DOKAZI POSTOJANJA STVORITELJA

Intuitivna istina

Ti (čoveče) postojiš… I ovaj svemir prepun Božijih stvorenja, postoji.

Stoga:

Tvoj Gospodar je i Gospodar svemira, sve se Njemu kreće, nad svim vlada, svime upravlja i, nema sumnje, On postoji.

Uzvišeni Bog kaže:

„Zar se može sumnjati u Allaha[1], Stvoritelja nebesa i Zemlje?“ (Kur’an, 14:10)

Jednom davno jedan beduin  je kazao:

“Ako trag ukazuje na kamilu i na pravac njenog kretanja, onda, zar Zemlja po kojoj su brda razastrta i nebesa sazvežđima okićena, ne ukazuju na Milostivog i Onoga Koji je u sve upućen?”

Naše verovanje zasniva se na neospornom dokazu

Verovanje iskrenog vernika daje neosporan dokaz za svaku krivotvorinu i neispravnost, i to je verovanje koje se temelji na jasnim i očiglednim dokazima.

„Reci: ‘Allah ima potpun dokaz.’“ (Kur’an, 6:149)

Islam ne daje vrednost verovanju onog koji samo slepo sledi, čije se verovanje nabrzinu uzdrma i čiji Islam propadne uz najmanji napor đavola, džina i ljudi. Stoga nalazimo da Kur’an osuđuje izjednačavanje između verovanja onoga koji je razborit i oštrouman i verovanja onoga koji slepo oponaša.

Uzvišeni Bog je kazao:

„Zar je onaj koji zna da je Istina ono što ti se objavljuje od Gospodara tvoga kao onaj koji je slep? A pouku samo razumom obdareni primaju.“  (Kur’an, 13:19)

Musliman[2] mora da bude svestan na osnovu jasnog dokaza svoga verovanja koje potvrđuje svedočenjem (šehadetom[3]), koji ponavlja svakodnevno u svakom namazu:

„Svedočim da nema drugog istinskog boga, osim Allaha, i svedočim da je Muhammed Božiji poslanik.“

Dokazi o Božijem postojanju

Dokazi o Božijem postojanju nebrojeni su i njihov broj je onoliki koliki je i broj Božijih stvorenja. Svako Božije stvorenje nosi sa sobom i dokaz koji nas upućuje na njegovog Stvoritelja i koji nas upoznaje sa postojanjem Sveznajućeg i Mudroga.

Uzvišeni Bog je kazao:

„Na nebesima i na Zemlji, zaista, postoje dokazi za one koji veruju.“ (Kur’an, 45:3)

Jedan pesnik je kazao:

“U svemu se nalazi dokaz

koji ukazuje na to da je On Jedan.”

Na dva načina znamo da Bog postoji:

Prvo: Na osnovu dokaza do kojih dolazimo posmatranjem stvorenja

Ovi dokazi temelje se na razumskoj osnovi po čemu se od nas niko ne razlikuje, bez obzira na njegovo verovanje, poreklo, znanje ili položaj. Ovo su te osnove:

 

Nebitak (ništa) ne može da uradi nešto

Nemoguće je da nešto može da bude urađeno bez nekoga ko bi to mogao da uradi (tj. samo od sebe). Nemoguće je da nebitak (ništa) uradi nešto, jer ne postoji.

 

Delo je ogledalo nekih sposobnosti počinioca kao i nekih njegovih karakteristika

Između dela i počinioca snažna je veza. Počinioc je uvod, a delo je rezultat. Stoga, u delu ne može da se nađe nešto što počinioc ne bi bio u stanju da učini. Tako, na primer, ako gledamo u električnu sijalicu znamo da:

• proizvođač te sijalice ima stakla,
• proizvođač može da oblikuje sijalicu u obliku u kojem je vidimo (oblik lopte),
• proizvođač ima žicu od volframa.

Nemoguće je postojanje jedne sijalice od stakla i žice od volframa koja se nalazi unutar stakla, a da proizvođač nema tog stakla i volframa, da nije u stanju da oblikuje staklo i volfram u obliku u kojem vidimo sijalicu. Ako budeš dobro posmatrao sijalicu i razmišljao uočićeš preciznost u proizvodnji koja će tvom razumu da ukazuje na to da je proizvođač sijalice učen i precizan.

Uvidećeš da način konstrukcije žičane niti (unutar sijalice) svedoči da je proizvođač stručnjak za struju. Ako posmatramo auto kako se kreće po asfaltnom putu, kako se pokreće kada je to potrebno, kako staje na određerom mestu i kako kruži na mestu koje je određeno za kruženje, saznajemo:

• da je vozač auta pametan i da razmišlja,
• da on ima određenu volju kojom određuje pravac kretanja auta,
• da on zna da vozi auto,
• da on postoji, jer da ne postoji ne bi auto moglo da se pokreće na način precizno određenih radnji.

Postoji precizna veza između proizvoda i proizvođača i dela i njegovog počinioca.

Nešto (neki deo) ne može da postoji u proizvodu niti delu, ako proizvođač ili počinioc ne poseduje sposobnost ili karakteristiku koja mu omogućava da to nešto (taj deo) načini u svom proizvodu ili delu.

 Sve što se nalazi unutar nekog proizvoda ili dela ukazuje na sposobnost i karakteristiku proizvođača ili počinioca.

 Proizvod i delo ogledalo su nekih sposobnosti počinioca i nekih njegovih karakteristika. Stoga, ako razmišljamo o bilo kojem proizvodu ili delu, spoznaćemo iz njega neke karakteristike njegovog proizvođača ili počinioca, kao i neke njegove sposobnosti.

Isto tako ako razmišljamo o Božijim stvorenjima, spoznaćemo iz njih neke od karakteristika Stvoritelja, kao i neke Njegove sposobnosti, slavljen neka je On.

Ovako smo spoznali neke sposobnosti proizvođača i vozača, kao i njihove karakteristike, na osnovu utisaka koje imamo nakon posmatranja njihovih dela ispred nas. Zbog svega ovoga delo i jeste ogledalo sposobnosti njegovog počinioca kao i nekih njegovih karakteristika.

Onaj ko ne poseduje nešto, ne može ni da ga daje

Ako bismo posmatrali ubijenog na ulici, niko od nas ne bi tražio da se uhapsi kamen, koji se nalazi pokraj ubijenog, pod optužbom da je počinio ubistvo, jer kamen nema sposobnost da bilo šta učini. Isto tako niko od nas neće da pomisli da je neka životinja, koja nema moć rasuđivanja, lansirala satelit koji kruži oko Zemlje jer životinja nema sposobnost kojom bi lansirala taj satelit. Razum donosi nepobitni zaključak da nije počinioc onaj ko nema sposobnosti da učini određeno delo. Onaj ko ne poseduje nešto, ne može ni da ga daje.

Primena racionalnih osnova

1. Ako bismo primenili prvu osnovu: nebitak (ništa) ne može da stvori nešto, tj. ako bismo posmatrali milione događaja koji su svakodnevni u ovom prostranom svemiru, naši umovi će da zaključe da za svako delo postoji i počinioc, jer ništa ne može da stvori nešto.

„Zar su oni bez Stvoritelja stvoreni ili su oni sami sebe stvorili?! Zar su oni nebesa i Zemlju stvorili?! Ne, nego oni neće da veruju.“ (Kur’an, 52:35-36)

2. Ako bismo primenili drugu osnovu: Delo je ogledalo nekih sposobnosti svoga počinioca, kao i nekih njegovih karakteristika, uvidećemo da su ova dela i događaji:

– savršeni u svom ustrojstvu, što svedoči da je to delo Mudroga;

– usmereni u svom kretanju, što svedoči da je to delo Onoga Koji ima volju;

– veličanstveni u svom stvaranju, što svedoči da je to delo Veličanstvenog;

– harmonični u svojim delima, skladni u svom stvaranju, što svedoči da je to delo Jednog, Jedinog;

– potčinjeni jednoobraznom sistemu, što svedoči da je to delo Vladara i Onoga Koji nad svim nadzire.

Svi umovi zaključiće da je Stvoritelj ovih stvorenja: Mudri, Sveznajući, Onaj Koji je o svemu obavešten, itd.

 

 Postojanje

1. a) Ako posmatramo ovaj čudesni vidljivi svet, videćemo da je on stalno u pokretu i nepromenjenom mehanizmu. Sve to potvrđuje svakom pametnom čoveku da je njegov Vladar Onaj Koji nadzire nad njegovim kretanjem, Onaj Koji nadzire njegovo postojano raznovrsni sistem, Onaj Koji je večan i u čije postojanje nema sumnje.

„A ako ih zapitaš ko ih je stvorio…“ (Kur’an, 43:87)

„A da ih upitaš: ‘Ko je nebesa i Zemlju stvorio i ko je Sunce i Mesec potčinio?’“ (Kur’an, 29:61)

„Upitaj: ‘Čija je Zemlja i sve ono što je na njoj, znate li?’“  (Kur’an, 23:84)

 „Upitaj: ‘U čijoj ruci je vlast nad svim.’“ (Kur’an, 23:88)

„Upitaj: ‘Ko vas hrani sa neba i iz zemlje, čije su delo sluh i vid, ko stvara živo iz neživog, a pretvara živo u neživo, i ko upravlja svim?’ ‘Allah’ – reći će oni – a ti reci: ‘Pa zašto Ga se onda ne bojite?’“ (Kur’an, 10:31)

1. b) Navedena svojstva za koja smo spoznali da su svojstva Stvoritelja svemira (Mudar, Sveznajući, Onaj Koji je o svemu obavešten, Onaj Koji ima volju, Veličanstveni, Jedan, Jedini, Sudija, Onaj Koji nad svim nadzire), ne mogu da budu svojstva nepostojećeg, nego su to, bez sumnje, svojstva Stvoritelja, Koji postoji i Koji je večan.
2. Ako bismo primenili treću osnovu: Onaj ko nešto ne poseduje ne može to ni da daje, videćemo da među Božijim stvorenjima ne postoji niko ko može da se opiše da je Mudar, Sveznajući, Onaj Koji je o svemu obavešten, Onaj Koji ima volju, Veličanstveni, Jedan, Jedini, Sudac, Onaj Koji nad svim nadzire, Onaj Koji postoji, Onaj Koji je večan.

Dakle:

Stvoritelj svemira nije isto što i svemir koji je stvoren. On je: Mudar, Sveznajući, Onaj Koji je o svemu obavešten, Onaj Koji ima volju, Veličanstveni, Jedan, Jedini, Sudija, Onaj Koji nad svim nadzire, Onaj Koji postoji, Onaj Koji je večan. Uzvišeni Bog kaže:

„On je Allah, Tvorac, Onaj Koji ni iz čega stvara, Onaj Koji svemu daje oblik, On ima najlepša imena. Njega hvale oni na nebesima i na Zemlji, On je Silni i Mudri.“ (Kur’an, 59:24)

Videćemo da je najbolji put do spoznaje Boga razmišljanje o Božijim stvorenjima. Što god više čovek sazna o Božijim stvorenjima i o tajnama njihovog stvaranja, povećava se i njegovo verovanje. Stoga Islam podstiče na razmišljanje, kao i na traženje korisne nauke, a posebno ukazuje na svemirske nauke koje istražuju tajne Božijeg stvaranja.

„I zašto oni ne promisle o carstvu nebesa i Zemlje i o svemu onome što je On stvorio, i da im se, možda, kraj njihov primakao? Pa u koje će reči, ako ne u Kur’an, verovati?“ (Kur’an, 7:185)

 Uzvišeni Bog je kazao:

„Zar ne znaš da Allah sa neba spušta vodu i da Mi pomoću nje stvaramo plodove različitih vrsta; a postoje brda belih i crvenih staza, različitih boja, i sasvim crnih. I ljudi i životinja i stoke ima, isto tako, različitih vrsta. A Allaha se boje od robova Njegovih – učeni. Allah je, zaista, silan i On prašta.“ (Kur’an, 35:27-28)

 

Drugo: Spoznaja Boga putem Njegovih poslanika

Ti si spoznao neke karakteristike tvorca-proizvođača električne sijalice, kao i vozača auta, ali da li možeš da spoznaš ponašanje proizvođača električne sijalice na osnovu posmatranja njegovog dela? Da li je on plemenit ili je škrt? Da li je on milostiv ili je nemilosrdan? Da li će da ti proda sijalicu ili neće? Da li je on skroman ili je ohol? Koje stvari on voli, a koje ne voli? Bez sumnje nećeš da budeš u stanju da spoznaš bilo šta od toga samo na osnovu posmatranja produkata proizvođača. Put do spoznaje svega toga je preko proizvođačevog predstavnika koji će da ti potvrdi da ova električna sijalica ima svog proizvođača i da on poseduje staklo, žicu od volframa, da je on stručan u elektrici, da je on sposoban da napravi ovakvu jednu sijalicu. Isto tako upoznaće te sa onim što on zna o proizvođačevom vladanju, o čemu smo već govorili. Ali, ti nećeš da se pomiriš sa time što kaže proizvođačev predstavnik, sve dok se ne uveriš da je on, zaista, proizvođačev predstavnik i da on istinu govori.

„Allah ima svojstva najuzvišenija…“ (Kur’an, 16:60)

Mi ne znamo mnoga Božija svojstva do čije spoznaje ne možemo da dođemo osim preko Božijih poslanika. Oni su nosioci dokaza koji istinski potvrđuju da su oni poslani i da su iskreni, a poslao ih je Uzvišeni Bog. Istorija ovoga sveta puna je vesti i kazivanja o poslanicima, i gotovo da je istorija ljudskog čovečanstva, u stvari, istorija koja se vezuje za poslanike.

Drugi put do spoznaje Božijeg postojanja, potvrđivanja onoga što smo saznali o Njegovim stvorenjima i spoznaja onoga što nam je nepoznato od Njegovih stvorenja, jeste put spoznaje Njegovih poslanika koje je Uzvišeni Bog potpomogao nadnaravnim delima, činjenicama, jasnim dokazima, kojima oni dokazuju da su oni, zaista, poslanici Boga, Gospodara svetova.

Uzvišeni Bog kaže:

„Mi smo izaslanike Naše sa jasnim dokazima slali i po njima knjige i terezije objavljivali, da bi ljudi pravedno postupali.“ (Kur’an, 57:25)

Neznanje

Ono što može da te začudi jeste ovo smešno neznanje koje drži da se verovanje muslimana zasniva na premisama koje ne mogu da se prihvate. Da li umovi ne mogu da prihvate prethodno navedene premise?!! Nema sumnje da svaki um, koji je čist od neznalačke tvrdokornosti, prihvata i priznaje prethodne premise na kojima se temelji verovanje muslimana. Činjenice i jasne dokaze poslanstva našeg poslanika Muhammeda, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, navešćemo kasnije.

Zaključak

Verovanje u Božije postojanje je, u stvari, intuitivno osećanje koje izvire iz duše.

Na verniku je da potvrdi svoje intuitivno verovanje nepobitnim razumskim činjenicama i jasnim dokazima, jer nema dobra u verovanju onoga koji slepo oponaša.

Broj dokaza o Božijem postojanju je onoliki koliki je i broj Božijih stvorenja, a deli se na dva dela:

1. Dokazi do kojih se došlo na osnovu posmatranja Božijih stvorenja.
2. Dokazi sa kojim su došli poslanici.

Razumske osnove kojima se čovek ne suprotstavlja jesu:

1. Ništa ne može da stvori nešto.
2. Delo je ogledalo nekih sposobnosti počinioca kao i nekih njegovih karakteristika.
3. Onaj ko ne poseduje nešto, ne može to ni da daje.

Primenom ovih osnova shvatićemo da ova stvorenja koja ispunjavaju ovaj svemir svedoče o tome da imaju svoga Stvoritelja Koji je Mudar, Sveznajući, Onaj Koji je o svemu obavešten, Onaj Koji ima volju, Veličanstveni, Onaj koji je Sudija, Onaj Koji nad svim nadzire, Onaj Koji postoji.

Trajni poredak, neprestano precizno kretanje, sve to svedoči da njihov Stvoritelj, Onaj Koji nadzire nad kretanjem i poretkom, postoji. Isto tako, karakteristike koje nam ostavljaju svoje tragove u svemiru dokazuju da su to, u stvari, svojstva Stvoritelja Koji je prisutan i Koji postoji, jer neko ili nešto što ne postoji ne može ni da ima svojstva niti tragove.

         Nema stvorenja koje može da se opiše svojstvima: sveopšta mudrost, sveobuhvatno znanje, neograničena volja, kontrola nad svim što je u svemiru. Sve ovo svedoči da je stvoritelj Svemira neko drugi mimo ovih stvornja koje vidimo.

Verujemo u iskrenost poslanika  jer su nam pružili neosporne argumente i jasne dokaze o istinitosti njihovog poslanstva.

Islam se temelji na razumskim premisama koje su prihvatljive razumu. Njih ne prihvata samo onaj ko je tvrdokoran i koji živi u neznanju.

Iz knjige: Jednoća Stvoritelja 

Abdul-Medžid Aziz Ez-Zindani

 

[1].Allah je arapska reč koja označava vlastito ime Jednog, Jedinog, Istinskog Boga koji je jedinstven u svemu i nije nikakav naziv za nekog posebnog Boga muslimana. Koren ovog imena je u reči ‘ilah’ koja u arapskom jeziku znači bog ili božanstvo, bilo ono istinito ili lažno. Dodavanjem određenog člana ‘El’, dobija se reč ‘El-Ilah’ koja je osnova imena ‘Allah’ kojim se označava Jedan, Jedini, Istinski Bog koji postoji, Stvoritelj i Gospodar svega, Jedini Koji zaslužuje da se obožava i Jedini Koga Njegovi robovi istinski obožavaju. Sva božanstva mimo njega su lažna. Uzvišeni Bog u islamu ima mnoštvo lepih imena, a ime Allah upućuje na sva ostala Božija lepa imena. Hrišćani i Jevreji koji govore arapskim jezikom isto tako Boga nazivaju Allah i to ime koriste u Bibliji.

[2] Musliman (ar. muslim) po značenju reči označava osobu koja se svojevoljno u potpunosti pokorila ili predala (Uzvišenom Bogu). A u terminološkom smislu to je osoba koja je posvedočila da nema drugog istinskog Boga osim Allaha i da je Muhammed Božiji rob i poslanik.

[3] Šehadet je arapska reč koja znači svedočenje. U terminološkom značenju šehadet je svedočenje (Ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu) da nema drugog istinskog boga osim Allaha (Boga) i da je Muhammed Božiji rob i Božiji poslanik. Izgovaranjem šehadeta se postaje muslimanom. Međutim da bi šehadet (svedočenje Islama) bio ispravan, onaj koji ga izgovara mora ispuniti sledeće uslove: da zna značenje šehadeta i šta ono zahteva, da je čvrsto ubeđen u ono što izgovara bez imalo sumnje, da to radi iskreno samo radi Boga, da njegov šehadet bude istinit, tj. da se slaže sa onim što je u srcu, da voli sve ono što šehadet zahteva i da mrzi suprotno tome, da reči šehadeta prihvati istinskim prihvatanjem i da sledi i pokorava se onome što one zahtevaju.