Moj otac je musliman, a moja majka je katolkinja. Odgojen sam kao katolik i toliko me je zanimala crkva da sam čak bio sveštenikov pomagač. Sve ovo vreme nikada nisam upoznao svoga oca sve do svoje 20-te godine. Zbog Katoličke Crkve uvek sam verovao da postoji Stvoritelj i Sudnji dan. Katolička Crkva me je naučila disciplini i nikada nisam mislio da ću se videti kako pijem ili pušim, ali kada sam napunio 18 godina sve se to promenilo. Prestao sam da idem u crkvu svake nedelje i eventualno sam potpuno prestao da idem. Počeo sam da idem na zabave, barove i takve stvari. I tako je otišao san moje bake da ja postanem sledeći papa. Moja baka je uvek bila zabrinuta za mene, uvek me je napominjala da idem u crkvu ali bih ja to odbijao. Kada pogledam nazad na te godine života nisam imao nikakve stvarne koristi iz njih.
Jednog dana, pili smo i nestalo nam je novaca. Tako da smo samo sedeli i pričali o stvarima i nekako smo došli do toga da pričamo o mome ocu. Sledeće što smo uradili jeste da smo potražili na Gugl mesto gde radi i pojavili smo se tamo. Tehnologija! Hteli smo da ga pitamo za novac da bi kupili još pića. Očekivao sam da vidim arogantnog i neodgovornog čoveka ali ono što sam video u tih nekoliko minuta je bilo upravo suprotno. Pomislio sam u sebi: „Čini se kao dobar tip, nemoj onda da mu pružim loš utisak o sebi.“ Nakon toga sam rekao prijatelju: „Rekao je da će nam dati novaca sledeći put.“
Verovao sam u laži koje čujemo u medijima o Islamu. Jednom mi je moj najbolji prijatelj pokazao ovaj jedan dokumentarac o ulozi medija u ratu. To mi je zaista otvorilo oči i shvatio sam koliko sam bio obmanut. Većina stvari koje čujemo u medijima su samo propaganda da bi započeli ratove i zaradili novac. Čak nisam bio ni islamski nastrojen tada ali nakon gledanja tog dokumentarca mogao sam lako reći ko su bili lažovi i agresori. U to vreme nisam znao da je moj otac musliman sve dok ga nisam posetio kod kuće. Bila je tu slika na zidu sa nekim Arapskim rečima.
Nakon što sam puno počeo posećivati svoga oca, braću i sestre i nakon što sam postao blizak sa njim, viđao bih ih da govore i rade stvari koje su čudne za mene i kada god bih ih pitao zašto to rade ili govore oni bi odgovorili da je to iz Kur’ana ili Hadisa. Ovo je išlo neko vreme sve dok se nisam odlučio da želim da pročitam Kur’an. Taj trenutak kada sam pročitao Kur’an verujem da je bila tačka preokreta u mom životu. Kur’an je zadivljujuća knjiga, izgleda kao da odgovara na sva pitanja koja imamo o životu, u vezi sa Bogom i u vezi sa potrebama društva. Naučna čuda Kur’ana su toliko brojna da je to zapanjujuće. Pre nego što sam došao i do polovine znao sam da ću postati musliman. Prestao sam da pijem i da idem na zabave i nastavio sam da čitam Kur’an dok ga nisam završio.
Kada sam završio rekao sam ocu da želim da prihvatim Islam. On je međutim bio neodlučan u pomaganju, možda je mislio da će majka reći da me je „primamio“ da postanem musliman, tako sam mislio u sebi. Bilo kako bilo upoznao me je sa jednim čovekom iz Bocvane koji se zvao Mikail, bio mi je veoma od pomoći. Ispričao mi je svoju priču kako je on postao musliman i da moram mnogo da naučim pre nego što donesem odluku. Trebalo mi je oko 8 meseci da naučim Islam pre nego što sam konačno odlučio. Najteži deo je bio da to kažem svojoj baki. Na početku je bila ljuta ali kada sam joj rekao šta je Islam, promenila je mišljenje. Rekla mi je da su mnoge islamske prakse slične kulturi Bocvane, stvari kao način na koji se ukopavaju mrtvi, venčanja, bonton i poštovanje odraslih. Jednom na petak, bio sam bolestan i nisam išao na džumu namaz i ona me je pitala da li to neću da idem u „crkvu.“ Znao sam da je morala jednom nadoći.
Islam je jednostavan i prilično direktan način života. Podstiče iskrenost i čednost, stvari koje manjkaju u današnjem svetu. Od kako sam postao musliman, moj život je bio potpun i sa značenjem. Ne vidim da ću ikada više piti alkohol, uz Božiju pomoć. Izgubio sam većinu prijatelja ali oni pravi su ostali. To mi ne smeta jer je sada Bog moj prijatelj, a niko ne može biti bolji prijatelj od Boga. Želim da podelim svoju priču sa svima onima koji žele da prihvate Islam ali se boje toga šta će njihove porodice reći. Jednu stvar znam sigurno a to je da vam vaše porodice veruju i da imaju poverenja u vas. Savetujem vas da nastavite da učite o Islamu i da polako implementirate njegova učenja u svoj život. Uskoro će vaša porodica videti vašu promenu u ponašanju i karakteru. Zavoleće Islam zbog vas, uz Božiju pomoć.
Ime: Abdulkerim; Nacionalnost: Motsvana, bivši katolik.
Prevod: Redžo Muratović; Obrada: www.pozivistine.com