Poziv Istine
Potičem iz siromašne porodice. Brat i ja bismo svezali kanap oko pokvarene loptice za tenis i igrali bismo na ulici sa palicom koja se koristi za pranje veša. Bivao sam u koloniji za izgradnju pruge i u tom komšiluku je živeo predsednik jednog od lokalnih klubova pod nazivom Golden Gymkhana, Hadži Beširudin Chugtai. Rekao mi je da dođem do kluba i tamo sam nosio pića tri godine, bilo je tek nakon četiri godine da sam odigrao prvu utakmicu za klub. Onda 1992-93. postao sam kapiten na fakultetu i kasnije sam počeo igrati za Income Tax. Tako sam ušao u kriket.
Nije postojalo nešto kod mene pod nazivom verski odgoj. Išao bih u crkvu nekad nedeljom ali ne redovno. Ali nakon razumevanja počeo sam da idem svake nedelje.
Godine 1994-te počeo sam da tražim posao, družio bih se sa prijateljima na ulici, jer nije bilo nikakvog posla. Ali sam imao potpunu podršku od moje porodice. Rekli su, ili da igram kriket ili da idem da učim. Ne brini se za posao i novac.
Od detinjstva svi moji prijatelji su bili muslimani. Mesto gde smo živeli je bilo muslimansko. Na ovome svetu ima mnogo pogrešnih shvatanja o islamu. To nije greška nemuslimana, mi muslimani se ne pokoravamo Bogu i ne sledimo put našeg poslanika, Muhammeda, mir Božiji nad njim, zbog ovoga bivamo ponižavani po čitavom svetu. To je sve naša greška.
Tokom mojih ranijih dana boravio bih kod nekih muslimana, nema ništa kod njih što osoba može da promeni tako što ih gleda. Ono što su oni radili, čak sam i ja radio isto.
Jednog dana, po običaju, družio sam se sa prijateljima. Možeš to nazvati srećom ili Božijom voljom, dobio sam priliku da igram za veoma veliki klub, za koji još i danas igram. Jedan od mojih prijatelja je igrao za Universal Klub. Falio im je jedan igrač i rekao je meni zašto ja ne bih igrao. Sada, pet brzih udaraca je palo sa trideset razlike i ja sam ušao i postigao 125.
Još jednom mi se posrećilo ubrzo nakon toga. Bio je ovaj tip koji je određivao igrače za ligu kriketa u Engleskoj. Pomogao mi je da dobijem ugovor u Engleskoj, igrao sam ovde dve sezone. Tada sam postao najbolji udarač sezone.
Nije bilo sve odjednom. Većina promena u meni su došle u periodu proteklih sedam do osam meseci. Kada sam bio u dodiru sa daijama (oni koji pozivaju u islam), ljudima koji ispunjavaju ono što Bog traži i Njegov Poslanik. Ovo je posao poslanika. Prešao sam na islam gledajući ih. Nikada nisu tražili da prihvatim islam ili da postanem musliman. Oni praktikuju islam, i kada njih vide mnogi ljudi prihvate islam.
Nije njihova greška (onih koji imaju propagandu protiv islama). Sve je to naša greška. Greška muslimana. Ovo je islamska država ali osoba koja dolazi spolja, on ne vidi razliku. Kada bismo sledili praksu Muhammeda, mir nad njim, onda mislim, da niko ne bi imao potrebu da pokazuje prstom na muslimane i da govori da su takvi ili onakvi.
Još sam nov u islamu (od 2011-te god.) i još uvek učim stvari. Ali oni ljudi koji su me nadahnuli, dali su da shvatim da je islam potpuni način života. Islam uči miru, da želiš dobro svima koje sretneš, etiku, bonton, da si dobar sa drugima, da brineš stalno za druge.
Ovo (pozivanje u islam) je bio posao poslanika. Kako je Muhammed, mir Božiji nad njim, poslednji poslanik i nema poslanika nakon njega, onda je to naš posao, mi muslimani moramo da pozivamo druge na Božiji put. Ali mi sedimo kod kuće. Ne verujemo u Boga u potpunosti, radimo šta mi hoćemo, odlučujemo za sebe i mislimo da možemo dati da se nešto desi, ali je činjenica da se ništa ne dešava bez Božije volje.
Moramo održavati mir. Da li živimo život pravog muslimana? Da li živimo po pravilima koje je postavio Uzvišeni Bog i po načinu kojeg nas je naučio Muhammed, mir Božiji nad njim? Prvo moramo da procenimo ovo. Sve dok se ne popravimo, drugi će nas sigurno ismejavati.
Svi u mojoj porodici jesu reagovali, bili su protiv toga da prihvatim islam. Pomišljao sam da će se članovi moje porodice biti ljuti na mene. Ali šira misao je bila, da ovaj svet nije naš glavni cilj. Uspeh na ovom svetu nije pravi uspeh, i propast na ovome svetu nije prava propast. Jer svi moraju napustiti ovaj svet. Najveća istina na ovome svetu je smrt, i najveća varka je život.
Nisam rekao svojoj supruzi da sam postao musliman nego sam joj rekao da radim neke stvari koje mi daju smiraj i lepo se osećam zbog toga. Tražio sam od nje da odemo na mesto gde se drže islamska predavanja, i rekao sam joj da ako vidiš nešto što je dobro od toga, možeš to da prisvojiš. Jer, nema prisile u islam. Islam se nije širio sa nasiljem, islam se širio sa ljubavlju i pažnjom. Širio se za dobrobit čovečanstva. Pomaže da se očiste misli ljudi da bi se moglo približiti Bogu.
Ljudi koji izvršavaju ono što je Uzvišeni Bog propisao i koji slede Sunnet Poslanika, mir Božiji nad njim, su doprineli promeni moje vere.
Zbog ovog razloga… Samo zbog ovog razloga… Zbog njihove brige, ovi ljudi ne samo u Pakistanu nego u celom svetu šire poruku da bi ljudi mogli da dođu na Božiji put. Nikada nisu rekli dođi nama ili preseli se u našu zajednicu. Samo su rekli da kada god imaš vremena pozivaj ljude na Božiji put. Na ovakav način ti ne samo što popravljaš sebe nego i daješ ljudima bolje razumevanje islama. I ja sam, isto tako, išao sa njima na neka mesta da širim poruku islama, ima mnogo ljudi koji nisu upoznati i ne znaju ništa kao ja koji znam malo, ali ja idem da učim da bih imao bolje razumevanje islama, tj. kako da vodim život, itd…
Prevesti nemuslimana u islam nije teško, jer u drugim verama ti ne možeš da nađeš ovaj smiraj. Ja dolazim iz druge vere, gde ne možeš naći ovoliko smiraja. Tako da je bilo lako za mene da uđem u ovu veru. Bilo je nekoliko prepreka zbog porodice. Ali ako sagledate stvarnost, islam je istina i istinska vera.
Nije teško nemuslimanu da uđe u islam nego je teško učiniti muslimana pravim muslimanom, ovo je onaj teški zadatak.
Moja poruka braći: Pokoravajte se Božijim naredbama i sledite Sunnet poslanika Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem.
Nije teško ubediti nemuslimana da postane musliman. Kada osoba vidi prave muslimane ona će shvatiti. Da, ovo je vera! Od onih koji istinski praktikuju veru sam video da je ovo prava vera. I ovo je od Boga. Nije to uopšte težak zadatak. Mi smo ti koji smo to otežali sami sebi, samo moramo da se popravimo.
Ako se ova misao rodi: „Da moramo da se popravimo.“ Ja osećam da će sve biti dobro samo od sebe. Kada sam ja kako treba onda ću misliti dobro o tebi, a ako ja nisam kako treba neću misliti ni o tebi dobro. Trebamo popraviti sami sebe.
Onoliko koliko mi života Bog podari ja ću se potruditi da ga iskoristim na Božijem putu.
Ime: Muhammed Jusuf (Jusuf Youhana); Nacionalnost: Pakistanac i bivši hrišćanin
Prevod: Redžo Muratović; Obrada: www.pozivistine.com
