Poziv Istine
Svi Allahovu poslanici podučavali su islamu; pa i Isus. Islam je vera svih poslanika, uključujući i Isusa. Činjenica je da:
– Islam nije nova vera,
– Uloga Poslanika Muhameda bila je jednostavno ispravljanje onoga što je nakon Isusa iskorumpirano, i završetak izvorne poruke, ispunjenje izvorne vere, i predstavljanje čovečanstvu poslednje, čiste i trajne objave – Kur’ana, onako kako mu je Bog objavio.
„Recite: „Mi verujemo u Allaha i u ono što se objavljuje nama, i u ono što je objavljeno Ibrahimu (Avramu), i Ismailu, i Ishaku, i Jakubu (Jakovu), i potomcima, i u ono što je dato Musi (Mojsiju) i Isi (Isusu), i u ono što je dato verovesnicima od Gospodara njihovog; mi ne pravimo nikakve razlike među njima, i mi se samo Njemu pokoravamo.“ (Kur’an 2:136)
„On vam propisuje u veri isto ono što je propisao Noju i ono što objavljujemo tebi, i ono što smo naredili Ibrahimu (Avramu) i Musi (Mojsiju) i Isi (Isusu): „Pravu veru ispovedajte i u tome se ne razdvajajte!“ (Kur’an 42:13)
„Ibrahim nije bio ni jevrej ni hrišćanin, već pravi vernik, verovao je u Boga jednoga i nije bio idolopoklonik.“ (Kur’an 3:67)
Reč „islam“ nije samo reč identifikacije; ona zaista sa sobom nosi jedno funkcionalno značenje. Njeno značenje nosi suštinu pogleda religije i njenih ciljeva. Ima dva elemanta značenja:
a. Pokornost volji Jednog i Jedinog Boga, istinitog Boga
b. Mir u mislima, mir u srcu, mir u društvu,..i sl.
Zapravo, ova dva značenja nisu razdvojena jedno od drugog; ona su međusobno zavisna. Na ovaj način, najpotpunije značenje reči islam je postignuće mira kroz predanje i pokornosti volji jedinom istinskom Bogu – Allahu.
Očigledno, kada želimo da potražimo reč „islam“ u Bibliji, moramo da je tražimo jedino u njenom prevedenom značenju.
(a) „Pokornost volji Jednog, Istinitog Boga“
Šta ovde tačno predstavlja „pokornost“? Predstavlja potpunu poslušnost, ljubav i volju. Biblijskom terminologijom, značenje bi bilo „ispunjavanje zapovesti“, ili „činjenje Božije volje“. Ove izraze nalazimo na mnoga mesta u Bibliji, kako u Starom, tako i u Novom Zavetu.
U Starom Zavetu: „Sada, dakle, Izrailju, šta ište od tebe Gospod Bog tvoj, osim da se bojiš Gospoda Boga svog, da hodiš po svim putevima Njegovim i da Ga ljubiš i služiš Gospodu Bogu. svom iz sveg srca svog i iz sve duše svoje, držeći zapovesti Gospodnje i uredbe Njegove, koje ti ja danas zapovedam, da bi ti bilo dobro?“ (Ponovljeni zakon 10:12-13)
Jedan izraz koji obuhvata sve navedene stvari gore je: „potpuna, s voljom i ljubavlju, pokornost Njemu.“ Arapski termin „islam“, ima upravo ovo značenje.
U Novom Zavetu: „I gle, neko pristupivši mu: Učitelju blagi! Kakvo ću dobro da učinim da imam život večni? A on reče mu: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog Boga. A ako želiš ući u život, drži se zapovesti.“ (Jevanđelje po Mateju 19: 16-17)
„Pokorite se , dakle, Bogu.“ (Jakovljeva poslanica 4:7)
„Ja ne mogu ništa činiti sam od sebe; kako čujem onako sudim, i sud je moj pravedan; jer ne tražim volje svoje nego volju Onog koji me je poslao.“ (Jevanđelje po Jovanu 5:30)
Nalazimo da je Isus podučavao upravo istom – držanju zapovesti, i činjenju Božije volje, tj., pokoravanju Božijoj volji.
(b) „Mir“
Mir je je pomenut u sveobuhvatnom smislu – mir sa Tvorcem, spokoj uma, mir u srcu, mir u društvu, u smislu večnog mira, uverenosti, poverenja, spasa i sigurnosti.
„I mir će biti delo pravednih, šta će pravda učiniti biće pokoj i bezbrižnost doveka.“ (Isaija 32:17)
Pravednost je rezultat držanja zapovesti i mir je rezultat pravednosti. „Mir“ je značenje reči „ISLAM“.
„Blago onima koji mir grade, jer će se sinovi Božiji nazvati.“ (Jevanđelje po Mateju 5:9)
Ovde se vidi da je Isus mislio na one koji se predaju Bogu kao „mirotvorci“, misleći na Božiji narod, ili narod koji Bog voli. Bog zasigurno voli ljude koji se drže Njegovih zapovesti i sebe pokore Njegovoj volji.
Islam: Monoteistička vera svih Božijih poslanika
Verovanje u Allahovu jednoću i obožavanje nikog drugog do Allaha je jedinstveno pravilo. Jasno je da je islam (pokornost Allahu) uvek bila vera svih poslanika i Božijih glasnika, od Adama do Muhameda, mir nad njima svima. Islam je doista bila vera Nuha (Noje), Ibrahima, Muse i Isusa.
Nepristrasna analiza pomenutih hrišćanskih doktrina mogu voditi jedino jednom zaključku – da su obe neracionalne i suprotne Isusovom učenju.
Dovoljno je znati da tokom godina koje su neposredno usledile nakon Isuovog uzdizanja na Nebo, nijedan od njegovih sledbenika nije smatrao Isusa nešto drugo do Božijim poslanikom.
Pomenute hrišćanske doktrine začete su mnogo godina kasnije, što je jasni znak da je osnivanje hrišćanske crkve bilo zasnovano na značajnom odstupanju od Isusove izvorne poruke i svih drugih Poslanika pre njega.
Islam uči jednoći Allaha, koji je jedan i jedini Bog koji zaslužuje da bude obožavan. Kako je opisano u Kur’anu (3:67), Isus nije bio otelovljeni Bog već Božiji poslanik i glasnik, i poput bilo kog drugog poslanika bio je ljudsko biće u svakom smislu. Islam takođe odbacuje božansko sinovstvo Isusovo i ne prihvata dogmu iskonskog greha, žrtve nevinog čoveka i na taj način iskupljenje ljudskih grehova.
Iz knjige: “Pogled na hrišćanstvo”
islamhouse.com/sr
