Poziv Istine
Mladić koji se pokajao pred jednim čovjekom iz Hasbe (Hasba – institucija za naređivanje dobra a odvraćanje od zla)
Taj mladić priča: “Pred tim velikim ogledalom u istočnom dijelu moje sobe sam češljao kosu, jednog sparnog dana. Muzika je ispunjavala sobu. Iznenada mi je srce počelo nekontrolisano tući i nisam znao šta je uzrok tome. Okrenuo sam se kasetofonu i ugasio muziku. To je bila zapadnjačka muzika od koje nisam ništa razumio. Dogovorio sam se da se nađem sa jednim prijateljem kako bismo izašli u grad i zabavljali se sa djevojkama, kao što nam je i bio običaj. Kada sam polazio iz kuće, majka me pozvala: ‘Ahmede, jučer sam te sanjala.’ Međutim, ja nisam obraćao pažnju na ono što ona govori. Ona me je stigla, uzela me za ruku i rekla: ‘Zar nećeš više prestati sa tim gubljenjem vremena?’ Pogledao sam je i nastavio svojim putem.
Prijatelj me je čekao u svojim kolima. Našao sam ga da puši cigaru i rekao mi je: ‘U kojem ćemo pravcu?’ Muzika je treštala. Ja sam šutio. Šutio sam jer su riječi čovjeka Hasbe odzvanjale u mojim ušima: ‘Brate, zar nije sramota da svoju mladost traćiš žudeći za muslimanskim kćerima? Da učestvuješ u kvarenju društva i podržavaš planove neprijatelja? A ti si plod naše utrobe i naš sin? Brate, zar se ne bojiš Allaha?’ Riječi koje su me pogodile poput groma. Da mi je zaprijetio ili me odveo u policiju, bilo bi mi lakše nego ovako zastrašujuće pitanje. Na pola puta do tržnog centra, rekao sam prijatelju: ‘Vrati me kući, danas mi se ne izlazi. Vrati me!’ On me je vratio i dočekalo me strašno iznenađenje. Kuća nam je bila puna žena i ljudi. Brat mi je plakao. Pitao sam: ‘Brate, šta se desilo? Šta se dešava?’ On je rekao: ‘Tvoja mati, Ahmede.’ Pitao sam: ‘Šta je s njom?’ On je rekao: ‘Umrla ti je majka.’ ‘Šta?! Kako to? Kada?’ – upitao sam. ‘Od srčanog napada’ – kratko mi je odgovorio.
Spoznao sam da se život završava u momentu. Pokajao sam se Allahu i ostavio sam hrđavo društvo i ustrajao na Pravome putu: “Smrtne muke će zbilja doći, to je nešto od čega ne možeš pobjeći i u rog će se puhnuti, to je Dan kojim se prijeti, i svako će doći, a sa njim i vodič i svjedok. Ti nisi mario za ovo, pa smo ti skinuli koprenu tvoju, danas ti je oštar vid.” (Kaf, 19-22.)”
Izvor: “Enciklopedija islamskog ponašanja” – Ejmen Ahmed Muzejjen
