Poziv Istine
Čovek je namesnik (upravnik)
Ako čovek razmisli o svom položaju na Zemlji, shvatiće da je on stvorenje koje je nadvladalo druga stvorenja. Pronaći će da on nije stvorio ništa od ovih stvorenja kojima upravlja onako kako želi. Naprotiv, svojim razmišljanjem pronaći će da njegove mogućnosti, kojim se služi, nisu njegovo delo stvaranja. Tako, oko kojim gleda, ruka kojom radi, stopalo kojim se kreće, uvo kojim uči i sluša, razum kojim razmišlja, različiti organi koji vode računa o njegovom životu, pa i on sam, sve to nije delo njegovog stvaranja. Čovek ne poseduje samog sebe, niti bilo koje stvorenje kojim se koristi i koje je potčinio u sebi. Kako, onda čovek može da upravlja nečim što ne poseduje?!
Nećemo da nađemo odgovor na ovo pitanje, osim da je Stvoritelj čoveka i ovih stvorenja Uzvišeni Allah Koji je izabrao čoveka da obavlja funkciju namesnika, pa mu je potčinio stvorenja i dao mu je sposobnosti kojima može da upravlja drugima.
Mudrost postavljanja namesnika (upravnika)
Mudrost postavljanja namesnika jeste u tome da namesnik radi ono što želi onaj koji vlada. Tako se mudrost čovekovog postojanja na Zemlji i mudrost njegovog postavljanja za namesnika, ogleda u tome da čovek radi ono što želi njegov Stvoritelj Koji ga je stvorio na Zemlji i Koji ga je postavio za namesnika. A čovekova pokornost njegovom Gospodaru ispoljava se ibadetom (bogosluženjem).
Uzvišeni Allah je kazao:
„Džinne i ljude stvorio sam samo zato da Mi ibadet (bogosluženje) čine, ja ne tražim od njih opskrbu niti želim da Me hrane, opskrbu daje jedino Allah, Moćni i jaki!“ (Kur’an, 51:56-58)
Ispit pokornosti
Ako je mudrost čovekovog stvaranja ibadet (bogosluženje) Allahu, onda ovaj ovosvetski život nije ništa drugo nego ispit pokornosti. Božija mudrost zahteva da ovaj svet bude kuća ispita pokornosti, a onaj svet kuća nagrade, da smrt bude prelazak iz kuće delovanja u kuću nagrade.
Uzvišeni Allah je kazao:
„Uzvišen je Onaj u Čijoj je ruci vlast – On sve može! – Onaj Koji je dao smrt i život da bi iskušao koji od vas će bolje da postupa; – On je Silni, Onaj koji prašta.“ (Kur’an, 67:1-2)
Uzvišeni Allah je kazao:
„Sve što je na Zemlji Mi smo kao ukras njoj stvorili da iskušamo ljude ko će se od njih lepše vladati, a Mi ćemo nju i golom ledinom učiniti.“ (Kur’an, 18:7-8)
Uzvišeni Allah je kazao:
„Misle li ljudi da će biti ostavljeni na miru ako kažu: ‘Mi verujemo!’ I da u iskušenje neće biti dovedeni? A Mi smo u iskušenje dovodili one pre njih, da bi Allah sigurno ukazao na one koji govore istinu i na one koji lažu.“ (Kur’an, 29:2-3)
Božije znanje jeste znanje o događajima. Uzvišeni Allah sve zna i želi da polažemo račun za dela koja smo uistinu učinili, a čiji svedoci su naš sluh i vid, anđeli i ova Zemlja koja nas nosi, i niko za to nema opravdanje.
Ispit sa nevoljama
Stoga, neophodan je ispit namesnika kako bi izašlo na videlo ko je pokoran a ko nepokoran. Prvi je ispit iskušenje nevoljama, nesrećama, strahom, glađu i drugim raznim vrstama zla. Ako je čovekovo verovanje jako, on će da se strpi kod nevolja i učiniće to u ime Allaha pokušavajući da odagna zlo i nepravdu od sebe, a to će da učini ne pribegavajući nasilju, niti će da dozvoli ono što je zabranjeno, kao što neće da zabrani ono što je dozvoljeno. Time će da izaći na videlo iskrenost njegovog verovanja. Ako je dvoličnjak, neće da podnosi nevolje niti će da bude strpljiv i neće to da čini u ime Allaha, videćeš ga nezadovoljnog i ljutog zbog Božijeg određenja, kako pokušava da se reši onoga šta ga je zadesilo, pa makar to bilo čineći i nasilje. Tako će da dođe do izražaja njegova dvoličnost i neverovanje.
Uzvišeni Allah je kazao:
„Mi ćemo vas dovoditi u iskušenje malo sa strahom i gladovanjem, i time što ćete gubiti imanja i živote, i letine. A ti obraduj izdržljive.“ (Kur’an, 2:155)
Uzvišeni Allah je kazao:
„Mi vas stavljamo na kušnju i u zlu i u dobru.“ (Kur’an 21:35)
Iskušenje dobrim
Uzvišeni Allah je kazao:
„I on (čovek) je, zato što voli bogatstvo –veliki radnik.“ (Kur’an, 100:8)
Iskušenje dobrim jače je od iskušenja nevoljama, a iskrenost čovekovog verovanja dolazi do izražaja jedino kada stanja ljudi osciliraju između dobra i zla.
Uzvišeni Allah je kazao: „A u ovim danima Mi dajemo pobedu sad jednima, a sad drugima.“ (Kur’an, 3:140)
Iskušenje je dobrim da Allah podari Svome robu ono što želi od blagodati, kako bi video da li će da se udalji od svoga Stvoritelja zbog blagodati? Da li će da zaboravi svoga Gospodara i preda se blagodatima, okrećući svu svoju pažnju prema njima, a ne prema svome Gospodaru. Preći će svaku meru na Zemlji i neće moći da se strpi u obavljanju ibadeta (bogosluženja) prema Uzvišenom Allahu niti će ove blagodati da troši na Božijem putu. Stoga je ovo osciliranje ljudskih stanja između dobra i zla, zapravo, istinski pokus iskrenosti verovanja.
Uzvišeni Allah je kazao:
„A da se pravog puta drže, Mi bismo ih vodom obilnom pojili, da bismo ih time na kušnju stavili.“ (Kur’an, 72:16-17)
Čovek se celog svog života na Zemlji, nalazi u smutnji i na ispitu, sve dok umre i dok se ne preseli u kuću nagrade. Ispit dobrim je, zaista, najteži ispit.
Uzvišeni je kazao:
„Uistinu, čovek postane obestan čim se nezavisnim oseti.“ (Kur’an, 96:6-7)
Jakog vernika ne potresaju teški ispiti, kao što ga ne učini oholim ispit dobrim.
Podsećanje onoga ko je zaboravio kako bi se povratio
Ako ljudi počnu da zaboravljaju ono što im je došlo od njihovog Gospodara i počnu da čine nasilje, Uzvišeni Allah, poslaće im nerede i nevolje, kako bi ih podsetio na njihovog Gospodara i upozorio ih na njihovu zabludu, možda će da se povrate Uzvišenom Allahu.
Uzvišeni je kazao:
„Zbog onoga šta ljudi rade, pojavio se metež i na kopnu i na moru, da im On da da iskuse kaznu zbog onoga što rade, ne bi li se popravili.“ (Kur’an, 30:41)
Iznenadna kazna nakon otvaranja svih kapija
Sa obzirom da se zaboravi ono što je dobro od Uzvišenog Allaha i sa obzirom da se poveća neverovanje, kazna Uzvišenog Allaha biće kazna da zalutalima otvori kapije svega i da ih iznenada kazni, a da oni to i ne osete.
Uzvišeni Allah je kazao:
„I kada bi zaboravili ono čime su opominjani, Mi bismo im kapije svega otvorili; a kad bi se onome što im je dato obradovali, iznenada bismo ih kaznili i oni bi odjednom svaku nadu izgubili.“ (Kur’an, 6:44)
Smrt je preseljenje u kuću nagrade
I dođe smrt. Završava se ljudski život, generacija nakon generacije. Smrt nije ništa drugo do izlazak iz kuće rada i ulazak u kuću nagrade.
Uzvišeni Allah je kazao:
„Vi ćete sigurno biti iskušani u imecima vašim, i životima vašim, i slušaćete, zaista, mnoge uvrede od onih kojima je data Knjiga pre vas, a i od mnogobožaca. I ako budete izdržali i Allaha se bojali, pa – tako trebaju postupiti oni koji su jakom voljom obdareni.“ (Kur’an, 3:186)
Tako, mi na ovaj svet ulazimo goli, ništa ne posedujući. Nakon toga posedujemo, dajemo, Uzvišeni Allah nas postavlja za namesnike i daje nam vlast do časa određenog. Ograničen je period za ispit pokornosti i nepokornosti. Nakon toga dolazi smrt i Uzvišeni Allah vraća stvari koje je dao na čuvanje, pa izlazimo sa ovog sveta kao što smo ušli na njega. Sve to nakon što je očigledna razlika između dobrog i lošeg čoveka, nakon što je očigledno ko je pokoran a ko nije, ko je vernik a ko nevernik i licemer, kako bi svako pronašao nagradu ili kaznu za svoja dela i kako bi pobrao plodove onoga što je posejao.
Uzvišeni Allah je kazao:
„A doći ćete Nam pojedinačno, onakvi kakve smo vas prvi put stvorili, napustivši dobra koja smo vam bili darovali.“ (Kur’an, 6:94)
Zaključak
Onaj Ko je stvorio ljude i doveo ih na ovaj svet, objasnio im je istinu o njima preko poslanika koje je potpomogao čudima. Objasnio im je da ih nije uzalud stvorio i da nema nijednog dela, ćelije ili vene u čoveku, a da nije mudrošću stvoren. Stoga, nema sumnje da je čovek u potpunosti stvoren sa mudrošću i da nije uzalud stvoren. Mudrost je u njegovom postavljanju za namesnika na Zemlji kako bi čovek obožavao svoga Gospodara, radio ono što mu je naredio, a klonio se onoga što mu je zabranio. Ko bude pokoran svome Gospodaru, zaslužuje nagradu, a ko se uzoholi i ne bude pokoran, zaslužuje kaznu. Ovaj svet nije kuća nagrade, nego je to drugi svet. Budući da je rođenje put do ovog sveta, Uzvišeni Allah je smrt učinio putem do drugog sveta kako bi bio kažnjen ili nagrađen za dela koja je počinio. Sva su dela sačuvana, a skoro je utvrđeno da ne može da se desi nijedan zvuk, nijedno delo, nijedan pokret, a da nije to zapisano u registru postojanja i zabeleženo u Knjizi postojanja.
Uzvišeni Allah je kazao:
„Toga Dana će ona vesti svoje kazivati jer će joj Gospodar tvoj narediti. Toga Dana ljudi će se odvojeno pojaviti da im se pokažu njihova dela.“ (Kur’an, 99:4-6)
Uzvišeni Allah Svojom pravednošću i milošću, dao je čoveku dovoljno vremena na ovom svetu.
Ako je mudrost čovekovog stvaranja u ibadetu (bogosluženju), onda ovaj život nije ništa drugo nego ispit. Uzvišeni Allah stavlja na iskušenje Svoje robove nevoljama kako bi time izašla na videlo iskrenost verovanja. Tako, bolestan čovek se strpi i to podnosi zbog vere u Allaha.
On ih stavlja na iskušenje i dobrim, i taj ispit teži je od ispita nevoljama. Ali vernika ne potresa ispit nevoljama, kao što ga ne učini oholim ispit dobrim.
Dolazi smrt, a to je izlazak iz kuće delovanja i ulazak u kuću nagrade. Kako smo na ovaj svet došli pojedinačno bez ičega, tako ćemo otići iz njega.
Uzvišeni Allah je kazao:
„A doći ćete nam pojedinačno, onakvi kakve smo vas prvi put stvorili, napustivši dobra koja smo vam bili darovali.“ (Kur’an, 6:94)
„Veličanstven je Gospodar tvoj, Dostojanstveni, i daleko od onoga kako ga predstavljaju oni! I mir poslanicima i hvaljen neka je Allah Gospodar svetova!“ (Kur’an, 37:180-182)
A.A Ez-Zindani
