Da li Islam zaista podržava terorizam?

Islam ne podržava ništa drugo do samog sebe. Islam je potpuna predanost BOGU prema pravilima monoteizma i povinovanje njegovim propisima. Bez ikakve rezerve – potpuna predanost. To je Islam. Islam ima svoje izvore, koji se do Sudnjeg dana neće promeniti: Kur’an i sunnet (praksu Poslanika). To je jedno. A terorizam je nešto sasvim drugo.

Da bismo o ovoj temi objektivno govorili, moramo da definišemo značenje reči terorizam. Niko ne može da pravi sopstvene definicije terorizma, koje se razlikuju od mesta do mesta. Jabuka je jabuka u Kini i ne pretvara se u pomorandžu u Americi. Ne može predsednik Amerike, Evropske Unije, Australije, ili bilo koje države, da menja značenje reči terorizam u skladu sa njegovim idejama. Radi se o jasnoj definiciji. Uzmite bilo koji engleski rečnik. Uzmite Vagnerov, Vebsterov, Oksfordov, najjače klasične rečnike i vidite šta je definicija reči terorizam. Ne radi se o definiciji koja je nastala pre 70 godina, ili pre 50 ili 20 godina, niti o definiciji koju daju Amerikanci, Britanci, Australijanci, Francuzi ili Nemci… Ne, nego proučavamo definiciju terorizma koja u ovim rečnicima važi već 200 godina. Slušajte pažljivo definiciju terorizma, jer ćemo nakon toga spomenuti neke stvari koje su učinjene u zadnjih 200 godina, od kada je nastala definicija, pa ćete mi reći da li se radi o terorizmu ili ne.

Definicija terorizma: Terorizam je čin namernog sprovođenja sistematskih napada i agresije nad individuama i mestima sa ljudskom populacijom, sa namerom širenja straha.

Politizovanje terorizma

Ujedinjene nacije i države G-8 (najrazvijenije države na svetu) su politizovale ovaj termin i njegovu definiciju. U zadnjih 30 godina su napravili specijalnu definiciju terorizma. Ali, idemo 200 godina unazad, pa da vidimo šta se to dešavalo…

Kako budemo odmicali sa temom, želim da sabirate brojeve koje budem spominjao. Ti brojevi će vam reći ko je bio terorista u ovih 200 godina. Navešću vam broj ljudi koji su sistematski masakrirani, likvidirani ili eliminirani na bilo koji način.

Genocid u Južnoj i Severnoj Americi

Započinjemo invazijom na Južnu Ameriku od strane Portugalaca i Španaca. To je bilo u 18. veku. Sistematski su poklali i eliminirali 56 miliona ljudi u Južnoj Americi, da bi preuzeli kontrolu nad tim kontinentom. Danas ga drže pod kontrolom. Zamislite 56 miliona! Kako su to uradili? Namernim sprovođenjem sistematskih napada i agresije, vojskom i oružjem, nad individuama i mestima sa ljudskom populacijom, sa namerom širenja straha. Šta je to? Definicija terorizma. Spomenimo Kristofera Kolumba, zastupnika španskog kralja Ferdinanda i njegove francuske prostitutke, kraljice Izabele. Dat mu je krunski nakit kralja Ferdinanda i kraljice Izabele. Prodali su ga nekim jevrejskim trgovcima, koju su sagradili brodove, sa namerom da krenu na put prema zemlji koju je zvao Indija. Znate tu priču. On je bio jedna budala. Jevrejski navigatori koji su bili sa njim na brodu su znali da je on bio budala. Znali su da, kad izađu na more, da neće moći da piju morsku vodu. Ali, on je bio budala i nije znao da ne može da pije morsku vodu. Jevreji su sa sobom poneli limun, koji eliminiše dejstvo soli, pa su tako pili destiliranu vodu. Ali su Kristofera i posadu pustili da piju slanu vodu, pa su se razboleli, a veći deo njih je umrlo.

Tako su ga jevrejski vodiči poveli tamo gde su želeli da idu, tamo gde mi sad kažemo Amerika. Jevreji su želeli da idu tamo. Imali su mape koje su kopirali od muslimanskih moreplovaca koji su već obišli taj deo sveta. Znali su kuda idu. Sa muslimanima su u Španiji živeli zajedno preko 600 godina. Znali su kako da preplove okean. Došli su do mesta Amerika. Kolumbo je preživeo, ali kakav je glupan bio, i dalje je to kopno zvao Indija! Pa čak i danas, koliko su arogantni, urođenike ove zemlje zovu Indijanci. Nakon što se Kristofer Kolumbo vratio i nakon što je proglasio otkrivenu zemlju vlasništvom Ferdinanda i Izabele, poslali su još brodova. U toku narednih 150 godina, prognali su, masakrirali, ubili, likvidirali i eliminisali su 89 miliona domorodaca, da bi preuzeli kontrolu nad „Novim svetom“.

Imamo 56 ili 89 miliona. Sabirajte umesto mene, molim vas. Kako su to uradili? Namernim sprovođenjem sistematskih napada i agresije, vojskom i oružjem, nad individuama i mestima sa ljudskom populacijom, sa namerom širenja straha. Šta je to? Definicija! Terorizam! Njihova definicija! Nije Halidova definicija, već njihova – u Vebsteru, Oksfordu, Vagneru… Definicija svih autoriteta na njihovom jeziku.

Nakon njih su došli Francuzi, sa druge strane Amerike. Francuzi su došli sa strane Kalifornije. Zajedno sa Holanđanima, dodali su još 28 miliona broju prognanih, likvidiranih, na bilo koji način eliminisanih…

Genocid u Africi

Idemo dalje, do kontinenta zvanog Afrika. Oni koji su okupirali Amerike, znali su da njihova populacija, njihovi ljudi, nisu mogli da rade sve što je trebalo za izgradnju tih država. Trebala im je nova radna snaga. Tako su Amerikanci sklopili ugovor sa Britancima, Holanđanima, Francuzima i Špancima: “Hajdemo zajedno da gradimo brodove, da pravimo viski i oružje. Uz sve to, možemo da trgujemo i možemo da idemo u Afriku, da uzimamo one crne divljake, da ih stavimo u brodove, i da ih dovedemo u Evropu i Ameriku.” To je takozvani trgovački trokut. Od Afrike do Amerike, od Amerike do Evrope, pa nazad u Afriku. Trokut. To je trajalo 400 godina. Ne 100, ne 200, ne 300, već 400 godina!

Nesmetano su trgovali „ljudskim tovarom“. Iz Afrike su uzeli 180 miliona ljudi, kao pse i pacove. Stavljali su ih u palubama brodova i tu su ih držali po 3-4 meseca, koliko je trajalo putovanje trokutom, znajući da će u proseku od 100 robova samo 23 da preživi. Tih 23% je bilo dovoljno da im se isplati cela plovidba. Gde su ostalih 77 od 100 robova? U grobljima Atlantskog okeana. Uzmite 77% od 180 miliona u toku 400 godina. Ti su ljudi na dnu okeana. Preostalih 52 miliona su razvezli između Evrope, Kariba i Amerika. Dodajte 180 miliona već spomenutim 86, 17, 89 miliona. Neka neko nastavi sabiranje, a ja ću vam reći definiciju ovoga što se desilo sa Afrikancima: namerno sprovođenje sistematskih napada i agresije, nad individuama i mestima sa ljudskom populacijom, sa namerom širenja straha. Šta je to? Terorizam!

Terorizam odobren u Ujedinjenim nacijama

Ne želim ni spomenuti šta su uradili u Kongu, unutar Afrike. Da ne spominjemo šta su uradili u Južnoj Africi. Došljaci iz Nemačke su sistematski poklali, prognali i porobili 38 miliona ljudi, domorodaca u Južnoj Africi. Uspostavili su stanje kao da su oni od Boga dan narod, koji ima pravo da vlada starosedeocima. To stanje je bilo poznato kao Aparthejd. Ceo svet, uključujući i Ujedinjene nacije je to prihvatio. Sve to pre samo deset-dvadeset godina, Aparthejd je bio svima prihvatljiv oblik vladavine, iako svi znaju kako je on nastao: namernim sprovođenjem sistematskih napada i agresija, nad individuama i mestima sa ljudskom populacijom, sa namerom širenja straha. Šta je to po definiciji? Terorizam!

Iščupan ponos

Idemo do ove dobre zemlje, Australije.^[1] Vi muslimani, iako ste se doselili pre 80 godina, i dalje ste imigranti. Znam da vi govorite: “Ne, ne! Ja sam Australijanac, ja sam naturalizovan!“ Ali, da vas malo podsetim na istoriju. Ja sam istoričar i sociolog. Proučavam ove nauke da bih razumeo ljudsko ponašanje. Proučavam ih da bih razumeo razvoj, evoluciju društva.

Nedaleko od vaše kuće, 50 milja u bilo kom pravcu od Sidneja, možda ni toliko, lako ćete naći naselja starosedeoca, Aboridžina. Vrlo lepa komplikovana reč, zar ne? Aboridžini. To su ljudi koji imaju više prava na ovu zemlju nego bilo ko drugi, prema Božijim propisima. Ne propisima UN-a, niti onih koji su došli ovde, koji su ih sistematski raselili i premestili. Znam, Aboridžini su danas nepismeni. Mi ih krivimo. Govorimo da se stalno drogiraju, da su neznalice, da su prljavi, da su lenji, da ne žele da promene svoje stanje. Imaju sve prilike – ali ne žele da se promene. A pošto ne žele da se promene, očigledno zaslužuju to svoje stanje. Koga mogu da okrive? Samo sami sebe. Tako govorimo…

Znate li da su to ljudi koji su sistematski traumirani, a ponos im je iščupan? Iščupan im je ponos – ne znaju ni ko su ni gde su. Muslimani, večeras ili sutra, bar na kratko zajedno sa decom, ako vam je stalo, proučite malo šta se desilo tim ljudima. Proučite šta im se sve dešavalo. Plakaćete! Ako, kao muslimani, imate bar malo emocija – plakaćete! Spustićete glave i upitaćete se: “Da li zaista zaslužujem da budem ovde, na zemlji ovih ljudi?” Najmanje što mi muslimani u ovoj zemlji treba da uradimo jeste da odemo Aboridžinima i da im ponudimo Islam. Jedino ih Islam može izvući iz traume u koju su uvučeni. Ja verujem da je BOG pravedan i da je Islam vera pravde i da smo ovde dovedeni da bismo bili oličenje pravde! Kako?

Ponudite im Islam

Muslimani su posećivali i gora mesta od Australije i Aboridžina, pa su tamo doneli pravdu, doneli su svetlo, inspiraciju. Podsećam vas da su neki muslimani trgovci otišli u Indoneziju. Indonežani su tada obožavali kipove. Bili su nastrani, zaostali i ugnjetavani ljudi, u kandžama katoličke crkve. Zbunjeni i neznalice, a pri tom i ugnjetavani i raseljavani. Neki muslimanski trgovci su otišli tamo i pored trgovine pozivali u Islam. Nijedna muslimanska vojska nije ušla u Indoneziju. Išli su samo muslimanski trgovci, lekari, inžinjeri, ljudi koji su bili korisni, koji su imali smisla za misionarstvo. Šta imamo danas? Šta je Indonezija danas? Vaš sused, koji svima pokazuje mišiće u ovom delu sveta. Indonezija je najmnogoljudnija muslimanska nacija na svetu! To je čudo, delo od BOGA, slavljen neka je On! Čudo, fenomen! Da, imaju oni i svoje probleme, ali barem imaju Islam.

Ovde, u Australiji, 16 miliona Aboridžina su sistematski ugnjetavani. To je bilo namerno sprovođenje sistematskih napada i agresije, nad individuama i mestima sa ljudskom populacijom, sa namerom širenja straha i traume i zločinačke okupacije! Šta je to? Terorizam.

Između Indije i Kine

Možemo navoditi još primera. Govorimo samo o poslednjih 200 godina, na osnovu definicija Vebstera, Vagnera i Oksforda, a ne na osnovu Halidove definicije. Možemo otići do Indije, odakle mnogi od vas vode poreklo. Možemo otići do Kine, ne tako daleko od nas. Između Indije i Kine, više od 86 miliona ljudi je sistematski raseljeno, likvidirano, ubijeno, prognano, na isti način: namernim sprovođenjem sistematskih napada i agresije, nad individuama i mestima sa ljudskom populacijom, sa namerom širenja straha i traume. To je definicija čega? Terorizma!

Spomenimo Karibe, ostrva na Pacifiku, inkviziciju u Španiji i Portugalu, ostrva Južnog mora i Daleki Istok – pod čizmom Britanaca i Amerikanaca, zatim Filipine, Indoneziju i Maleziju –pod čizmom Španaca…

Terorizam kao namera

Terorizam u punom značenju definicije koju su dali Oksford, Vebster i Vagner, sa svim svojim metodama i tehnikama, bio je istorijski izbor i glavni način destabilizacije i okupiranja drugih nacija u zadnjih 200 godina, ali to niko još nije nazvao terorizmom.

Ujedinjene nacije nikad nisu nazvale terorizmom bilo koju od ovih varvarskih, tragičnih i zločinačkih okupacija, proterivanja, ubistva i zločina protiv čovečanstva. Sada, pre nego što pređemo na temu bombaša samoubica, fanatika i ekstremista, najpre da saberemo šta se događalo u ovih 200 godina.

Stravičan bilans

Je li neko sabirao sa mnom? Koliki je zbir? 487.000.000! ČETIRI STOTINE I OSAMDESET SEDAM MILIONA! To je pola milijarde ljudi! Nisam rekao zatvorenih. Nisam rekao ugnjetavanih. Rekao sam: potpuno uništenih, eliminisanih, poklanih, likvidiranih, jednom rečju, iskorenjenih – u poslednjih 200 godina.

Za taj zločin će neko da plati. Jer, BOG je pravedan. Za taj zločin se, zapravo, već plaća u Zapadnom svetu, svet koji ima najvisočiji životni standard, koji je najrazvijeniji, koji ima najveći nivo obrazovanja, koji ima najviše zgrade, najveće institucije, najveći nivo uživanja, najrazvijeniju tehnologiju, najpoželjniji način života, najlepše stanove, najraznovrsnije robne kuće, Zapadni svet… ponos sveta, gde bi svako voleo da živi, Zapadni svet…

 

[1] Predavanje je održano u Ausraliji.

 “Islam protiv terorizma”.   Halid Jasin

izvor: islamhouse.com