Šta je to smrt?

Smrt je stanje kada duša napušta telo, kada prelazi u zagrobni život, a kada se zemljano telo vraća svom prapočetku iz kojeg je nastalo. Izlaskom duše iz tela prestaje rad bilo kojeg organa u ljudskom telu i u svakoj ćeliji, kao što se rasprsnu sastojci svake ćelije i pomešaju telesne materije jedna s drugom. Telo prelazi u stanje ukočenosti u kojem ne oseća, ne raste, ne hrani se, ne pokreće, ne diše, ne razmišlja, niti bilo šta radi. Smrt je najsličnija snu, jedino što je u snu telo povezano s dušom, a kod smrti ona se u potpunosti odvaja od tela.

Uzvišeni Allah je kazao:

„Allah uzima duše u času njihove smrti, a i onih koji spavaju, pa zadržava one kojima je odredio da umru, a ostavlja one druge do roka određenog.“ (Kur’an, 39:42)

 

Meleci (anđeli) smrti

Kada dođe čoveku određeni čas, Allah mu šalje meleka/anđela smrti koji je zadužen za vađenje duše.

Uzvišeni Allah kaže:

„Reci: ‘Melek smrti, koji vam je zato određen, duše će vam uzeti, a posle ćete se Gospodaru svome vratiti. ‘A da ti je da vidiš grešnike kako će, oborenih glava pred Gospodarom svojim, reći: ‘Gospodaru naš videli smo i čuli smo, pa nas povrati da dobra dela činimo, mi, zaista čvrsto verujemo!’“ (Kur’an, 32:11-12)

Uzvišeni Allah je kazao:

„A da ti je da vidiš nevernike u smrtnim mukama, kada meleci budu ispružili ruke svoje prema njima: ‘Spasite se ako možete! Od sad ćete neizdržljivom kaznom biti kažnjeni zato što ste o Allahu ono što nije istina iznosili i što ste se prema dokazima Njegovim oholo ponašali.“ (Kur’an, 6:93)

 

Smrt je zakonitost od koje se ne može pobeći

Ova sadašnja generacija čovečanstva je došla nakon smrti naših prethodnika, pre samo stotinu godina, ova generacija nije postojala. Smrt je došla po one koji su bili pre nas i nije nikog od njih ostavila, a nakon sto godina svi ćemo da budemo u generaciji koja će da u zagrobnom životu, i niko neće moći da pobegne od smrti.

„Reci: ‘Smrt od koje bežite zaista će vas stići. Zatim ćete Onome Koji poznaje i nevidljivi i vidljivi svet vraćeni biti i On će vas o onom što ste radili obavestitii.’“ (Kur’an, 62:8)

A kada dođe neizbežni čas, smrt neće nikome da zakasni.

Uzvišeni je kazao:

„I kad rok njihov dođe, ni za tren jedan ne mogu ni da ga odgode ni ubrzaju.“ (Kur’an, 16:61)

Neko će da se zapita za medicinski lek i da li on odlaže neizbežni čas? Odgovor je: Zaista, onaj koga zadesi određena bolest, ne može da ga zadesi ništa, a da Allah nije znao za to. Uzvišeni Allah takođe je  znao da će da pronađe lekara, da će da bude lečen, da će da ima lečenje u kojem je Allah odredio da bude lek za tu bolest. Uzvišeni Allah odredio je kraj bolesti nakon korišćenja leka, a On je to znao, i tako hteo. Neznalica će da pomisli da je lek došao mimo Allahovog znanja i htenja a to nije ispravno. A onima kojim je došao određeni čas, pa oni se približavaju smrti bez obzira kakav lek bio i bez obzira kakvu medicinsku negu imali, kao što se, prilikom smrti, dešava predsednicima i kraljevima. Naprotiv, smrt će da dođe i čoveku koji je u punom zdravlju i nezi koja će da ga prenese u zagrobni svet bez bilo kakvih telesnih nedostataka ili izlaganja bilo kakvoj bolesti  kao što se dešava onima koji iznenada umru; a takvu smrt ljudi nazivaju srčani udar.

Obeležja smrti

Merilo istinske smrti jeste izlazak duše iz tela. Duša ne može okom da vidi, nego njen izlazak ostavlja tragove iza sebe u telu umrlog koji dokazuju da je osoba umrla, a ta obeležja su:

1. Da sklopi oči… Ali i onaj ko spava sklapa oči!
2. Da prestaje da diše… Ali utopljenik, koji nije mrtav, na tren prestaje da diše;
3. Da stane srce… Srce zatreperi i stane na tren i po drugi put počne da radi;
4. Da citoplazma prestane da se kreće unutar ćelije, da svaki nukleus izgubi svoju nadmoćnost nad sastojcima ćelije, da se materije unutar ćelije pomešaju jedna s drugom i promene sistem svake ćelije u ljudskom organizmu. Ako ova prva tri obeležja nisu dovoljna za utvrđivanje napuštanja duše, onda je četvrto obeležje najubedljivije. Mudrost kupanja mrtvaca vodom jeste u tome kako bi telo moglo da obznani da li je još uvek živo.

Sumnja

Neke neznalice proturaju da su lekari sposobni da oživljavaju mrtve, a sve to zato što premisu postavljaju pogrešno, pa i rezultat mora da bude pogrešan.

Oni kažu: ”Kome zastane srce, umro je”, a prestajanje rada srca nije ništa drugo do znak koji se desi kod smrti ili kod bilo koje druge bolesti, kao što je identično sklapanje očiju prilikom smrti i prilikom sna. Da li, onda, pametnom čoveku priliči da kaže: “On je oživeo mrtvaca”, jer je video da je neka osoba sklopila oči, pa se probudila i otvorila svoje oči po drugi put!!?

Zaključak

Smrt je rastanak duše s telom i njen prelazak iz života sa ovog sveta u zagrobni život, a san je najsličniji smrti. Uzvišeni Allah šalje meleke koji su zaduženi za vađenje duše kad dođe određeni čas.

Lečenje prilikom bolesti biva korišćenjem leka kojem je Uzvišeni Allah odredio da bude ozdravljenje od bolesti, a Allahovo znanje sve obuhvata. On zna da će neki čovek da se razboli, da će da pronađe lekara i lek kojim će da bude izlečen. On zna i da će čovek da se razboli, da će da nađe lekara i lek, ali i da će da umre. Isto tako On zna i da će čovek da se razboli, da neće da nađe lek i da će da umre, i neće ništa da se desi što Allah već prethodno nije znao.

Smrt ima i obeležja, a to su: sklapanje očiju, prestanak disanja, prestanak kucanja srca, prestanak kretanja citoplazme unutar svake ćelije u organizmu, mešanje sastojaka ćelija jednih s drugim, poremećaj u telesnoj konstituciji. Ovo su najjači dokazi i obeležja smrti.

Prestanak rada srca i njegovo ponovno vraćanje u funkciju lečenjem ili masažom, nije dokaz oživljavanja mrtvih, osim ako se otvaranje očiju i buđenje nakon njihovog sklapanja prilikom sna, smatra oživljavanjem onoga ko je spavao i sklopio svoje oči!

„Veličanstven je Gospodar tvoj, Dostojanstveni, i daleko od onoga kako ga predstavljaju oni! I mir poslanicima i hvaljen neka je Allah, Gospodar svetova!“ (Kur’an, 37:180-182)

---

Iz knjige “Jednoća Stvoritelja”

Abdul-Medžid A. Ez-Zindani