Isusova čuda

Kur’an spominje sledeća Isusova čuda:

1. Da je kao dete u kolevci govorio kao odrastao čovek:

On će govoriti ljudima još u kolevci, a i kao odrastao, i biće čestit. (Amramova porodica, 46)

I dođe ona s njim porodici svojoj, noseći ga. O Marija – rekoše oni – učinila si nešto nečuveno! Ej ti, koja u čednosti ličiš Aronu, otac ti nije bio nevaljao, a ni mati tvoja nije bila nevaljalica. A ona im na njega pokaza: – kako da govorimo detetu u bešici? – rekoše. „Ja sam Božiji rob – ono reče, – meni će On Knjigu dati i verovesnikom me učiniti. (Marija, 29-30)

2. Da je od gline nešto poput ptice pravio, što je, kad bi u njega puhnuo, Božijom voljom pravom pticom postajalo.
3. Da je iscelio slepca koji se slep rodio.
4. Da je lečio gubavce, bolest koja je među Jevrejima bila mnogo raširena.

Ova čuda se u Kur’anu spominju u sledećim rečima Uzvišenog:

Kad Bog rekne: – O Isuse, sine Marijin, seti se blagodati Moje prema tebi i majci tvojoj, kada sam te Gavrilom pomogao, pa si s ljudima, u kolevci i kao zreo muž, razgovarao, i kad sam te pismenosti i mudrosti i Tori i Jevanđelju naučio, i kad si voljom Mojom, od blata nešto poput ptice napravio i u nju udahnuo i kad je ona, voljom Mojom, postala ptica, i kad si voljom Mojom, od rođenja slepca i gubavca iscelio, i kad si voljom Mojom, mrtva dizao… (Trpeza, 110)

5. Da je ljudima kazivao šta da jedu i u svojim kućama gomilaju, na što ukazuje sledeći kur’anski odlomak u kome Uzvišeni kaže:

I kazaću vam šta jedete i šta u domovima svojim gomilate. (Amramova porodica, 49)

6. Da je ljudima spuštao trpezu s neba, sa koje je jeo on i njegovo društvo, na što ukazuju reči Uzvišenog:

Isus, sin Marijin, reče: – O Bože, Gospodaru naš, spusti nam s neba trpezu da nam bude praznik, i prvim od nas i onima kasnijim, čudo Tvoje, i nahrani nas, a Ti si hranitelj i najbolji! (Trpeza, 114)

U hrišćanskim knjigama spominju se sledeća čuda:

1. Iscelenje slepca i gubavca;
2. Proživljenje mrtvaca;
3. Isterivanje đavola iz ljudi;
4. Gubljenje iz vida;
5. Smirivanje talasa uzburkanog mora kada je sa nekim svojim bio na lađi na Tiberijskom jezeru;
6. Hodanje po vodi;
7. Uvećavanje male količine hrane da bi je bilo dovoljno za njegovu družinu;
8. Pretvaranje vode u vino (to jebilo njegovo prvo čudo).

Trojica su mrtvaca koje je Mesija proživio. To su:

Mrtvac ispraćen na nosilima u gradu Nainu. Ovaj mrtvac je bio sin jedinac majke udovice. (Luka, 7:11-16)

Kćerka nadstojnika jevrejske sinagoge za koju je, pre nego što ju je oživio, rekao da spava. (Marko, 5:21-43, Matej, 9:24).

Lazar, brat Marije Magdalene i sestre joj Marte. Lazar i njegove sestre su bili prisni prijatelji Mesije. (Jovan 11:1-44).

Pre svih ovih čuda, bilo je čudo njegovo rođenje samo od majke, bez oca. Ovakvo rođenje nazivaju „devičanskim”. Iz gore navedenih čuda moglo bi se reći da se ona mogu podeliti u dve grupe:

1. Rođenje od majke device i
2. Druga čuda.

Pored ovog, u jevanđelju se susreću reči i izrazi koji se pripisuju Mesiji da ih je on rekao kao što su: „Oče moj koji si na nebu” i sl. Na osnovu ove tri stvari hrišćani u Mesiju veruju kao u Boga Sina.

A sada ćemo nešto više reći o prilikama u kojima su se pomenuta čuda desila. Čuda koja hrišćani ubrajaju u božansku moć Mesije, poput proživljenja mrtvaca i hodanje po vodi, već su od ranije poznata kod Ilije i Hošea, dvojice jevrejskih verovesnika. Spomen o tome nalazi se i u jevrejskim svetim knjigama u koje, pored Jevreja, veruju i hrišćani.

Pročitaj priču o iscelenju gubavca (Matej, 8:2 i Luka, 5:12). Zatim, pogledaj priču o iscelenju uzete (paralizovane) osobe u Mateju 8:5. Ovaj slučaj Luka navodi u verziji koja se ne slaže sa Matejevom, jer po Luki Mesiju za iscelenje bolesnika mole izraelske poglavice, dok Matej kaže da je to bio stotnik. Jovan, koji takođe navodi ovaj slučaj kaže da je bolesnik bio sin kraljevog sluge. Matej navodi priču o stišavanju uzburkanih morskih talasa. (Matej 8:23)

Izgonjenje đavola iz dvojice opsednutih spominje se u Mateju 8:28-34. Matej kaže da su Mesiju dvojica ludaka susrela u mestu zvanom Gadara, dok Marko i Luka, koji takođe spominju ovaj slučaj, kažu da je to bilo u mestu Gerasa. Oni još kažu da nisu bila dva nego samo jedan bolesnik.

U priči o iscelenju uzetog se kaže da je bolesnik Mesiji donesen u postelji. (Matej 9:1-3) Ovu priču spominju Marko i Luka s tim što Marko kaže da se to desilo u Kapernaumu, a Matej i Luka ne spominju ime mesta. Matej kaže da je bolesnik koji je ležao u postelji donesen Mesiji, Luka da mu je u krevetu spušten, a Marko da mu se zbog mnoštva sveta nije moglo prići, pa je skinut krov na kući i kroz otvor spuštan na mesto gde je bio Mesija.

Pogledaj, dalje, priču o vaskrsnuću umrle devojčice (Marko 5:21-43). U priči se kaže da je devojčica bila kćer nekog poglavara, da je Mesija, kad je došao u njegovu kuću, iz kuće isterao okupljeni svet i rekao da devojčica nije umrla, nego da spava. Na to su mu se okupljeni nasmejali, pa ih je isterao iz kuće, uzeo devojčicu za ruku i ona je ustala. Marko ovu priču prenosi u nešto drugačijoj verziji. On kaže da devojčica nije bila mrtva, nego na umoru i da je to bila kćer nadstojnika sinagoge po imenu Jair. Mesija je vest o njenoj smrti čuo dok je svetu govorio na jednom skupu. Luka ovu priču beleži po Markovoj verziji.

Matej, dalje, navodi priču o iscelenju dvojice slepaca (Matej 9:27-31). U njoj stoji da je Mesija iscelio dvojicu slepaca. Marko, takođe, govori o ovoj priči i kaže da je Mesija slepca iscelio dok je bio na putu iz Jerihona. On takođe kaže da se radilo o jednom, a ne o dva slepca i da mu je ime bilo Bartimej, sin Timejev (Marko 10:46-52). Markova verzija priče se delimično poklapa sa onom koju prenosi Luka (Luka 18:35-43). Luka se slaže sa Markom da je slepac isceljen i kaže da je Mesija pljunuo na zemlju, pljuvačku zamesio sa zemljom, time pomazao slepca po očima i rekao mu da ode i da se umije na izvoru. Kada je slepac otišao i umio se, progledao je.

Matej dalje navodi priču o povećavanju hrane kada se od pet hlebova i dve ribe zasitilo pet hiljada ljudi, osim žena i dece. (Matej 14:13-21). Ovu priču navode i ostali sastavljači jevanđelja uz neke manje nepodudarnosti.

Matej spominje priču o Mesijinom hodanju po vodi. (Matej 14:22-33) Ovu priču, sa izmenom nekih detalja, navode Marko i Jovan, dok je Luka izostavlja.

Matej navodi priču o dijalogu Mesijinom sa ženom Hananejkom i kaže:

21 I izišavši odande Isus otide u krajeve tirske i sidonske.

22 I gle, žena Hananejka izađe iz onih krajeva, i povika k Njemu govoreći: Pomiluj me Gospode sine Davidov! Moju kćer vrlo muči đavo.

23 A On joj ne odgovori ni reči. I pristupivši učenici Njegovi moljahu Ga govoreći: Otpusti je, kako viče za nama.

24 A On odgovarajući reče: Ja sam poslan samo k izgubljenim ovcama doma Izrailjevog.

25 A ona pristupivši pokloni Mu se govoreći: Gospode pomozi mi!

26 A On odgovarajući reče: Nije dobro uzeti od dece hleb i baciti psima.

27 A ona reče: Da, Gospode, ali i psi jedu od mrva što padaju s trpeze njihovih gospodara.

28 Tada odgovori Isus, i reče joj: O ženo! Velika je vera tvoja; neka ti bude kako hoćeš. I ozdravi kći njena od onog časa. (Matej 15:21-28)

Jevanđelja prenose još priča o iscelenju slepaca, gubavaca i bolesnika.

Primeri kako je Bog i pre Isusa nekim ljudima davao svoja čuda

– Hrišćani ove ljude i njihova čuda priznaju ali im ne pripisuju božanstvenost, kao što je slučaj sa Isusom

Postoje i drugi ljudi kojima je Bog pokazao svoja čuda, poput onih koja je pokazao preko Mesije. Među njima su neka viša od onih koja su pokazana preko Mesije. Ova čuda drugih ljudi hrišćani priznaju, jer su spomenuta u svetim knjigama Izraelćana, a ove knjige hrišćani priznaju i veruju u njih. Međutim, za ove ljude oni ipak ne kažu da su bili bogovi, kako to tvrde za Mesiju. Zašto onda između njih prave razliku? Navešćemo primere koji to potvrđuju:

• Čudo rođenja bez oca

U jevrejskim svetim knjigama kao i u Kur’anu (ali ćemo se ovde zadržati samo na jevrejskim knjigama, jer u njih hrišćani veruju) se navodi da je Adam, otac čovečanstva, rođen i bez oca i bez majke. Zašto onda i za njega ne tvrde da je bog? Oni kažu da je Adam pogrešio. Onda im se postavlja pitanje, zašto ga nisu obožavali dok nije pogrešio? Zatim postoji i Eva, koja je na kraju krajeva, rođena bez oca. Postoji još jedan čovek za koga hrišćanske knjige tvrde da je rođen i bez oca i bez majke. To je Melkisedek, kralj sveštenik. Ipak, hrišćani ga zbog takvog rođenja ne smatraju bogom. Zašto?

Istina koju treba da znaju hrišćani u vezi sa Mesijom je, da je njegovo rođenje bez oca došlo da uveri Jevreje koji nisu verovali u postojanje duše i koji su priznavali samo materiju. Zato je Mesija došao na ovakav način na svet, da bi im se dokazalo da je moguće rođenje i bez oca i bez uobičajenog odnosa (muškarca i žene), ne bi li se vratili na pravi put. Eva, majka čovečanstva, na svet je došla bez majke. O tome govore jevrejske svete knjige i kažu da ju je Bog stvorio od Adamovog rebra. Hrišćani veruju u jevrejske svete knjige pa prema tome i u ovaj način stvaranja, koji je još komplikovaniji od Mesijinog.

• Bezgrešno začeće devica bez muškarca

Mesijina majka, Marija nije bila jedina žena koja je rodila dete a da je muškarac nije ni dotakao. Jedan od takvih slučajeva u prošlosti spominje se Knjizi proroka Isaije, jednoj od jevrejskih svetih knjiga. U njoj se kaže:

Zato će vam sam Gospod dati znak; eto devojka će zatrudneti i rodiće Sina, i nadenuće Mu ime Emanuilo. (Isaija, 7:14)

Komentatori Starog zaveta smatraju da se ovo predskazanje obistinilo u doba vladavine bezbožnog judejskog kralja Ahaza kada je jedna devica rodila, a nakon toga se udala. Hrišćani, pak smatraju da se ovo predskazanje odnosilo na Isusa Marijinog ali je prvo mišljenje verovatnije, jer Isaija upotrebljava reč „devojka”, a ne „devica”.

U svakom slučaju, rađanje deteta od majke device ne znači da je dete bog. O nekim aspektima ovog problema je govorila dr. Helena Spirvej, profesor biologije na Londonskom univerzitetu u predavanju pod naslovom: „Začeće kod device”. Ovo predavanje je priređeno nakon što se uočilo da su ženke nekih vrsta riba, koje su od izleganja bile izolirane od mužjaka, postale oplođene, nastavile se razmnožavati i u većini slučajeva izlegati žensko potomstvo. Razmnožavanje putem samo ženke, bez mužjaka, kada se jaje samo počne deliti ili na neki drugi način nadoknađivati hromozome mužjaka (oblik dvopolnosti) veoma je retka pojava kod toplokrvnih kičmenjaka. Međutim, to je uobičajena pojava kod beskičmenjaka. Razmnožavanje samo od majke (ženke) u punom smislu reči, gde dobija potomstvo sposobno za samoprodukciju i normalan razvoj, može se postići kod sisavaca putem zamrzavanja kanala polnih ćelija. Na ovaj način može se proizvesti jako veliki broj kunića bez mužjaka. Imajući sve ovo u vidu, još jednom moramo preispitati svoja saznanja o svemu ovome.

U vezi Mesijinog rođenja od Device Marije, mnogo sveta se ogrešilo. Neki u to nisu poverovali pa su o njoj iznosili „teške optužbe”. Ovakve optužbe i do dandanas odzvanjaju u jevanđelju. U jednoj od polemika koju je Mesija svojevremeno vodio sa Jevrejima, oni su mu rekli:

„Mi nismo rođeni iz preljube!” (Jovan, 8:41)

Drugi, pak, smatraju da je Isusovo rađanje na ovako redak način, od majke device, znak božanske prirode u njemu, po kojoj se razlikuje od ostalih ljudi, uprkos tome što je imao ljudski oblik. Između nekanja da je Mesija rođen na ovaj način, s jedne strane, i verovanja da je on bog, s druge strane, leži istina koja je čista kao suza i bez ikakvih nejasnoća. Svi oni koji istinski veruju u Boga svedoče:

Božije je carstvo nebesa i Zemlje. On stvara ono što On hoće. (Kur’an, Aš-Šura, 49)

Ako nešto hoćemo, Mi (Bog) samo za to reknemo: Budi – i ono bude. (Kur’an, En-Nahl, 40)

• Čudo ozdravljenja bolesnika

1. Mojsije, mir nad njim, je izlečio od kuge jednu grupu Jevreja. (Brojevi 16:46-49)
2. Mojsije, mir nad njim, je napravio zmiju od bakra i ostavio je na štap. Koga god bi ujela otrovna zmija a zatim pogledao ovu što ju je Mojsije napravio, ozdravio bi. (Brojevi 21:6-9)
3. Verovesnik Jelisije lečio je bolesne. (Carevi 2, 5:13-14)
4. Verovesnik Jelisije lečio je gubavce. (Carevi 2, 6:9-32)

• Čudo uvećanja hrane:

1. Ilija, jedan od verovesnika izraelskih u koga veruju i hrišćani, uvećavao je hranu. Pored ovoga, njemu su gavrani jutrom i večeri donosili hleb i meso. (Pogledaj priču o ovome u Carevi 1, 17:2-15)
2. Verovesnik Jelisije je takođe uvećavao hranu (Carevi 2, 4:3-7 i 4:42-43)
3. Verovesnik Jelisije je prokleo decu koja su mu se rugala i govorila: „Hodi ćelo! Hodi ćelo!”, pa se na njih obazro, pogledao ih i prokleo u ime Jahvino. Na to su izašla dva medveda iz šume i rastrgala četrdeset i dvoje dece. (Kraljevi 2, 2:23-24)
4. Jelisije je, takođe, prokleo svoga slugu Gijezija pa je na licu mesta pobeleo i postao gubavac on i njegovo potomstvo zauvek. (Kraljevi 2, 5:15-27)

• Uzdizanje na nebo:

1. Enoh (ar. Idris), mir nad njim, koji se u jevrejskim svetim knjigama spominje po imenom Henok uzdignut je na nebo. (Knjiga postanka, 5:23-25)
2. Ilija (ar. Ilijas), mir nad njim, je takođe uzdignut na nebo.

Čuda koja je pokazivao Mesija, kako sam priznaje su od Boga, a ne od njega. To priznaje i Petar, najstariji Mesijin učenik:

Ljudi Izrailjci! Poslušajte reči ove: Isusa Nazarećanina, čoveka od Boga potvrđenog među vama silama i čudesima i znacima koje učini Bog preko Njega među vama, kao što i sami znate. (Dela apostolska 2:22).

Ima još nešto veoma važno. Mesija je sam nastojao da prikrije čuda koja mu je davao Bog, bojeći se da njegov narod ne zapadne u iskušenje pa da ne kaže da je on bog koji je došao s neba, jer se to, u ono vreme, lako moglo dogoditi. Pred nama su tekstovi iz hrišćanskih svetih knjiga koji ovo potvrđuju. O tome do koje mere je svet bio podložan iskušenjima i lutanju, najbolje govore i same hrišćanske knjige. Naime, one nam prenose da je svet, videvši kakva čuda prave Pavle i Varnava, najistaknutiji među hrišćanima, od kojih je prvi bio osnivač hrišćanstva posle Mesije, a drugi bliski učenik, počeo govoriti da je Varnava bog Zevs (Jupiter), a Pavle bog Hormus (Merkur). Ovome su se Pavle i Varnava oštro usprotivili i jednom prilikom pocepali svoju odeću u znak protesta. (Dela apostolska 14:8-15) I po drugi put svet opisuje Pavla kao boga (Dela apostolska 28:1-6) Svet je čak i kralja Iroda bio spreman proglasiti za boga (Dela apostolska 12:21-24).

Kao dokaz da je Mesija nastojao prikriti čuda i zadovoljiti se samo time da mu ljudi veruju, možemo navesti:

1. Kada je proživio kćerku nadstojnika sinagoge prisutnima je rekao da o tome niko ne dozna. (Marko 5:35-43; Luka 8:39-56)
2. Kada je ozdravio gubavca rekao mu je da pazi i da o tome nikome ne govori. (Marko 1:40-45; Matej 8:1-4; Luka 5:12-14)
3. Nakon ozdravljenja dvojice slepaca zatražio je da o tome nikom ništa ne govore. (Matej 9:27-31; Marko 8:22-26)
4. Nakon izgonjenja zlih duhova nije im dozvolio da govore, jer su ga prepoznali (Marko 1:32-34, Luka 4:40-41).

Analiza Isusovih čuda

Isus je ozdravio slepca od rođenja i gubavca. Iako je u vreme njegovog poslanstva lečenje bilo dosta napredno, Jevreji nisu uspevali da izleče ovakve bolesnike. Zato im je Mesija pokazao čuda u lečenju. Vreme u kome je poslan Mojsije, bilo je poznato po razvijenom čarobnjaštvu. Naš Verovesnik Muhammed, neka su blagoslov i mir nad njim, je poslan u vreme u kojemu je govorništvo bilo na vrhuncu. Sva ta njihova čuda su bila Božijom moći i nijedan od verovesnika ih nije pripisao sebi lično. Ni Mojsiji ni Isusu nije dat Solomonov presto koji je lebdio u zraku. Čudo Kur’ana je umno čudo i ujedno najveće čudo našeg verovesnika. Čulna čuda su privremena, a umna trajna. Zahvaljujući nedostižnosti Kur’ana uz Božijeg Poslanika je, još za njegova života pristao veliki broj ljudi. Tako se s njim na oprosnom hodočašću okupilo 125.000 ljudi. Onih koji nisu bili na hodočašću bilo je još više. U toku dvadest pet narednih godina zastava islama vihorila se od Arapskog poluostrva do Španije na zapadu i Sinda i Samarkanda na istoku. Jevanđelje i druge hrišćanske knjige govore da su sva Mesijina čuda bile uzalud i da je u njega poverovalo samo dvanaest učenika, od kojih ga je jedan izdao i predao na raspeće, a ostali su pobegli.

---

Odlomak iz knjige ‘Istina o hrišćanstvu kroz istoriju i verovanje’ autora Mustafe Šahina.

 

Izvor: www.islamhouse.com/sr