Da li Isus u Kur’anu ima božansku prirodu?

Odgovori na zablude hrišćanskih misionara

Zabluda: Vaš Kur’an kaže da je Isus Kelimetullah – Reč od Allaha i Ruhullah – Allahov duh. Ovim rečima Kur’an upućuje na Isusovu božansku prirodu.

Isus je reč koju je Bog dao, a ne reč u koju se Bog pretvorio

Časni Kur’an kaže u suri (poglavlju) Ali Imran (45):

A kada meleki (anđeli) rekoše: „O Merjema, Allah (Bog) ti javlja radosnu vest – od Njega  Reč: ime će mu biti Mesih, Isa (Isus), sin Merjemin, biće viđen i na ovom i na onom svetu i jedan od Allahu bliskih …“

Iz ovog ajeta (odlomka) se jasno vidi šta je Kelimetullah. Izraz od Njega Reč znači poruka od Boga. Kad se za nekog kaže Reč od Boga misli se da je on Božiji poslanik.

            Atributi po kojima su neki poslanici oslovljeni ne pripadaju samo njima

Mnogi Božiji poslanici su nosioci različitih nadimaka i titula. Međutim, kada se neki Božiji poslanik oslovi nekom titulom, to ne znači da ona samo njemu pripada i da je isključivo njegovo svojstvo. Na primer, poslanik Avram neka je Božiji mir nad njim, nosi nadimak Božiji prijatelj. To ne znači da niko od ostalih verovesnika i poslanika nije bio Božiji prijatelj. Mojsije neka je Božiji mir nad njim, se u Kur’anu naziva onaj koji je razgovarao sa Bogom. To ne znači da Bog nije razgovarao ni sa jednim drugim poslanikom. Isto tako, kada Časni Kur’an Isusa neka je Božiji mir nad njim, naziva Božija reč to ne znači da ostali Božiji poslanici nisu bili, takođe, Božija reč.

            Isus (Isa) je od Allaha data duša

Isus (Isa, neka je Božiji mir nad njim) nigde u Kur’anu nije nazvan dušom u koju se Allah pretvorio, već je on duša od Allaha.

“O sledbenici Knjige, ne zastranjujte u svome verovanju i o Bogu govorite samo istinu! Mesih, Isa (Isus), sin Merjemin, samo je Božiji poslanik, i Reč NJegova koju je Merjemi dostavio, i Duša od NJega; zato verujte u Allaha i NJegove poslanike i ne govorite: “Trojica su!” Prestanite, bolje vam je! Allah je samo jedan Bog, – hvaljen neka je On – zar On da ima dete?! NJegovo je ono što je na nebesima i one što je na Zemlji, i Allah je dovoljan kao zaštitnik.” (Kur’an, En-Nisa’, 171)

Neke neznalice tvrde da je Isus deo Božanskog Duha! Islamski učenjak Ibn-Kajjim, objašnjavajući neispravnost ovoga shvatanja, navodi sledeće: ”Moramo znati da odrednice koje se dodaju Uzvišenom Bogu, delimo na dve vrste:

1. Atributi koji ne mogu opstojati sami po sebi, kao što su znanje, moć i snaga, govor, sluh, vid… Odrednica u ovom slučaju znači dodavanje atributa imenu koje ima taj atribut. Božije znanje, govor, volja, moć i život NJegovi su atributi koji nisu stvoreni.
2. Vezivanje uz Boga stvari odvojenih od NJega, kao što je kuća, kamila, rob, poslanik, duša i sl., odrednica u ovom slučaju znači dodavanje stvorenog svome Stvoritelju. Ove odrednice ukazuju na ekskluzivnost i počast sa kojom se određeno ime odlikuje i izdvaja od drugih, kao što je Božija kuća (misli se na Kabu u Meki), iako su sve kuće u NJegovom posedu. Isti slučaj je i sa Božijom kamilom (koja se spominje u Kur’anu), iako su sve kamile u NJegovom posedu i NJegova stvorenja. Ovo vezivanje za NJega ukazuje na NJegovu ljubav prema dotičnoj stvari, na počast i posebnost, za razliku od uopštenog pripisivanja NJemu koje ukazuje na NJegovo stvaranje dotične stvari. Uopšteno pripisivanje ukazuje na stvaranje, a posebno ukazuje na odabir i davanje prednosti. Uzvišeni Bog stvara šta hoće i On odabire od onoga što stvara.

Pripisivanje   u ovom slučaju je posebno, a ne opštenito ili iz domena pripisivanja atributa. Opis Isusa da je on Božija duša, smatra se posebnošću i počasti koju je zaslužio Isus, neka je Božiji mir nad njim. Ovo pripisivanje reči ruh (duša) potpada pod kategoriju pripisivanja stvorenja njegovom Stvoritelju iz počasti prema njemu.

Uzvišeni Allah kaže: „Isusov slučaj je u Allaha isti kao i slučaj Adamov“ jer ga je Allah Uzvišeni stvorio bez oca i majke, „od zemlje ga je stvorio, a zatim rekao: “Budi!” – i on bi“ „Istina je od Gospodara tvoga“.

Stoga je Onaj koji je stvorio Adama bez oca i majke u mogućnosti da stvori Isusa na jednostavniji način. Zato, ako se može tvrditi da je Isus, neka je Božiji mir nad njim, božiji sin jer je stvoren bez oca, onda se isto tako može tvrditi da je Adam, neka je Božiji mir nad njim, božiji sin iz istog razloga čak i više a svi se slažu da je ovo zabluda i laž, stoga je tvrdnja da je Isus, neka je Božiji mir nad njim, božiji sin još veća i očiglednija zabluda i laž. Ali je Gospodar, Uzvišeni i Veličanstveni, hteo da pokaže Svoju moć stvorenjima kada je stvorio Adema bez muškarca i žene, Evu od muškarca bez žene, Isusa od žene bez muškarca a ostatak čovečanstva od muškarca i žene.

Odgovor iz knjige “Odgovor na zablude o islamu” – dr. Zakir Naik