Tako ga je lahko uzeti, a tako mnogo dobra donosi insanu…
Rekao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem“Ko zanoći pod abdestom, tj. ko legne spavati, a ima abdest, u njegovoj unutarnjoj odjeći zanoći melek, i kad god se taj čovjek probudi ili okrene u krevetu, melek zamoli: ‘Gospodaru, oprosti ovom robu jer je legao pod abdestom!’” (Ibn Hibban)
Od Muaza ibn Džebela, neka je Allah zadovoljan njime, se prenosi da je Poslanik, neka je Allahov mir i blagoslov na njega, rekao: “Svakom muslimanu koji zanoći s spomenom Allaha i pod abdestom, pa se u noći probudi i zamoli Allaha za dobro dunjaluka i ahireta, Allah će mu to dati. ” (bilježe Ebu Davud i imam Ahmed, Sahih el-Džami’, 5754.)
Od Osmana b. Affana, radijallahu ‘anhu se prenosi da je Poslanik, sallalahu alejhi ve sellem, kazao: „ Kada neko upotpuni svoj abdest, njegovi grijesi izlaze iz tijela, čak i oni koji se nalaze pod noktima .“ (Buharija)
Od Ebu Seida el-Hudrija, r.a., prenosi se da je pripovjedao: Rekao je jedne prilike Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem: „Šta mislite o tome da vas podučim onome što pokriva grijehe a povećava hasenate (dobra djela)“ Ashabi odgovoriše: – Svakako, ja Resulallah! – On nastavi: „Uzimanje abdesta; vasi koraci na putu do džamije, zatim poslije jednog namaza sačekati drugi namaz. Nema ni jednog od vas koji iz kuće izadje pod abdestom pa dode u džamiju i klanja sa muslimanima, za imamom, pa onda sačeka slijedeći namaz, a da meleci za njega / nju neće moliti: Allahu, oprosti mu! Allahu, smiluj mu se! (Ibn Hibban, 127/2)
Omer ibn Hattab, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem., rekao: „Ko se lijepo (sa adabima) abdesti pa kaže: Ešhedu en la ilahe illallah vahdehu la šerike lehu, ve enne Muhammeden abduhu ve resuluhu. Allahumme idžalni minet-tevvabine vedžalni minel-mutetahhirine (Svjedočim da nema boga osim Allaha, Jedinog, Koji nema sudruga i da je Muhammed Njegov rob i poslanik. Moj Allahu učini me od onih koji se kaju i učini me od onih koji se čiste), otvori mu se osam džennetskih kapija da uđe na koju god hoće.“ (Muslim, Tirmizi)