Da li je Uzvišeni Bog oprostio Adamu?

U Starom zavetu, u knjizi proroka Jezekilja se kaže:

Ako li bi se bezbožnik obratio od svih greha svojih koje učini, i držao bi sve uredbe moje i tvorio sud i pravdu, doista će živeti, neće poginuti. Bezakonja njegova što ih je god učinio neće mu se više spominjati, u pravdi svojoj koju čini živeće. (Jezekilj, 18:21-22)

S obzirom da hrišćani veruju u Stari zavet i u knjigu proroka Jezekilja iz koje smo preuzeli gornji citat, bilo bi im pametnije da ne spominju naslednji greh, jer se kao što se vidi iz navedenog citata greh oprašta čak i bezbožniku kad se pokaje. Kako onda da ne bude oprošten Adamu? Opštepoznato je da je Uzvišeni Bog oprostio Adamu, mir nad njim. Osvrćući se na ovo pitanje Stari zavet o ovome kaže:

Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umrećeš. (Postanak, 2:17)

Da Uzvišeni Bog Adamu i njegovoj ženi Jevi nije oprostio, kazna i njihova smrt, na osnovu gornjeg citata, bi bila momentalna i neizbežna. Međutim, Bog je prihvatio njihovo pokajanje, uslišao njihovu molbu i oprostio učinjeni greh. O ovome se na jednom drugom mestu kaže:

I načini Gospod Bog Adamu i ženi njegovoj haljine od kože, i obuče ih u njih. (Postanak, 3:21)

Pomenuta odeća bila je izrađena od kože ovnova koju su prineli kao žrtvu da bi se otkupili od počinjenog greha. Tako nije došlo do izvršenja smrtne kazne.

Drugi dokazi:

Opraštanje Adamovog greha isključuje mogućnost besmislenog postojanja ideje o nasleđivanju počinjenog greha.

1. Bog je primio žrtvu prinesenu od Avelja, jer je bio iskren u svojoj nameri, a odbio da primi od Kajina, jer je bio pakostan. Da Bog nije bio oprostio Adamu, kazna za oba njegova sina bila bi ista.
2. Drugi dokaz je potapanje nevernika i spas vernika u Nojevo doba. (Postanak, 6. i 7. poglavlje).

Čak i da je greh postojao, svi grešnici i nevernici su u Nojevo doba bili potopljeni, a vernici spašeni. Pošto su tada potopljeni svi grešnici, nasledni greh, sve da je i postojao, morao je nestati sa njima.

Još jedan dokaz:

Islam uči da je Bog oprostio Adamu, mir nad njim, i da se ljudi rađaju bez greha. Uzvišeni Bog u Časnom Kur’anu kaže:

I Adam primi neke reči od Gospodara svoga, pa mu On oprosti; On, doista prima pokajanje, On je milostiv. (Kur’an, Al-Bakara, 37)

Isus, mir nad njim, je i sam potvrdio da se deca rađaju bez greha:

A Isus reče: Ostavite decu i ne zabranjujte im dolaziti k meni; jer je takvih carstvo nebesko. I metnuvši na njih ruke otide odande. (Matej 19:14-15)

U pogledu naslednog greha, islam pobija takvo verovanje. To se vidi iz sledećih reči Uzvišenog Boga:

Svaki čovek je odgovoran za ono što je uradio. (Kur’an, El-Muddessir, 38)

Isus, mir nad njim, je rekao:

A ja vam kažem da će za svaku praznu reč koju kažu ljudi dati odgovor u dan strašnog suda. Jer ćeš se svojim rečima opravdati, i svojim ćeš se rečima osuditi. (Matej, 12:36-37)

Ovakvo učenje potvrđuje i Stari zavet gde se u Ponovljenom zakonu kaže:

Neka ne ginu očevi za sinove ni sinovi za očeve; svaki za svoj greh neka gine. (Ponovljeni zakon, 24:16)

Na drugom se mestu kaže:

Koja duša zgreši ona će umreti, sin neće nositi bezakonje očevo niti će otac nositi bezakonje sinovljevo; na pravedniku će biti pravda njegova, a na bezbožniku će biti bezbožnost njegova. (Jezekilj, 18:20)