Dokazi da sledbenici Biblije nemaju neprekinut lanac prenosilaca Starog zaveta

Nebeska knjiga koja se mora slediti je samo ona koja je pisana posredstvom verovesnika i koja je nakon toga do nas doprla neprekinutim lancem prenosioca bez izmena i modifikacija. Pripisivanje knjige nekome ko ima inspiraciju, samo na temelju sumnji i pretpostavki, nije dovoljan dokaz da knjiga doista pripada toj osobi kojoj se pripisuje, pa kada bi tu tvrdnju zastupala i čitava grupa ili nekoliko grupa ljudi. Uočljivo je da za knjige Starog zaveta, pripisane Mojsiju, Ezri, Jošui (Isusu Navinom), Jeremiji, Habakuku i Solomunu, nema nikakvog dokaza da, doista, pripadaju njima, zato što je lanac njihovih prenosilaca izgubljen.

Takođe je očevidno da je broj knjiga Novog zaveta pripisanih Isusu, neka je mir nad njim, Mariji (ar. Merjema), apostolima i njihovim sledbenicima veći od sedamdeset i da su se današnji hrišćani složili u tome da su one lažne i izmišljene.

A zatim, primećujemo da je za katolike obaveza slediti apokrifne poslanice, a za jevreje i protestante je dužnost njihovo odbacivanje.

Znači da pripisivanje neke knjige nekome verovesniku ili apostolu nije dokaz da je ta knjiga plod objave i nadahnuća i njeno sleđenje nije obavezno. Mnogo puta je autor Rahmetullah u svojim dijalozima sa hrišćanskim učenjacima tražio od njih celovit lanac prenosilaca bilo koje knjige od knjiga dva Zaveta pa su tražili opravdanje time da je on prekinut zbog mnogih nesreća i kušnji hrišćana u vremenskom periodu od 313 godina.

Činjenica je da oni za lance prenosilaca svojih knjiga imaju jedino sumnje i pretpostavke koje ne znače ništa. Njihovo ustezanje od donošenja celovitog lanca bilo koje od svojih knjiga jasno govori o njihovoj nemogućnosti da to urade, jer da mogu ne bi to propustili, čime je definitivno dokazano da su njihove knjige ostale bez celovitog lanca prenosioca. A sada pojedinačno o njihovim knjigama.

Stari zavet

Uistinu ova današnja Tora koja se pripisuje Mojsiju (ar. Musa), neka je mir nad njim, nije od njega i na to ukazuje nekoliko činjenica:

1. Ovoj Tori je prekinut lanac prenosioca pre kralja Jušue sina Amonova koji je na presto došao 638. p.n.e. Primerak Tore koji je pronađen 18 godina nakon njegovog ustoličenja ne može se uzeti kao oslonac, jer ga je napisao sveštenik Hilkija. Pored toga što se ne može uzeti kao izvor treba dodati da preovladava mišljenje da je i taj primerak zagubljen pre nego je Bretšnajder osvojio Palestinu 587 g.p.n.e. Ako pretpostavimo da tada nije izgubljen, onda izgubljen je svaki trag Tori i ostalim svim knjigama Starog zaveta u vreme osvojenja Palestine. Oni tvrde da je Jezdra napisao neke poslanice u Vavilonu, međutim i to što je on napisao je nestalo kada je Entijuks 4.  osvojio Palestinu. On je vladao Sirijom od 175-163. g.p.n.e., i radio je na tome da uništi jevrejstvo i preobrati Palestinu u helenizam pa je prodao položaje jevrejskih sveštenika za novac i ubio ih između (40.000) i (70.000), konfiskovao je sve njihove posede, bogomolje i žrtvovao svinju spaljujući je na dan pokolja jevreja, naredivši vojsci od 20.000 vojnika opsadu Jerusalima. Napali su ga u subotu kada su bili okupljeni na molitvi. Opljačkali su ih, porušili i popalili im kuće i zidine, pobili sve ljude, pa čak i decu i žene. Toga dana se spasio samo onaj ko se sakrio u brdima, rupama i pećinama.

2. Velika neslaganja i međusobne protivrečnosti između poslanica današnje Tore i Prve i Druge knjige Dnevnika koje je napisao Jezdra uz pomoć Ageja i Zaharija. Jevrejski i hrišćanski učenjaci su se složili u tome da je Jezdra pogrešio oslanjajući se na manjkave listove i da nije pravio razliku između sinova i unuka. Ova trojica verovesnika su bili sledbenici Tore i da je ova, danas postojeća, Tora Mojsijevo delo, oni ga ne bi osporili niti se sa njime razišli i ne bi pali u ovako veliku grešku oslanjajući se na nepotpune dokumente. Isto tako da je Jezdrin Stari zavet plod nadahnuća kao što oni tvrde ne bi se desila apsurdna i besmislena protivrečja između njega i Prve i Druge knjige Dnevnika (Letopisa). Sa ovim se jasno obelodanjuje da današnji Stari zavet nije Stari zavet koji je pisan u vreme Mojsija i da on nije Stari zavet koji je pisao Jezdra. Činjenica je jedino to da je današnji Stari zavet samo skup predaja i priča koje su se proširile kod jevreja a koje su sabrali njihovi rabini ne proveravajući im verodostojnost. Oni su ih uz ostale poslanice stavili u Zbornik knjiga Starog zaveta, koji sadrži pet poslanica (Tora) koje se pripisuju Mojsiju. Ovo mišljenje je danas veoma rašireno u Evropi a naročito među učenjacima Nemačke.

3. Postoje jasna neslaganja i protivrečja u propisima današnjeg poznatog Starog zaveta i Poslanice Jezekilja. Da je, dakle, ovaj današnji Stari zavet ispravan ne bi mu protivrečila Poslanica Jezekiljeva u propisima.

4. U danas priznatoj Tori ne postoji nijedno mesto gde pisac govori o vlastitim stanjima i događajima koje je lično video svojim očima, nego naprotiv, svi izrazi u njemu svedoče da Mojsije, neka je mir nad njim, nije njegov autor i da je ova knjiga samo skup predaja i priča raširenih među jevrejima, s tim da se spominje kome pripadaju koje reči. Za ono što je po mišljenju pisca Božiji govor stavio je ispred njega „Bog reče“, a za ono što je smatrao rečima Mojsija naveo je „Reče Mojsije“. I u svim situacijama je pisac o Mojsiju govorio u formi trećeg lica. Npr: „popeo se Mojsije“, „I reče mu Gospod“, „I umro je tamo Mojsije“. Da je današnji Stari zavet Objava koja je došla Mojsiju govorilo bi se u prvom licu barem na jednom mestu, jer govor u prvom licu je upečatljiviji i uliva rečima dodatnu snagu. I samo ovo je dovoljan dokaz da današnja Tora nije Objava koja je došla Mojsiju, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim.

5. Jedan od uvaženih hrišćanskih učenjaka dr Aleksandar Kids je u predgovoru “Nove Biblije” rekao da za tri stvari postoje jasni dokazi:

1.  da današnja Tora nije delo Mojsijevo,
2.  da je današnja Tora napisana u Palestini, a ne u vreme Mojsija kada je izraelski narod bio u pustinji Sinaj.
3. da je današnja Tora sastavljena u vreme Solomuna, neka je mir nad njim, tj. u periodu od desetog do osmog veka pre Isusa, neka je mir nad njim, što ukazuje na to da je između njenog pisanja i Mojsijeve smrti proteklo više od 500 godina.

6. Iz iskustva se zna da se jezik uveliko razlikuje u raznim vremenskim razdobljima. Ako se, npr. uporedi jezik Engleza pre 400 godina i današnji engleski naći će se među njima ogromna razlika. Norton, jedan od velikih hrišćanskih učenjaka je rekao da ne postoji bitna razlika u stilu Tore i stilu ostalih knjiga Starog zaveta koje su pisane posle oslobađanja Izraelćana iz Vavilona. A između Mojsijeve smrti i njihovog oslobađanja je vremenski jaz od oko 900 godina. I zbog nepostojanja bitne razlike u stilu kojim je pisana Tora i ostale knjige Starog zaveta, učenjak Lijusidn veliki poznavaoc hebrejskog jezika, tvrdi da su sve ove knjige napisane u istom vremenskom periodu.

7. U knjizi Ponovljeni zakon (27:5 i 8):

„(5) I načini onde oltar Gospodu Bogu svom, oltar od kamenja, ali ga nemoj gvožđem tesati. (8) I napiši na tom kamenju sve reči ovog zakona dobro i razgovetno.“

A u Poslanici Jošua (Isus Navin), 8:30 i 32 stoji:

„(30) Tada Isus (Jošua) načini oltar Gospodu Bogu Izrailjevom na gori Evalu, (32) I prepisa onde na kamenju zakon Mojsijev, koji je napisao sinovima Izrailjevim.“

Iz ovih tekstova se vidi da je kamen oltara bio dovoljan da se na njemu ispiše Mojsijeva Tora, pa da je Mojsijeva Tora bila ista kao i ova današnja koja sadrži pet knjiga Mojsijevih u ovom meri ne bi bilo moguće ispisati je na kamenom oltaru.

8. Mnoštvo grešaka u Starom zavetu i brojna protivrečja između njegovih knjiga isključuju mogućnost da je današnja Tora ista ona sa kojom je došao Mojsije, neka je mir nad njim, jer je govor koji je objavljen Mojsiju ili kojeg je on napisao, iznad toga da u njemu bude toliki broj grešaka i oprečnosti.

Knjiga Jošue (Isusa sina Navina)

Nakon što smo videli u kakvom se stanju nalazi Tora koja je temelj religije Izraelaca pogledajmo u kakvom je stanju Jošuina knjiga koja se nalazi na drugom mestu posle Tore. Učenjaci sledbenika Knjige ni do danas ne znaju sa pouzdanjem ime njenog autora, niti vreme njenog pisanja. I tu su se razišli na pet sledećih mišljenja:

1. da je njen autor Jošua (Isus Navin), pomoćnik Mojsijev.

2. da je njen autor Elezer sin Aronov.

3. da je njen autor Finhasa sin Elezara sin Aronov.

4. da je njen autor verovesnik Salomun.

5. da je njen autor verovesnik Jeremija.

A između Jeremije i Jošue je više od 8 vekova i ova ogromna razlika je potpun dokaz da oni nemaju lanac prenosilaca za svoje knjige i da sve to grade na pretpostavci i da je ta pretpostavka njihov lanac.

U knjizi Jošue postoje reči i misli koje nikako ne mogu biti njegove, kao što u njemu postoje drugi odlomci koji ukazuju na to da bi njihov autor mogao biti iz vremena Davida  ili iza njega. I sve ovo jasno govori da ta knjiga nije delo Jošuino.

Između današnje Tore i Jošuine knjige postoje velike oprečnosti u nekim propisima i da je današnja Tora došla od Mojsija, kao što tvrde, ili da je knjiga Jošuina zaista njegovo delo, bilo bi nezamislivo da mu Jošua protivreči i osporava ga u nekim propisima. Kako da Mojsijev zastupnik Jošua čini takve greške i protivreči mu u događajima koji se dešavaju u njegovom vremenu?!

Videli smo u kakvom se stanju nalaze Tora i Knjiga Jošue zamenika Mojsijeva, a ni ostale knjige Starog zaveta nisu u boljem stanju. Protivrečja su u njima veća, izrazitija i žešća tako da su neki istraživači osporili neke knjige Starog zaveta u celosti proglasivši ih lažnim pripovetkama i izmišljenim pričama, jer su prethodnici u knjige Zakonika uneli mnoge iskrivljene knjige koje su u osnovi bile neprihvatljive i odbačene.

I ovo je dovoljan dokaz da sledbenici Knjige ne poseduju celovit lanac prenosilaca ni za jednu od svojih knjiga i da govore na temelju sumnji i nagađanja, i da knjiga nije plod nadahnuća samim time što se pripiše osobi koja ima inspiraciju i nadahnuće.

Odlomak iz knjige ‘Trijumf istine’ – Rahmetullah Hindi