Hidzab – odeća ponosa

Zaista je hidžab jedan od najuzvišenijih propisa kojeg je Uzvišeni Allah (Bog) naredio ženi. Hidžab je Uzvišeni Allah (Bog) učinio obeležjem ženine časti, znakom njene čednosti i pokazateljem njene kreposti i čestitosti. Zbog svega navedenog veoma je važno da žene saznaju sve o onome što je od propisa i lepog vezano za hidžab.

1. Definicija hidžaba

Terminološka definicija hidžaba: Hidžab je prostrana i široka odeća kojom se pokriva celo telo žene tako da se njeno telo ne oslikava, ne obeležavaju se njegove draži, niti šta od njenog tela ostaje vidljivo.

Žena pokrivena hidžabom je ona žena koja pokrije celo svoje telo i njegove draži osim onoga što je islamski verozakon dozvolio da učini vidljivim, kao što su lice i šake, ako se ne boji da će time da izazove smutnju. Konsenzus učenjaka islamskog prava zastupa takav stav.

Kaže Uzvišeni:

“I neka ne pokazuju ukrase svoje osim onoga što je ionako spoljašnje.” (Kur’an, poglavlje Svetlost, odlomak 31.)

Prenosi se od Abdullaha b. Omera da je rekao: “Spoljašnji ukrasi su lice i šake.” [1]

Prenosi se od Aiše, radijallahu anha, da je rekla:“Od onoga što je ionako spoljašnje su lice i ruke.” [2]

Za ženu je bolje da prekrije svoje lice, prema rečima Verovesnika, alejhi selam: “Žena koja je u ihramu (za hodočašće ili umru) neće da oblači nikab niti će da nosi rukavice.”[3]

Prema islamskom verozakonu žena će da pokrije svoje lice nikabom kada nije u ihramu.

2. Status hidžaba

Hidžab je obavezan svakoj punoletnoj muslimanki, prema rečima Uzvišenog Allaha (Boga):

“O Verovesniče, reci ženama svojim, i kćerima svojim i ženama vernika neka spuste haljine svoje niza se. Tako će se najlakše prepoznati pa neće uznemiravane biti. A Allah prašta i Milostiv je.” (Kur’an, poglavlje Saveznici, odlomak 59.)

Ebu Davud i Ibn Ebi Hatim prenose da je Ummi Seleme rekla, nakon što je objavljen odlomak: “… neka spuste haljine svoje niza se,” da su ensarijke izašle kao da su im na glavama gavranovi, a na sebi su imale crne prekrivače.”

3. Važnost hidžaba i njegove vrednosti

Ženino preuzimanje obaveze nošenje hidžaba je bogosluženje kojim se približava svome Gospodaru.

Kaže Uzvišeni:

“Ni vernik ni vernica nemaju izbora da, kada Allah i Poslanik Njegov nešto odrede, da po svome nahođenju postupe.” (Kur’an, poglavlje Saveznici, odlomak 36.)

Hidžab nije društveni običaj kojeg je zajednica nasledila, već je bogosluženje i Allahova naredba kojoj smo obavezni da se povinujemo.

4. Uslovi hidžaba

Islamski učenjaci naveli su uslove za hidžab da bi bio u skladu sa islamskim verozakonom, a za ženu koja tako postupi smatra se da je implementisala Allahovu naredbu.

Uslovi hidžaba su:

Prvi uslov je da prekriva celo telo tako da se ne vidi nijedan njegov deo, prema rečima Uzvišenog:

“Verovesniče, reci ženama svojim i kćerima svojim, i ženama vernika neka spuste haljine svoje niza se. Tako će se najlakše prepoznati pa neće uznemiravane biti. A Allah prašta i Milostiv je.” (Kur’an, poglavlje Saveznici, odlomak 59.)

U tom smislu prenosi se da je verovesnik Muhammed, alejhi selam, rekao: “Ko iz oholosti spusti odeću da mu se vuče (po zemlji), Allah na Sudnjem danu neće da ga pogleda.” Na to je Ummu Selema upitala: “Šta da rade žene sa donjim rubovima svoje (odeće)?” A on joj je odgovorio: “Prepustiće ih (od pola potkolenica) za jedan pedalj.” “U tom slučaju će da otkrije stopala?” — Upitala je. On je odgovorio: “Neka ih onda spuste za jednu podlakticu, ali ne više od toga.”

Hidžab kakvog nalaže islamski verozakon je onaj koji pokriva celo telo. Ne smatra se hidžabom ono što pokriva samo glavu i tako čini odvojenim ponaosob donji deo tela.

Drugi uslov je da hidžab bude od debele i gusto istkane tkanine, a ne tanak, da se kroz njega ne ukazuje telo, jer je cilj nošenja hidžaba prekrivanje tela. Ukoliko ne prekriva telo, ne naziva se hidžabom.

Muslim beleži hadis da je Verovesnik, neka je nad njim Božiji spas i mir, rekao: “Dve vrste stanovnika Pakla još nisam video: ljude [4] koji će uza se da imaju bičeve kao kravlje repove, kojim će da udaraju ljude, i žene koje će da budu obučene, a biće u stvari gole, koketne i hodaće zavodljivo. Njihove glave će da budu kao kamilje grbe. One neće da uđu u Raj niti će da osete njegov miris, iako će njegov miris da se oseti na toliko i toliko.”

Žene koje su obučene, a u stvari su gole, jesu one koje oblače providnu odeću ispod koje se vidi koža, ili oblače kratku odeću koja otkrije pola tela, ili pak oblače tesnu odeću koja ističe telo kao da je golo ili poput golog. Dakle, ona je obučena, jer se tako kaže, dok je u stvarnosti gola. Koketne se odnosi na one koje koketiraju sa drugima i podučavaju ih kako da se nakite i doteraju različitim sredstvima. One u srcima ljudi izazivaju naklonost i simpatiju. One koje hodaju zavodljivo su one koje odvraćaju od pokornosti Uzvišenom Allahu i od onoga što su obavezne, kao što je stid i pokrivanje. One su takođe i u svome hodu zavodljive. Njihove glave su kao kamilje grbe podrazumeva da one povezivanjem i umotavanjem svoju kosu naprave da liči na kamilju grbu.

Malik prenosi u Muvetti da je Hafsa bin Abdurrahman ušla kod Aiše a na njenoj glavi je bio tanki pokrivač (himar), pa joj ga je Aiša pocepala i pokrila je gustim pokrivačem (po glavi).

Treći uslov je da sam po sebi hidžab ne bude ukrasan, da ne bude nakinđuren, izvezen i ukrašen bojama koje skreću pažnju i pogled.

U tom kontekstu kaže Uzvišeni:

“I neka ne pokazuju ukrase svoje osim onoga što je ionako spoljašnje.” (Kur’an, poglavlje Svetlost, odlomak 31.)

Ako bude sam po sebi ukras, nije dozvoljeno da ga koristi za pokrivanje glave i ne naziva se hidžabom, jer je hidžab ono što prekriva i sprečava otkrivanje ukrasa za strance. Allahov Poslanik, alejhi selam, je rekao: “Nemojte da sprečavate Allahove robinje da odlaze u Allahove kuće (dzamije), ali neka ne izlaze ukrašene i namirisane.”[5]

Ako je ovako ukazano njima koje su izlazile u džamiju (mesdžid) radi bogosluženja, pa onda je preče kada se izlazi na druga mesta. Ženi koja nosi hidžab obaveza je da se kloni šminke i pudera za ulepšavanje kada želi da izađe iz kuće, jer time ističe ukrase koje joj je Uzvišeni zabranio da razotkriva pred onima koji joj nisu mahremi. Ta vrsta doterivanja skreće pažnju i poglede ljudi i nema u tome razlike između slabijeg i jačeg doterivanja.

Četvrti uslov je da hidžab bude prostran i širok, a ne uzak, kako ne bi oslikavao stidni deo tela, niti razotkrivao delove tela koji izazivaju strasti.

Peti uslov je da odeća ne bude namirisana zbog toga što to uzbuđuje muškarce. U tom smislu prenosi se da je Verovesnik, alejhi selam, rekao: “Kad neka od vas ode u džamiju, neka ne upotrebljava miris.”[6]

Ovako je Poslanik, alejhi selam, ukazao ženama kakve da budu pri izlasku u mesdžid (džamiju), pa šta je sa onim ženama koje izađu namirisane na druga mesta.

Šesti uslov je da njihova odeća ne sliči odeći muškarca, jer se prenosi od Ebu Hurejrea da je rekao: “Allahov Poslanik, alejhi selam, je prokleo muškarca koji oblači žensku odeću i ženu koja oblači mušku odeću.”[7]

Proklinjanje podrazumeva proterivanje iz okrilja Allahove milosti.

Sedmi uslov je da to ne bude odeća ponosa i reputacije. Sa tom odećom se podrazumeva hvalisanje pred ljudima ili privlačenje pogleda na sebe zbog njene raskošnosti i reputantnosti ili zbog njenog razlikovanja od uobičajene poznate odeće stanovnika toga grada. U tom smislu Verovesnik, alejhi selam, je rekao: “Ko obuče na ovosvetsku odeću ponosa, Allah će da ga obuče odećom poniženja na sudnjem danu.”[8]

Odeća žene tokom namaza

Obaveza je ženi da tokom namaza pokrije celo telo osim lica i šaka, prema rečima Verovesnika, alejhi selam: “Punoletnoj ženskoj osobi namaz neće da bude primljen ukoliko klanja bez marame.”[9]

Punoletna žena je ona koja je dostigla godine u kojima se dobija menstruacija. Pod himarom (maramom) se podrazumeva ono čime se pokriva glava i vrat.

Ebu Davud prenosi da je Ummu Selema, radijallahu anha, jednom prilikom rekla ženi koja je klanjala pokrivena maramom i u košulji bez ogrtača da može da klanja tako ukoliko joj je košulja dugačka toliko da joj pokriva vanjski deo stopala.” Na pregibanju i sedždi skupiće svoje telo i neće da odmiče nadlaktice od tela. Noge će da spusti položene sa strane tako da neće da sedi na ispruženom stopalu leve noge, a neće ni da podbacuje stopalo leve noge ispod stegna desne noge, jer će tako bolje da se prekrije.

---

 

“Šta bi svaki musliman trebao da zna”     islamhouse.com/sr

 

[1] Hadis beleži Bejheki.

[2] Hadis beleži Bejheki.

[3] Hadis beleži Buhari.

[4] Odnosi se na policiju. (Op. prev.)

[5] Hadis beleže Ahmed i Ibn Hibban.

[6] Hadis beleži Muslim.

[7] Hadis beleže Ahmed i Ebu Davud.

[8] Hadis beleže Ahmed i Ibn Madže.

[9] Hadis beleže Ebu Davud, Tirmizi i Ibn Madže.