Poziv Istine
Prva činjenica:
Kur’an je objavljen visokim književnim stilom. Njemu u arapskom jeziku ne postoji ništa slično i sva stilistika za njim zaostaje. A to je iskazivanje određenog sadržaja, u odgovarajućoj situaciji, zadivljujućim jezičkim izrazom, bez manjkavosti ili viška u objašnjavanju. Taj veličanstveni stupanj književnog izražavanja se ogleda u nekoliko aspekata:
Prvi aspekt:
Rečitost arapskih pisaca i pesnika se većinom ogleda u prizorima koje oni vide, kao što su: opis deve, konja, sluškinje, kralja, rata ili prepada. Njihova književnost se razvijala u toj sferi, jer je priroda većine ljudi tome težila. I kada se u stilu pisca ili pesnika pojavi lep jezički izraz, oni koji dolaze posle njega ga, većinom, oponašaju, dorađujući neke njegove aspekte. Međutim, Časni Kur’an se ne ograničava na ove stvari, a u njemu se, i pored toga, nalazi književnost kakvu Arapi nikada nisu sročili u svom govoru.
Drugi aspekt:
Književnost Arapa u raznovrsnim granama i temama preplavljuju laži, tako da je rečeno: “Najbolje pesništvo je ono u kome ima najviše laži”. Međutim, Kur’an je došao s vrhunskom književnošću koju u celosti prožima samo sušta istina i u kojoj uopšte ne postoji laž.
Treći aspekt:
Od čitave pesme, pesniku se samo jedan ili dva stiha ubrajaju u vrhunsko književno ostvarenje, dok se ostatak ne ubraja u lepi književni izraz, što nije slučaj sa Časnim Kur’anom. On je čitav na vrhuncu književnog izražavanja. Sva stvorenja pred takvim lepim izrazom ostaju nemoćna. I onaj ko znalački iščita kur’ansko poglavlje Jusuf (Josif) i kazivanje o njemu (neka je mir nad njim), ne skriva mu se, iako je duga, vrhunska lepota njenog književnog stila.
Četvrti aspekt:
Kada pesnik ili pisac ponovi sadržaj ili priču, njegov po¬novljeni govor nije kao prvi, dok se kur’anski sadržaji, u kazi¬vanjima o verovesnicima ponavljaju, pri čemu su i prve i druge situcije; i propisi i božanski opisi, nadahnuti. U njemu se prepliću različiti sažeti jezički izrazi sa opširnim kazivanjima i skrivenost sa direktnim obraćanjem, ali su njegovi sadržaji i pored toga vrhunski lepo sročeni i u njima se nazire savršena harmonija.
Peti aspekt:
Časni Kur’an sadrži naredbe i zabrane; obligatnost izvršavanja verskih obreda i zabrane nevaljalih i odvratnih dela; podsticanje na plemeniti moral i davanje prevage Onome nad Ovim svetom. Sve je to iskazano prefinjenim književnim stilom, iako se zna da je sve to veoma teško sročiti na tako lep način. Jer, ako se od vrsnog pisca ili rečitog pesnika zatraži da, lepim i prefinjenim književnim stilom koji sadrži divne alegorije i precizne metafore, napiše samo nekoliko pravnih i verskih pitanja, jasno će do izražaja doći njegova nemoć.
Šesti aspekt:
Stil svakog pesnika je dobar u jednoj oblasti, a slab u drugoj. A Časni Kur’an je savršeno sročen i povezan u svim situacijama: i kada bodri i kada zastrašuje; i kada preti i kada savetuje, pa u svim stanjima i oblastima, radilo se o pretnji, savetovanju ili bilo čemu drugom.
Evo nekoliko primera, ali pre toga moramo da znamo da se Kur’an ne može prevesti, a da ne izgubi na kvalitetu, jer je on Božiji govor. Mi ovde navodimo prevode kur’anskih značenja, a to nije ono što je Bog objavio. Njegova vrednost u oblasti književnosti se može sagledati samo na jeziku na kome je objavljen, tj. arapskom. Zato, neka čitaoc ne očekuje u prevodu, koji je delo čoveka, ono što sadrži originalni Božiji govor.
Primer bodrenja u rečima Uzvišenog:
“I niko ne zna kakve ih, kao nagrada za ono što su činili, skrivene radosti čekaju.” (Kur’an, Padanje ničice, 17)
Primer zastrašivanja u rečima Uzvišenog:
“… pa je svaki oholi inadžija nastradao, – pred njim će džehennem (pakao) biti – i on će biti pojen odvratnom kapljevinom, mučiće se da je proguta, ali je nikako neće moći proždreti i smrt će mu sa svih strana prilaziti, ali on neće umreti; njega će teška patnja čekati.” (Kur’an, Avram, 15-17)
Primer pretnje i prekora u govoru Uzvišenog:
“I sve smo prema gresima njihovim kaznili: na neke vetar, pun peska, poslali, a neke strašnim glasom uništili; neke u zemlju uterali, a neke potopili.” (Kur’an, Pauk, 40)
Primer savetovanja u rečima Uzvišenog:
“Zašto oni kaznu Našu požuruju?! Šta ti misliš, ako im Mi dopuštamo da godinama uživaju, i naposletku ih snađe ono čime im se preti…” (Kur’an, Pesnici ; 204-207).
Primer opisa u Božijem govoru:
“Bog zna šta svaka žena nosi i koliko se materice stežu, a koliko šire; u Njega sve ima meru; On zna nevidljivi i vidljivi svet…” (Kur’an, Grom, 8-9).
Sedmi aspekt:
Prelaz iz sadržaja u sadržaj i iz jedne priče u drugu, te objedinjavanje različitih stvari u govoru, umanjuju kvalitet rečitosti i jezičku lepotu. A u Časnom Kur’anu je čest prelaz iz kazivanja u kazivanje, iz sadržaja u sadržaj. Pri tome govor sadrži naredbu, zabranu, obećanje, pretnju, veru u jednog Boga, opis Njegovih svojstava, potvrdu verovesničkih misija, podsticanje, zastrašivanje i navođenje primera. I pored svega toga, veza između njegovih delova je savršena, a rečitost nedostižna i van domašaja Arapa, tako da su pred njim njihovi najrečitiji umovi ostali zapanjeni.
Osmi aspekt:
Sadržaj Časnog Kur’ana je lak, a njegova značenja su mnogobrojna. Tako, na primer, početak sure ”Sad” govori o:
• nevernicima gde se zastrašuju i gde im se preti kaznama kojima su uništeni drevni narodi;
• njihovom neslaganju s Muhammedom, neka su blagoslov i mir na njega;
• osporavanju njegove misije;
• začuđenosti onim sa čime je on došao;
• složnosti njihovog naroda u neverstvu;
• pojavi zavidnosti u njihovom govoru;
• pretnjama da će oni biti poniženi i na ovom i budućem svetu;
• neverstvu iščezlih civilizacija i njihovom uništenju od strane Uzvišenog Boga;
• pretnji Kurejšijama i onima koji su kao oni, kaznama kakvima su oni raniji uništeni,
• Muhammedovoj, neka su blagoslov i mir na njega, strpljivosti na patnjama kojima je bio izložen i utešivanjem kroz kazivanja o ranijim verovesnicima.
I sve navedeno je izrečeno jednostavnim i lakim stilom koji objedinjuje mnoga značenja. Tako u rečima Uzvišenog Boga u poglavlju El-Bakara, 179: “U odmazdi vam je – opstanak”, imamo lak stil sa mnogobrojnim značenjima. U njemu je velika književna vrednost, a istovremeno sadrže i podudarnost (simetriju) između dva suprotna značenja: “odmazda i opstanak”, kao i neobičnost u prikazivanju ubistva (odmazde) koje uzrokuje prolaznost života njegovom zaštitom. Ove reči su, u pokušaju dokidanja ubijanja, delotvornije od svih ranije poznatih izjava Arapa, jer su to značenje izražavali na sledeće načine: “Odmazda prema grupi znači opstanak za sve”, ili “umnožite odmazdu da bi iščezlo ubijanje”, ili “ubijanje je negacija ubijanja” Ovaj njihov poslednji govor je najjezgrovitiji i najlepši. Međutim, kur’anske reči: „U odmazdi vam je – opstanak …“ su stilski upečatljivije od njega u sledećem:
1. Reči Uzvišenog: “U odmazdi vam je – opstanak …” su konciznije od svakog njihovog govora.
2. Njihove reči: “ubijanje je negacija ubijanja”, iziskuju da postojanje nečega bude uzrokom njegovog iščeznuća, što nije slučaj sa Časnim Kur’anom, jer je po njemu samo jedna vrsta ubijanja “Kisas” (Kazna koju je Uzvišeni Allah propisao za određena zlodela, kao što su npr. namerno nepravedno ubistvo čoveka i presecanje puteva radi pljačke putnika) uzrok njihovog opstanka.
3. U njihovim najsažetijim i najlepšim rečima: “ubijanje je negacija ubijanja”, postoji ponavljanje reči “ubijanje”, što nije slučaj sa Časnim Kur’anom.
4. Njihove najsažetije i najlepše reči samo sprečavaju ubijanje, dok reči Kur’ana pored sprečavanja ubijanja sadrže u sebi i negaciju ubijanja. Reč “kisas” objedinjuje oba značenja.
5. Njihove najsažetije i najlepše reči ukazuju na traženo, tj. na “život” koji je samo posledica nečega, tj. negaciju života čini potrebnom u osnovi, a život samo njenom posledicom. Časni Kur’an stavlja akcenat na ono što je u osnovi traženo, tj. neubijanje je posledica iz koje proizilazi opstanak života što se, opet, traži u osnovi.
6. Nepravedno ubijanje je ubijanje, iako ono nije negacija ubijanja i ne iziskuje da se ubije samo ubica, za razliku od Časnog Kur’ana koji ne dopušta nepravedno ubijanje i dokida ubijanje traženjem da se ubije (kisasom) samo ubica. Njihov govor je, prema tome, isprazan, a govor Časnog Kur’ana ispravan u svakom pogledu.
Deveti aspekt:
“Energičnost i prijatnost” su dva oprečna svojstva i njihovo navođenje u svim delovima drugog govora je strano i neuobičajeno kod rečitih književnika. A njihovo ponavljanje u svim delovima Časnog Kur’ana je dokaz njegove savršene i neuobičajene književne i stilske vrednosti.
Deseti aspekt:
Časni Kur’an sadrži sve oblike lepih književnih izraza: razne vrste potvrđivanja, poređenja, opisivanja, metafora, zatim lep način dokazivanja navođenjem prividnog uzroka koji sadrži duhovitu misao, lep završetak misli, lepo prekidanje misli, lepo povezivanje misli, razdvajanje i spajanje na odgovarajućim mestima, odsutstvo nepravilnog, usamljenog i neskladnog govora koji je daleko od upotrebe u jeziku, kao i razne druge načine književnog izraza. Najveći arapski književnici i retoričari su se dokazali samo u jednom ili dva pomenuta načina književnog izraza i ako bi se okušali u nekom drugom načinu jezičkog izražavanja, to im ne bi pošlo za rukom i došla bi do izražaja njihova nesposobnost. Časni Kur’an, međutim, sadrži sve navedene grane književnosti.
Deset nabrojanih aspekata dokazuju da je Časni Kur’an na najvišem stupnju neuobičajenog književnog izraza sa kakvim ljudi ne mogu doći, i onaj ko poznaje jezik Arapa i prefinjene tajne njegove književnosti, on poznaje i čudesnost Časnog Kur’ana.
Druga činjenica:
Sastav Kur’ana je čudesan. Počeci njegovog kazivanja, njegovi preseci i završne reči su satkane neobičnim stilom, a uz to sadrži i precizna pojašnjenja, bit spoznaje, lepotu izraza, finoću aludiranja, tečnost konstrukcije i ispravnost redanja, čime su zbunjeni umovi i najrečtijih Arapa. U toj osobenosti se krije velika mudrost, jer neobjektivnom prkosniku nije ostavljena sumnja da je Kur’an ukraden (prepisan), jer ovaj govor se razlikuje od njihovog govora i nadmašuje ga, iako književnik, posmatrač ili prozista ulaže veliki trud u pomenutim mestima, zbog kojih većinom dobija pohvale ili kritike. I svakom istaknutom pesniku se ubraja u grešku ako nije na lep način kazao odlomak ili ako je taj odlomak ukrao od drugoga.
Arapski prvaci, i pored savršenog poznavanja tajni oratorstva i neprijateljskog odnosa prema Islamu, u stilu Kur’ana i njegovom sastavu nisu pronašli manjkavost niti su njegovu književnu vrednost uspeli umanjiti. Naprotiv, oni su priznali da to nisu reči običnog govornika niti pesma pesnika, te su ga, zapanjeni njegovom književnom vrednošću i lepotom izraza, jedanput opisali kao čaroliju, a drugi put kao izmišljotinu naroda drevnih. Uzvišeni Bog nam otkriva njihove reči u poglavlju ”Objašnjenje”, 26:
“Ne slušajte ovaj Kur’an, nego pravite buku da biste ga nadvikali!”
A ovako postupa onaj ko je ostao bez teksta i ko je zapanjen. Ovom začuđujućom osobenošću se potvrđuje da je Kur’an čudo na polju književnosti, jezičkog izraza i lepote stila.
Arapski književnici i govornici su bili mnogobrojni i poznati po velikom patriotizmu, fanatizmu, požrtvovanosti u natecanjima, hvalisavosti i zaštiti plemenskog porekla. Pa kako shvatiti njihovo odustajanje od jednostavne stvari, donošenja teksta koji nije duži od najkraće kur’anske sure. a izabiranje težeg, borbe i žrtvovanja života i imetaka, dok ih Božiji Poslanik, neka su blagoslov i mir na njega, kori i upućuje im izazov poput onog u suri (poglavlju) El-Bekara, 23-24:
“A ako sumnjate u ono što objavljujemo robu Svome, načinite vi jednu suru sličnu objavljenim njemu, a pozovite i božanstva vaša, osim Jednoga Boga, ako istinu govorite. Pa ako ne učinite, a nećete učiniti, onda se čuvajte vatre za nevernike pripremljene…”
Sličan poziv se ponavlja i u suri Jona (ar. Junus), 38:
“… Reci: ‘Pa, dajte vi jednu suru kao što je njemu objavljena, i koga god hoćete, od onih u koje mimo Boga verujete, u pomoć pozovite, ako istinu govorite.'”
Sličan zahtev se ponavlja i u poglavlju ”Noćno putovanje”, 88: “Reci: ‘Kada bi se svi ljudi i džinovi udružili da sačine jedan ovakav Kur’an, oni, kao što je on, ne bi sačinili, pa makar jedni drugima pomagali.'”
Da su Arapi verovali da je Muhammed, neka su blagoslov i mir na njega, u pisanju Časnoga Kur’ana tražio pomoć od drugih, to su, suprostavljajući mu se, mogli uraditi i oni, jer su mu bili slični u poznavanju jezika i mogućnosti traženja pomoći od drugih. Pošto to nisu uradili, nego su se odlučili na rat i oružanu borbu protiv njega umesto borbe jezikom – to je dokaz njihovog priznanja književne vrednosti Kur’ana i njihove nesposobni da mu se suprostave. Vrhunac toga je njihovo podvajanje na one koji veruju da je – Muhammedu, neka su blagoslov i mir na njega, – Kur’an objavljen od strane njegovog Gospodara, i prkosnika koji su zbunjeni njegovom izvanrednom književnom vrednošću.
Ovo potvrđuju vesti koje prenosi Velid sin El-Mugira , ‘Utbe sin Ar-Rabia’ i ostali. (El-Velid ibn El-Mugire: (530-622), u predislamsko doba je bio sudija, i jedan od najuglednijih Kurejšija. Nije konzumirao alkohol. Kada se pojavio islam on je bio u dubokoj starosti. Protiv islama se borio svom snagom. Kada je čuo Božije reči (sura En-Nahl, 95.), izrazio se pohvalno o Kur’anu, op¬isujući njegove lepote, da bi, nakon što ga je ukorio Ebu Džehl, govoreći da je to delo pesnika, rekao: “Ne, Boga mi, niko od vas ne zna bolje pesništvo od mene.” Zatim je sabrao idolopoklonike kako bi, pred hodočašće, ujedinio njihovo mišljenje po tom pitanju. Predložili su da Muhammeda, neka su blagoslov i mir na njega, nazovu isposnikom, luđakom, vračem, pesnikom. On je sve te predloge osporio, go¬voreći da su neosnovani. Upitali su ga, a šta da, onda, kažemo? Onda se zamislio i rekao je da je najbolje da kažu da je vrač koji pravi razdor medu ljudima. Potom su dočekivali ljude na ulazu u Meku i upozoravali ih na opasnost od vrača koji se pojavio u Meki. Dakle, El-Velid (neka je proklet) je znao istinu, ali je nije hteo prihvatiti. Zbog njega je Bog objavio ajete (11-30), sure El-Medesir), kojima mu se preti Žestokom kaznom.)
Treća činjenica:
Kur’an sadrži vesti o događajima koji će se desiti u budućnosti, a koji su se dogodili upravo onako kako su najavljeni, u što spadaju:
1. Reči Uzvišenog u suri ”Pobeda”, 27:
“… sigurno ćete u Časni hram ući bezbedni – a ako Bog bude hteo, neki obrezanih glava, a neki podrezanih kosa, bez straha”, su se potpuno obistinile.
2. Reči Uzvišenog u suri ”’Svetlost”, 55:
„Bog obećava da će one među vama koji bodu verovali i dobra dela činili sigurno namesnicima na Zemlji postavili, kao što je postavio namesnicima one pre njih, i da će im zacelo veru njihovu učvrstiti, onu koju im On želi, i da će im sigurno strah bezbednošću zameniti; oni će se samo Meni klanjati, i neće Meni druge ravnim smatrati.“
Uzvišeni Bog je Svoje obećanje ispunio. Učvrstio je veru muslimana još za života Poslanika, neka su blagoslov i mir na njega. Njena stabilnost se povećala u vreme prvog halife Ebu Bekra Es-Sidika, zatim u vreme ‘Umera b. El-Hattaba, Bog bio zadovoljan njima, putem velikih osvajačkih pohoda. Učvršćivanje te vere se nastavilo u vreme ‘Usmana b. Affana, kada muslimani osvajaju zemlje i na istoku i na zapadu. I nije protekla ni četvrtina veka nakon smrti Poslanika, neka su blagoslov i mir na njega, a Božija vera je pobedila sve ostale vere, a muslimani su se klanjali Bogu, sigurni i svakog straha lišeni.
3. Reči Uzvišenog u suri ”Pobeda”, 16:
“Bićete pozvani da se borite protiv naroda veoma hrabrog i moćnog, sve dok se ne pokori”, su se, takođe, obistinile.
4. Božije reči u suri ”Pomoć”, 1-2:
“Kada Božija pomoć i pobjeda dođu, i vidiš ljude kako u skupinama u Božiju veru ulaze“, su se, takođe, obistinile onako kako su i najavljene, kada je, osme godine po hidžretskom kalendaru oslobođena časna Mekka. Ljudi su tada u Božiju veru ulazili u skupinama.
5. Božije obećanje Poslaniku, neka su blagoslov i mir na njega, u suri ”Trpeza”, 67:
“…a Bog će te od ljudi štititi”, se ostvarilo i pored mnoštva onih koji su mu hteli nauditi. Uzvišeni Bog ga je, sve do njegovog preseljenja s ovog sveta štitio od ljudi.
6. U tom kontekstu su i Božije reči u poglavlju ”Vizantinci”, 2-6:
“Vizantinci su pobeđeni. U susjednoj zemlji, ali oni će, posle poraza svoga, sigurno pobediti. Za nekoliko godina – pre ili posle, Božija je odluka i tada će se vernici radovati Božijoj pomoći, – On pomaže kome hoće, On je Silan i Samilostan, – obećanje je Božije, a Bog će obećanje Svoje ispuniti, ali većina ljudi ne zna.”
Božije obećanje se ispunilo. Rimljani su, sedam godina nakon vlastitog poraza, porazili Persijance. (Persijanci su pobedili Rimljane u Arapima najbližim predelima, tj. u predelima Šama (između Palestine i Jordana). Vojska persijskog kralja Sabura je prisilila bizantiskog kralja Herkula da potraži utočište u Kostantinopolisu (današnjem Istambolu), gde je bio dugo pod opsadom. I tada, nakon tog poraza, 622. godine, Uzvišeni Bog objavljuje Muhmammedu, neka su blagoslov i mir na njega, ovaj ajet u kome obećava pobedu Vizantincima nad Persijancima, i to u roku od 3-9 godina. A Bog svoje obećanje uvek ispunjava. 627. g. Herkul je dobio veliku bitku protiv Persijanaca u Ninivi, na obali reke Tigris, čime razbija obruč koji ih je stezao, a 628. g. biva ubijen persijski kralj Kisra. Te dve zemlje su u to vreme bile najveće svetske sile.)
7. Pogledaj, zatim, 9. ajet sure El-Hidžr
“Mi, uistinu, Kur’an objavljujemo i zaista ćemo Mi nad njim bdeti!”
Tj. Uzvišeni Bog ga čuva od iskrivljavanja, dodavanja i umanjivanja. To se, danas, jasno vidi. I neka je hvala Bogu na toj blagodati.
Sličan mu je i 42. ajet sure Fussilet (Objašnjenje):
“Laž joj je strana, bilo s koje strane, ona je Objava od Mudrog i hvale Dostojnoga.”
8. U to ulaze i Božije reči u suri El-Bekara 94-95 koje se odnose na jevreje:
“Reci: Ako je u Boga Džennet (Raj) osiguran samo za vas, a ne i za ostali svet, onda vi smrt zaželite, ako istinu govorite. A neće je nikada zaželiti zbog onoga što čine! A Bog dobro zna nevernike.”
Slične reči se nalaze i u suri ”Petak”:
“Reci: ‘O Jevreji, ako tvrdite da ste vi od svih ljudi jedini Božiji miljenici, onda smrt poželite.’ A zbog ono¬ga što ruke njihove čine, neće je nikada poželeti, Bog dobro zna nevernike.”
Jevreji su, u to nema sumnje, bili najžešći neprijatelji Božijeg Poslanika, neka su blagoslov i mir na njega, i njegovi najveći poricatelji, ali nijednog od tih poticatelja njegovo poricanje nije potaklo da kaže da želi smrt.
9. U to ulaze i reči Uzvišenog iz sure El-Bakara:
“A ako sumnjate u ono što objavljujemo robu Svome, načinite vi jednu suru (poglavlje) sličnu objavljenim njemu, a pozovite i božanstva vaša, osim Allaha (Boga), ako istinu govorite. Pa ako ne učinite, a nećete učiniti, onda se čuvajte vatre za nevernike pripremljene, čije će gorivo biti ljudi i kamenje.” I obećanje se ispunilo.
Od vremena Božijeg Poslanika, neka su blagoslov i mir na njega, kada su arapski idolopoklonici bili revnosni u pokušaju rušenja njegove misije pa do danas, usprkos mnogobrojnim izazovima, niko nije napisao nešto slično Kur’anu. I ne samo to, već nije mogao doneti ni najkraći tekst sličan kur’anskoj suri.
Prethodne vesti, kao i njima slične koje nalazimo u Časnome Kur’anu, jasno ukazuju da je On govor Uzvišenog Boga, jer Božiji zakon se sprovodi, i kada bi onaj ko tvrdi da je verovesnik slagao na Boga, ta njegova vest se, na posletku, ne bi pokazala istinitom. Naprotiv. Bog bi je razotkrio i obelodanio ljudima.
Četvrta činjenica:
Časni Kur’an donosi vesti o uništenim drevnim civilizacijama. A poznato je da Muhammed, neka su blagoslov i mir na njega, nije znao ni da čita ni da piše. Nije s učenjacima radio u školama, odrastao je u narodu koji je obožavao idole, nije znao da piše, nije vladao ni jednom naukom, i nije nikada izašao van tog naroda kako bi od drugih učio.
Međutim, Časni Kur’an se pored toga razlikuje od ranije objavljenih knjiga u objašnjavanju nekih kazivanja i stanja. Ta razlika je namerna, jer treba obznaniti istinu koju su iskrivili sledbenici ranijih knjiga koji su zagubili njihove originale. Knjige koje oni poseduju nemaju celovit lanac prenosioaca, niti svojstvo objave i nadahnuća. U poglavlju ”Mrav” Uzvišeni kaže: “Ovaj Kur’an sinovima Israilovim kazuje najviše o onome u čemu se oni razilaze.”
Peta činjenica:
Kur’an je razotkrivao planove dvoličnjaka kada su u tajnosti spletkarili. Uzvišeni Bog je o svemu podrobno obaveštavao Svoga Poslanika. U svemu tome su nalazili samo suštu istinu. Kur’anska kazivanja o sebi nisu mogli osporiti. Isti je slučaj i s razotkrivanjem skrivenih jevrejskih osećanja i situacija kroz koje su prolazili.
Šesta činjenica:
U Časnom Kur’anu se, delimično ili celovito, navode naučne činjenice o kojima Arapi i Muhammed, neka su blagoslov i mir na njega, nisu ništa znali. U njemu su nauke o zakonima, ukazivanja na puteve koji vode ka razumskim dokazima, odgovori zalutalima, životopisi, saveti, mudrosti, pouke, kazivanja o budućem svetu i lepi propisi o ponašanju. Iz Časnog Kur’ana proističu mnoge nauke od kojih su najvažnije: nauka o ideologijama i verama, nauka o šeriatskim znanjima i propisima i znanje o moralu i ponašanju.
Sedma činjenica:
Činjenica je da je Kur’an, iako velik i prožet mnogim naukama, čist od protivrečnosti i međusobnih oprečnosti, a da je ovaj Kur’an delo nekog drugog mimo Boga, u njemu bi se, bez sumnje, našle kontradiktornosti, jer velika knjiga od toga nije pošteđena. Pošto u njemu ne postoji ni najmanja protivrečnost, jasno i bez sumnje znamo da je on govor Uzvišenog Boga, kao što se navodi u suri ”An-Nisa”:
“A zašto oni ne razmisle o Kur’anu? Da je on od nekog drugog, a ne od Boga, sigurno bi u njemu našli mnoge protivrečnosti.”
Na ovih sedam stvari ukazuju reči Uzvišenog u suri ”El- Furkan”:
“…Objavljuje ih Onaj kome su poznate tajne nebesa i Zemlje…”
Njegova književna vrednost, zapanjujući stil, kazivanje o tajanstvenom svetu, obuhvatanje raznih znanosti i čistoća od protivrečja i oprečnosti, iako je obimna knjiga, ne može biti ništa drugo do objava Onoga čijem znanju ne promiče ni jedan atom na nebesima i Zemlji.
Osma činjenica:
Časni Kur’an je trajno čudo koje se iščitava u svim krajevima sveta, jer se Uzvišeni Bog obavezeo da će ga sačuvati, za razliku od nadnaravnih dela ranijih verovesnika koja su bila privremena i delotvorna tokom njihovog života, a nestajala sa njihovom smrću. Nadnaravnost Časnog Kur’ana je trajna, i vrednost joj je neumanjena od njegovog objavljivanja do današnjeg dana. Njegovi dokazi i danas plene i osvajaju, a njegovo osporavanje je apsurd. Svet je prepun prkosnika, bezbožnika i protivnika u svim sektama i verama, ali svi oni su nemoćni da donesu tekst ravan najkraćoj suri Časnoga Kur’ana. I ovo nadnaravno čudo će, ako Bog da, ostati trajno dok postoji ovaj svet i ljudi na njemu.
Deveta činjenica:
Čitaoc i slušaoc Kur’ana ne osećaju dosadu. Naprotiv, svako njegovo novo iščitavanje uvećava ljubav prema njemu, za razliku od svih drugih govora koji, ma kako književno sročeni, zamaraju sluh i njihovo višekratno čitanje postaje dosadno i prirodi čoveka odvratno, za razliku od Časnog Kur’ana čija se veličanstvenost neprestano pokazuje, a strahopoštovanje prati srca njegovih slušaoca. I ova veličanstvenost i strahopoštovanje plene srca i onih koji ne znaju njegova značenja i tumačenja, pa čak i onih koji ne poznaju arapski jezik.
Deseta činjenica:
Tekst Časnog Kur’ana se pamti s velikom lakoćom, kao što to Uzvišeni potvrđuje u 17., 22., 32., i 40. ajetu sure ”Mesec”: “A Mi smo Kur’an učinili dostupnim za pamćenje (pouku).”
Čak i mala deca, Časni Kur’an nauče napamet, u vrlo kratkom vremenskom periodu. Hafiza (osoba koja zna ceo Kur’an napamet) Časnog Kur’ana ima tako mnogo u svim krajevima sveta, da se, iz njihovog pamćenja može napisati ceo Kur’an bez greške i to ne samo bez greške u rečima, nego i u vokalima. Istovremeno, u čitavom hrišćanskom svetu ne postoji ni jedna osoba koja zna napamet Jevanđelja, a da ne govorimo o knjigama Dva zaveta. Ta blagodat je, očito, data samo Muhammedovom, neka su blagoslov i mir nad njim, narodu i njima objavljenoj knjizi, Časnom Kur’anu.
Iz knjige “Trijumf Istine”.
Izvor: www.islamhouse.com/sr
