Poziv Istine
U događaju koji jedino spominje Matej se kazuje da je Josifu Drvodelji, nakon što je Irod naredio da se u Vitlejemu pogube sva novorođenčad, u snu naređeno da se sa dečakom i njegovom majkom skloni u Egipat. Oni su tamo ostali sve do Irodove smrti, kada je Josifu Drvodelji ponovo naređeno u snu da se sa dečakom i njegovom majkom vrati kući.
Kada je Irod umro, Josifu se u snu pokazao anđeo Gospodnji i rekao mu:
Ustani, i uzmi dete i mater Njegovu i idi u zemlju Izrailjevu; jer su izumrli koji su tražili dušu detinju. (Matej, 2:20)
Josif je uzeo dečaka i Mariju i uputio se prema Judeji. Dečak je tada imao sedam godina. Kad su došli u Judeju i čuli da tamo vlada Arhelaj, nakon smrti svoga oca Iroda, uputili su se u Galileju, gde su se nastanili u gradu zvanom Nazaret, jer su se bojali da ostanu u Judeji. Kada je dečak napunio dvanaest godina, Josif je sa Marijom i dečakom otišao u Jerusalim da se, po propisima objavljenim u Mojsijevoj knjizi, poklone i pomole. Kada su završili sa molitvom videli su da se dečak negde izgubio, pa su pomislili da se sa njihovim rođacima vratio u Galileju. Međutim, kada su se vratili u Galileju tamo ga nisu zatekli, pa su se ponovo vratili u Jerusalim da ga tamo traže. Nakon tri dana traganja pronašli su ga u Hramu kako sa učenjacima raspravlja o verozakonu. Svet mu se čudio kako kao malodoban i nepismen dečak postavlja takva pitanja. Kada ga je našla, majka ga je izgrdila što je bez njene i Josifove dozvole ostao u Jerusalimu. Nakon toga nastanili su se u Nazaretu gde je bio pokoran i poslušan prema njima dvoma. Ovde primećujemo da su se u Jerusalim uputili posle Josifova sna u kome im je to naređeno, da posle saznanja da je Irodov sin Arhelaj pruzeo vlast, napuste Jerusalim i upute se prema Nazaretu itd…
Ovde se postavlja pitanje, kako je moguće da anđeo Josifu u snu naredi da idu u Judeju, tj. Jerusalim, kad je njom vladao Arhelaj od koga su se bojali? Zašto im, onda, anđeo nije naredio da se direktno upute u Nazaret? Nijedno od jevanđelja, nakon ovog događaja o Mesijinom životu ništa ne govori, sve do njegove dvadeset i devete godine života. Gde je, onda, Isus proveo ovaj dugi period od sedamnaest godina?
Neki evropski istraživači smatraju da je on u ovom periodu putovao u Indiju radi izučavanja budizma i da je, kad se otuda vratio, počeo obznanjivati svoju misiju, jer se njegovo učenje o isposništvu, čišćenju duše od greha i zla u potpunosti podudara sa učenjem budizma. Oni dalje kažu da je Mesija u pogledu podsticanja na darežljivost i uzvraćanje dobrim, kako prijateljima, tako i neprijateljima, otišao dalje i od samog Bude. Ovo je sve što evropski istraživači kažu o njegovom odsustvu u trajanju od sedamnaest godina.
Kako je počela Isusova misija?
Kur’an ne govori kako i kada je Isus počeo obznanjivati svoju misiju. Međutim, sastavljači jevanđelja kazuju da je Jovan Krstitelj neko vreme proveo u pustinji živeći asketskim životom, posle čega se pojavio na obali reke Jordan, propovedajući krštenje u znak obraćanja za oproštenje od greha. Ljudi su mu dolazili i on ih je krstio u reci Jordan najavljujući im dolazak „carstva nebeskog”. Jevreji iz Jerusalima su mu poslali neke sveštenike koji su ga pitali da li je on Ilija? Odgovorio je da nije. Zatim su ga pitali da li je Mesija, pa je odgovorio da nije. Onda su ga pitali da li je on (obećani) prorok. Kad je rekao da ni to nije rekli su mu: „Pa ko si onda i zašto krstiš ljude kad nisi ni Ilija, ni Mesija ni obećani prorok?” Insistirali su da im kaže. Rekao je: „Ja sam glas onog koji viče u pustinji: Pripravite put Gospodnji, poravnajte mu staze. Neka krivudavi putevi postanu pravi, jer se približio dolazak carstva nebeskog.” (Ove reči su bile pozajmljene iz trećeg stiha četrdesetog poglavlja knjige proroka Isaije.)
Jevanđelja kazuju da je Mesija došao Jovanu, da ga je on krstio u Jordanu. Kada je izašao iz vode, vidio je Duha Božijega kako se u liku goluba spustio na njega govoreći mu:
„Ovo je Sin moj, Ljubljeni moj, koga sam odabrao!” Nakon toga on je postio četrdeset dana u pustinji ništa ne jedući niti pijući. Kada je na kraju posta osetio glad bio je iskušan od napasnika koji mu je prišao i rekao:
„Ako si zaista Sin Božiji, naredi da ovo kamenje postane hleb.” On je odgovorio:
„Pisano je: Ne živi čovek samo od hleba, nego o svakoj reči koja izađe iz usta Božijih.”
Zatim ga je đavo zaustavio na vrhu hrama i rekao mu:
„Ako si zaista sin Božiji, baci se dolje, jer je pisano: Narediće svojim anđelima za tebe da te nose na rukama, da ne bi gde nogom udario o kamen.”
Isus mu je odgovorio:
„Takođe je pisano: Ne kušaj Gospodara, Boga svojega!”
Onda ga je đavo odveo na jednu visoku planinu, pokazao mu kraljevstva ovog sveta i njihov raskoš, pa mu rekao: „Sve ću ti ovo dati ako padneš ničice te mi se pokloniš.”
Rekao mu je Isus:
„Odstupi, sotono, jer je pisano: Gospodaru, Bogu svojemu, klanjaj se i njemu jedino služi!”
Tada ga je napustio đavo, a pristupili anđeli. Nakon toga Mesija je saznao da je Jovan ubijen pa se povukao u Galileju. Napustio je Nazaret i nastanio se u Kapernaumu. Od toga časa Isus je počeo propovedati:
Pokajte se, jer se približi carstvo nebesko. (Matej, 4:17)
Tada je imao trideset godina. (Pogledaj, Matej 4, Marko 1, Luka 3 i 4, Jovan 1)
Priča koju prenose sastavljači jevanđelja o tome da ga je đavo hteo iskušati i njegove reči:
‘Ako si zaista Sin Božiji…’, navodi nas na to da se zapitamo da li je Isus pre toga nekada rekao da je on Sin Božiji? Ako jeste kada je to bilo i kako? Drugo pitanje koje se ovde postavlja je: Zašto će ga iskušavati đavo kad je on po njihovom verovanju bog?!
Isus i Jevanđelje
Jevanđelje je reč Grčkog porekla i ona znači „radosna vest”. Mnogo je dokaza da je Uzvišeni Allah Isusu, zaista, objavio Indžil (originalno jevanđelje). U njemu je bila uputa, svetlo i poziv Jevrejima da se vrate Allahu i da samo Njega obožavaju. U njemu im je bila data nagovest događaja koji će se tek dogoditi i nagovešten skori dolazak vremena u kome će im Allah poslati obećanog verovesnika sa novim verozakonom, poput onoga koji je dat Mojsiju. U njemu je bio njegov opis i opis njegovih sledbenika. Gde se danas nalazi Indžil koji je bio dat Mesiji a koji Kur’an spominje na više mesta:
Elif- Lam – Mim. Allah je – nema boga osim Njega, Živi i Večni! Tevrat (originalna Tora) i Indžil (originalno Jevanđelje) objavio još pre, kao putokaz ljudima, a objavio je i ostale koji rastavljaju istinu od neistine. (Amramova porodica, 1-4)
I poučiće ga pismu i mudrosti i Tevratu i Indžilu. (Amramova porodica, 48)
O sledbenici knjige, zašto se o Avramu prepirete, pa zar Tevrat i Indžil nisu objavljeni posle njega? Zar ne shvatate? (Amramova porodica, 65)
Gde je onda Jevanđelje koje je doneo Mesija i koje spominje Kur’an? Gde je Jevanđelje koje je Mesija predao svojim učenicima i naredio im da ga šire među ljudima? Njega danas nema. Postoje samo priče koje su pisali njegovi učenici i oni koji to nisu bili. Čak su i te priče pretrpele mnogobrojna iskrivljavanja, dodavanja i oduzimanja.
Tako se broj napisanih jevanđelja popeo na brojku preko stotinu. Pored ovoga je poznato da crkva nije prihvatila ona jevanđelja koja joj se nisu dopadala, a prihvatila je četiri poznata jevanđelja, iako u sebi nose:
1.Prekinut lanac predaje;
2.Nedovoljno podataka o stvarnom sastavljaču, prevodiocu, stepenu autentičnosti, verskoj podobnosti, tačnosti itd.
Ovome treba dodati da je zbog međusobne isključivosti ovih jevanđelja, teško utvrditi šta je u njima tačno, a šta nije.
Sa kakvim je zadatkom došao Isus?
Cilj Mesijine misije bio je sledeći: Da odvrati Jevreje od greha, nedozvoljenih stvari, iskrivljavanja Božijeg zakona, od odustajanja da čine dobro i odvraćaju od zla, od neverovanja u dušu i duhovne stvari itd.
Tako su oni npr. zabranjivali svaku vrstu rada subotom, pa makar to bila i dobra dela. Mesija im je rekao da to nije bio cilj zabrane rada subotom. U to je spadalo njihovo nasilno otimanje imetka pod izgovorom zakletve i sl. što im je Mesija takođe osporio, zatim uvođenje trgovine u Hram i pretvaranje ovog svetog mesta u pijacu. Zbog ovoga ih je Mesija oštro prekorio i ispreturao im stolove za menjanje novca koje su bili postavili na ulazu u Hram. Oni su, zatim, Mojsijev verozakon tumačili po rečima, a ne po smislu, na što su najstrože prisiljavali običan svet, dok ih se istovremeno nisu pridržavali sveštenici, pisari i fariseji. Bilo je još mnogo drugih iskrivljenih shvatanja vere. Najteže od svega ovoga je bilo to što oni nisu priznavali dušu, niti bilo šta duhovno, nego su bili ogrezli u pohlepi za imetkom i njegovom obožavanju do te mere, da se nisu ustručavali od činjenja najtežih greha i zločina, na putu njegovog sticanja.
Mesija je želeo da ih vrati na pravi put i da im ukaže na njihove zablude, podsećajući ih da postoji drugi svet, proživljenje i duša. On im je na tom putu pružao materijalne dokaze i argumente, kroz pokazivanje čuda za vreme rasprava koje je sa njima vodio. Saduseji, iako su govorili smireno, bili su najuporniji u negiranju proživljenja, nasuprot Fariseja, koji su u postavljanju pitanja i raspravama sa Mesijom, bili bučni.
Pored toga, u to doba, postojalo je mnogo pisara, sveštenika i njihovih pomagača. Prvi su bili nagomilali ogromno bogatstvo prepisujući verske knjige za svoje bogate klijente, a drugi, kao sluge, spali su na nezavidan položaj menjajući i iskrivljujući veru i spuštajući se na ovosvetske ništavnosti. Pored ovoga postojao je ogromni jaz između njihovih reči i dela, o čemu govore i jevanđelja, a da i ne govorimo o njihovoj sklonosti da se laktaju oko prvog mesta na skupovima, da im se obraća pažnja prilikom pozdravljanja, susreta na ulici i pijaci. Pred svetom su se pretvarali u pokajnike, namerno otezali molitvu, istovremeno se držeći nadmeno, obilazeći kuće udovica i sl.
Odlomak iz knjige ‘Istina o hrišćanstvu kroz istoriju i verovanje’ autora Mustafe Šahina.
Izvor: http://www.islamhouse.com/sr
