istinu je rekao Uzvišeni Bog kada je opisao Verovesnika, neka je nad njim Božiji spas i mir:

“Došao vam je poslanik, jedan od vas, teško mu je što ćete na muke udariti, jedva čeka da pravim putem pođete, a prema vernicima je blag i milostiv.” (Kur’an, poglavlje Pokajanje, odlomak 128.)

Sa obzirom na to da te je Uzvišeni Bog obdario uzvišenom blagodati, o ti, koji si prigrlio veru Islam, pa tebi najviše treba da spoznaš propise, načela i principe tvoje vere, kako bi se potvrdila čistoća tvoga uverenja i kako bi ispravno obavljao bogosluženje i obaveze i kako bi se postavili temelji za saradnju sa zajednicom oko nas, a posebno sa onima koji su još uvek sledbenici drugih religija mimo Islama.

Sakupili smo u jednu knjigu najvažnije propise i pitanja koja je neophodno da spoznaš i nazvali smo je “Šta bi svaki musliman trebao da zna – Skraćena zbirka islamskih propisa i uputa”.

Nadamo se kod Uzvišenog Boga da smo odabrali ispravne teme i da smo ispravno rešili određena pitanja. Želimo da istaknemo da je vera Islam jasni Božanski put i nebeski verozakon sačuvan od greške i iskrivljivanja. A što se tiče ljudi, oni se neprestano trude da dostignu što veće stepene u nauci i razumevanju, pa neko od njih pogodi, a neko od njih pogreši. Tako će da bude sve dok Uzvišeni Bog ne nasledi Zemlju i sve na njoj. Konačno, ovo je naš napor i trud. Ono što je u knjizi ispravno i tačno, to je od Uzvišenog Boga, a ono što je pogrešno, to je od nas i od đavola. Bog i Njegov poslanik od toga su čisti.

Metodologija kojom smo se vodili u ovoj knjizi:

1. Nastojali smo da predstavimo knjigu jednostavnim izrazom i laganim jezikom da bismo olakšali njeno razumevanje i shvatanje muslimanu početniku, a zatim da bismo se pridržavali propisa koje ona sadrži i da bismo ih praktično primenili.
2. Ograničili smo se samo na spominjanje najvažnijih pitanja pomoću kojih će musliman da spozna islamsko verovanje koje mu nije dopušteno da nepoznaje, kao što će da spozna i propise o obaveznim praktičnim bogosluženjima koje nije dopušteno da izostavlja.
3. Pri tretiranju islamsko-pravnih tema pridržavali smo se stava većine priznatih pravnih škola i uvažavali ono što su Komitet za pravna pitanja pri Ministarstvu za vakuf i islamska pitanja, kao i druge komisije koje su u njegovom sastavu, izdali od pravnih decizija (fetvi). Težili smo da navedemo neke od dokaza iz Kur’ana i verodostojnog sunneta (praksa) bez temeljnih izlaganja i objašnjenja, a sve sa ciljem da to bude što jednostavnije i kraće za onoga ko je prigrlio veru Islam.
4. Knjigu smo podelili na četiri poglavlja: Prvo poglavlje obrađuje uopšteno upoznavanje sa verom Islamom; Drugo poglavlje obrađuje najvažnija pitanja o verovanju (imanu) i tevhidu (Božijoj jednoći); Treće poglavlje obrađuje brojne obredne propise i obavezne ibadete (bogosluženja) koje muslimanu nije dopušteno da ne poznaje i Četvrto, poslednje, poglavlje obrađuje propise o odnosu onoga koji je primio Islam prema društvu i imovini.

Na kraju skrušeno i ponizno molimo Uzvišenog Boga da primi ovo delo od nas, da ga učini jednim od dobrih dela koje je učinjeno isključivo u Njegovo ime i da ga učini korisnim i podari blagostanje u njemu. Zaista je On, Slavljen neka je, za svako lepo delo Čuvar, a On nam je dovoljan i On je najbolji Zastupnik.

JEDINA PRIZNATA VERA KOD UZVIŠENOG BOGA JE  ISLAM

Uzvišeni Bog poslao je Svoga Verovesnika, Muhammeda, neka je nad njim Božiji spas i mir, sa verom kojom je zapečatio sve druge vere, dao konačni sud o njima i dokinuo njihove propise. Uzvišeni Bog je zagarantovao očuvanje Islama od iskrivljenja i izmena. Opisao je Islam kao put ustrajnosti i nagovestio je da će, i na ovom svetu i na Budućem, da uspe onaj ko se tim putem zaputi, a da će da zaluta i strada onaj ko odbije da sledi taj put ili ko odabere neki drugi put. Jer, neprihvatanje sleđenja tog puta u suprotnosti je sa prirodom u kojoj je Bog stvorio čoveka i u kojoj je sve za njega priredio. U tom kontekstu kaže Uzvišeni:

“Ti upravi lice svoje veri iskrenoj, veri Božijoj čistoj i urođenoj prema kojoj je ljude stvorio. Nema izmene Božije vere.” (Kur’an, poglavlje Vizantinci, odlomak 30.)

Islam je urođena prirodna vera čoveka^[1]

Uzvišeni Bog stvorio je ljudsku dušu tako da ona teži svemu u čemu je dobrobit i korist za nju, a da se udaljava i beži od svakog zla, nereda i onoga što šteti. Očigledno je da je čoveku urođena težnja ka dobrom i korisnom piću i hrani, kao i to da izbegava ono što je loše i što može da mu šteti. Čovek teži da bude prijatelj sa osobama plemenite i dobre naravi, a izbegava onog ko je nevaljao, čiji je moral iskvaren i loš. On voli, poštuje i ceni osobe čiji je moral potpun i prema njima izražava puno poštovanje i uvažavanje, ali kada su u pitanju osobe sa manama, bez čvrstog karaktera i odlučnosti, ne kontaktira i ne sarađuje sa njima sa istom draži, poštovanjem i respektom kao sa onima uzornog morala.

Ovo je urođenost koju je Bog stvorio u ljudskoj duši i srcu. Učinio je srca spremnim da prihvate Istinu, kao što je stvorio oči sposobnim da vide, a stvorio je i uši da čuju. Naime, srca su pripremljena da prihvate Istinu, da je spoznaju i da se upute za njom. Međutim, ako se, pak, situacija promeni zbog ljudskih želja i strasti pa ljudska srca zapadnu u zabludu, umesto Istine slediće neistinu. U Muslimovom Sahihu prenosi se od Ijada, Bog bio zadovoljan njime, da je Božiji Poslanik, neka je nad njim Božiji spas i mir, rekao:

“Uzvišeni Bog kaže: ‘Ja sam stvorio Svoje robove u pravoj veri, pa im zatim dolaze đavoli, odvraćaju ih od njihove vere i zabranjuju im ono što sam im Ja dozvolio i naređuju im da Meni pripišu sudruga o čemu Ja nikakav dokaz nisam objavio’.”

Božiji Poslanik, neka je nad njim Božiji spas i mir, nas je izvestio da se svaki čovek rađa u urođenoj i čistoj veri u kojoj je sve ljude stvorio, sve dok se ne pojave spoljni faktori koji tu urođenost i čistoću ne promene. U tom kontekstu Buharija i Muslim beleže hadis od Ebu Hurejrea, Bog bio zadovoljan njime, da je Božiji Poslanik, neka je nad njim Božiji spas i mir, rekao:

“Svako se dete rađa čiste vere (u urođenoj čistoj veri Islamu) pa njegovi roditelji učine da ono postane jevrej, hrišćanin ili vatropoklonik. Tako i mladunče životinje dođe na svet potpunog tela. Primećujete li vi kod njega neki nedostatak? Potom je proučio: ‘… urođenoj čistoj veri Božijoj prema kojoj je On ljude stvorio — ne treba da se menja Božija vera, jer to je prava vera…’.”

Verovesnik nas obaveštava da se ta urođenost i čistođa ogledaju u sleđenju Islama, a ne nekih drugih iskrivljenih vera i pravaca koje Uzvišeni Bog nije objavio, niti je naredio njihovo sleđenje. Poslanik, neka je nad njim Božiji spas i mir, nije rekao u hadisu, « ili ga učini muslimanom », kako bi nam ukazao na to da je Islam urođena i čista vera. Predaju kojom se jasno potvrđuje da je Islam urođena i čista vera beleži Muslim. U toj predaji Božiji Poslanik, neka je nad njim Božiji spas i mir, kaže: “Svaka osoba se rodi u pravoj veri, dok se o sebi ne izjasni svojim jezikom.”

Svako ko spozna islamska načela jasno će da shvati da je to istina koju je obavezan da sledi, jer ta načela vode računa o zdravoj i ispravnoj urođenosti čoveka i neće da je ugroze.

Ta načela su:

–           Naređivanje da se bogosluženje čini jedino Bogu i da se ne pripisuje drug Onome Koji je Stvoritelj celog kosmosa, u Čijoj je ruci sva vlast i Koji je Svemoćan. Zdrava priroda traži da se oda puno poštovanje i respekt onome ko se odlikuje potpunim osobinama, a kakvo tek poštovanje i respekt treba da se iskaže prema Onome Ko se odlikuje apsolutnim svojstvima savršenstva koja ne presušuju i izvan su svih stepeni i granica?

–           Ta načela dozvoljavaju sve što je dobro i lepo, a zabranjuju sve što je loše, jer zdrava i ispravna urođenost teži ka svemu što je dobro, a izbegava i udaljava se od svega što je loše.

–           Ta načela podstiču čoveka da se okiti plemenitim moralom i dobrotom, a zabranjuju nevaljalštinu i ogavnost, jer postojane i ustrajne duše vole sve što je lepo i dobro, a odbacuju sve što je ogavno i nevaljalo.

Buharija i Muslim beleže od Ebu Hurejrea, Bog bio zadovoljan njime, da je Božiji Poslanik, neka je nad njim Božiji spas i mir, rekao:

“I donesene su mi — kaže Božiji Poslanik — dve posude. U jednoj od njih bilo je mleko, a u drugoj vino. Uzmi i pij iz koje hoćeš od njih dve – rečeno mi je, i ja sam uzeo mleko i popio sam ga, a potom mi je rečeno: Odabrao si pravi put (fitret), a da si uzeo vino, zalutali bi tvoji sledbenici.”

---

[1] Fitra je nazvana verom jer je u njoj Bog ljude stvorio. Postoji više shvatanja ovog termina. Neki tvrde da je to prirodna vera u kojoj se svako dete rađa; ako ono umre pre punoletnosti, bilo musliman ili ne, ulazi u Raj. Drugi tvrde da se fitra odnosi samo na muslimane; kada bi se ona odnosila i na druge, onda niko od njih ne bi bio nevernik. Neki, pak, smatraju da termin fitra znači stvaranje. Svako dete biva stvoreno, a opredeljuje se svojim punoletstvom i zrelošću. Kurtubi kaže da se upoređivanjem ljudi sa životinjama u ovom hadisu želelo istaknuti kako se ljudi rađaju potpuni, bez nedostataka, pa onda prihvataju veru, ili obrnuto, kao što mladunče životinje dođe na ovaj svet potpuno, a posle mu odseku uho ili deo uha, otkinu rog i sl. Ibn Abdul-Berr smatra da je ovo najispravnije mišljenje. Nemoguće je da fitra označava Islam, kako kaže Ibn Šihab, jer se Islam i iman (verovanje) potvrduju jezikom, veruje se srcem, a u praksu se sprovodi pomoću organa, a to je, ipak, iluzorno da traži od dece. Pojašnjenje je u onome što prenosi imam Ahmed od Džabira ibn Abdullaha, da je Božiji Poslanik, neka je nad njim Božiji spas i mir, rekao: «Svaka osoba se rodi u pravoj veri, dok se o sebi ne izjasni svojim jezikom, pa kada se o njemu izjasni njegov jezik, bude ili zahvalan (šakir) ili nezahvalan (kefur), pa ga roditelji učine jevrejem ili hrišćaninom.» (Ahmed b. Hanbel, El-Musned, Darul-hadis, Kairo, 11/547, hadisi br.: 14741, 7181, 7781, 7698, 9077, 9288.) (Op. prev.)

Iz knjige “Šta bi svaki musliman trebao da zna”.

Izvor: http://islamhouse.com/sr/books/2781196/