Ko su Šije? Studija o šiizmu i sektama unutar šiizma.

Šiizam u jeziku označava pomaganje i štićenje što znači da su šije sledbenici i pomoćnici. Ovo je ime preovladavalo za one koji su štitili Aliju i njegovu porodicu u prvo vreme, da bi kasnije postalo znakom (imenom) za rafidije i zejdije.

Faze šiizma

1) Prvi period: Ljubav prema Aliji i Njegovoj porodici bez vređanja ostalih ashaba[1] – .

2) Drugi period: Razvoj šiizma u rafidizam, a što predstavlja preterivanje kad je u pitanju Alija i neki članovi njegove porodice, zatim vređanje ashaba i njihovo proglašavanje nevernicima, te neka ubeđenja koja nemaju nikakve veze sa islamom, kao; tekijja,[2] imamet, nepogrešivost, povratak i batinizam – skriveno tumačenje vere.

3) Treći period: Obožavanje Alije i imama posle njega, tj. smatranje da su oni bogovi, kao i zastupanje reinkarnacije.

Sekte šiizma

Neki učenjaci spominju da broj šiitskih sekti dostiže i do tri stotine.

Tri najpoznatije savremene sekte su:

– Isna ‘Ašerije.

– Zejdije.

– Ismailije.

U šiitske sekte spadaju: Nusajrije, Duruz, Buhare, Egahanije i dr.

Isna ‘ašerije

To je sekta koja nosi naziv rafidije i dža’ferije, vežući se za Dža’fera es-Sadika. Dobili su naziv „isna ‘ašerije“ zbog zastupanja teorije dvanaestorice imama. Ova sekta je najbrojnija u savremenom dobu.

Osnivanje sekte

Pojavila se u Iraku i Iranu, a ima ih u Siriju, Libanu, Pakistanu, zapadnom Afganistanu, Ahsau i Medini.

Idejni koreni ove sekte su vezani za jevreje koji su izmislili teoriju (stav) za Alijin hilafet nakon smrti Poslanika, te teoriju o njegovom povratku, zatim vređanje trojice halifa i ostalih ashaba.

Ove postavke su kasnije postale temelji njihovog učenja (učenja isna ‘ašerija).

Najbitnija ubeđenja verovanja šija isna ‘ašerija:

1. Imamet (liderstvo) – smatraju da je imamet dvanaestorice najveće načelo islama i on je kod njih božanski položaj, kao što je poslanstvo, tako da se po njihovoj teoriji imamu objavljuje, potpomognut je nadnaravnim delima i potpunom nepogrešivošću:

Njihovo verovanje je, između ostalog, kao što kažu: ”Imami znaju ono što je bilo i ono što će biti i ništa im se ne skriva.” –Znaju kada će umreti i ne umiru, osim sa svojim htenjem.[3]

2. Vređanje ashaba. Smatraju da su se svi ashabi odmetnuli, osim trojice, četvorice ili sedmorice – razlog zbog čega oni smatraju da su se ashabi odmetnuli jeste zato što su izabrali Ebu Bekra za halifu, a ne Aliju.

3. Pokušaj napada na Kur’an zbog toga što u njemu nema spomena dvanaestorice imama, a u Kur’anu se nalazi puno ajeta koji govore o vrednostima ashaba, pa su pokušali da ubede svoje sledbenike da su izbrisani ajeti koji govore o njihovom imametu i proklinjanju ashaba.

4. Et-Tekijje. To je pretvaranje pred muslimanima, i ispoljavanje onoga što se razlikuje sa onim što njihova prsa kriju. To je jasno licemerstvo i oni ga smatraju kao devet desetina vere, pa su rekli: ”Nema vere ko se ne pretvara.”

Ez-Zejdijje

Oni su sledbenici Zejda ibn Ali ibn el-Husejna ibn Alije i ova sekta je najbliža muslimanima izuzimajući džarudijje i ona je od rafidija. Ova sekta se nalazi u Jemenu.

Ismailijje

Oni su vezani za Ismaila ibn Dža’fera es-Sadika.

Imena sekte ismailijja:

1. Es-sebe’ije
2. Mulhide.
3. Et-Talimijje.
4. El-Batinijje – ovo je njihovo najpoznatije ime, ono znači ispoljavanje jedne slike, a skrivanje druge. Ljudi poznaju spoljašnost, a njihov vođa poznaje unutrašnjost, pa stoga tumače kur’anske ajete raznim lažnim načinima i skrivaju se iza termina batinijje. Oni ovom teorijom pokušavaju srušiti pravi smisao kur’anskih tekstova. Korene vode od vremena Me’muna kada je grupa, na čijem čelu je bio Mejmun el-Kaddah, postavila osnovna pravila ovog pravca.

Područja u kojima se nalaze ismailijje – razbacani su po islamskom svetu, nalaze se na jugu Arapskog poluostrva, zatim na jugu Afrike i u njenom centralnom delu, zatim u Siriji, Pakistanu, Indiji i drugim državama.

Ismailijjske države su Ubejdijska država u Maroku i Egiptu, vezani su za Ubejdullaha el-Mehdija.

Sekte unutar Ismailijja

 El-Karamita.

1. Ubejdijje.
2. El-Haššašun.

A od navedenih sekti danas postoje:

1. Ed-Duruz.
2. El-Buhara.
3. El-Egahanijje.

Dogma – verovanje sekte ismailijja

Kažu islamski učenjaci: ”Spoljašnost ovog pravca je šiizam rafidizam, a njena unutrašnjost je jasno neverstvo.”

Ono što su otkrili islamski učenjaci, kada je u pitanju njihovo verovanje je sledeće:

1. Pozivaju na ateizam i nepostojanje Allaha.

2. Negiranje poslanstva i poziv na rušenje islamskog verozakona.

2. Negiranje proživljenja na sudnjem Danu i polaganja računa.

4. Izopačeno tumačenje načela islama i njegovih tekstova, zatim pozivanje na to da islam ima spoljašnju formu koju poznaje obična masa i svoju unutrašnjost koju poznaju samo njihovi učenjaci, a ti njihovi učenjaci su ateisti i odmetnici. Oni na početku ne pozivaju u potpuni ateizam, nego postepeno nakon što im se ljudi počnu odazivati.

Sekta Ed-Duruz

Oni su sledbenici Muhammeda ibn Ismailijja ed-Duruzija koji je zastupao teoriju o božanstvenosti El-Hakima ibn Emrillah el – Ubejdija. Nazvani su ovim imenom zbog ovog čoveka. Oni nazivaju sebe el-muvehhidi.

Njihovo poreklo

Odcepili su se od ismailijja u vreme el-Hakima el-Ubejdijja koji se pozivao na svoju božanstvenost pa ga je počeo slediti Muhammed ibn Ismail ed-Duruzi i rekao je da je on bog, zatim je otišao u područje Šama i počeo pozivati u obožavanje el-Hakima.

Skoncetrisao je svoje misionarstvo u jevrejskim i hrišćanskim sredinama, počeli su da ga slediti mnogi od njih s ciljem rušenja islama i širenje iste zablude među muslimanima. Oni su štampali delo koje se zove Mushaf Duruza ili „El-Munferid bi zatihi“ u kome je autor pokušao da kopira Kur’an, kao što je to pokušao i Musejlema el-Kezzab.

Mesta u kojima se nalaze Druzi

Ima ih u Libanu i na uzvišenjima brda Havran koje nosi naziv Brdo duruza.

Rafidijska (šiitska) sekta Buhare

Buhara na indijskom jeziku znači trgovac. Vode poreklo od Ismailija koji su ih pozivali dok su bili idolopoklonci.

Dele se u dve sekte:

1. Davudijje koji su nastanjeni u Pakistanu.

2. Sulejmanijje koji su nastanjeni na jugu Jemena.

Verovanje im se svodi na to da veruju da im je učenjak božanstvo. Što se tiče namaza-molitve oni ga klanjaju u njihovim džamijama koje nazivaju dža’mihane i smatraju da molitvu obavljaju svom skrivenom učenjaku – lideru koji vodi poreklo od Et-Tajjiba ibn Abira. Hadždž im se nalazi u praksi, obilaze Kabu, ali kažu da je Kaba samo sinonim za njihovog imama. Literatura im se štampa tajno i ima je vrlo malo.

El-Egahanijje

Oni su ogranak sekte Ismailija, osnivač im je Hasan Ali Šah, a on i njegovi potomci nose naziv Egahan. Nastali su početkom 19. stoleća u Iranu. Nastanjeni su u Siriji, Indiji, Madagaskaru, a centar im je u Karačiju u Pakistanu. Veruju da je njihov vođa božanstvo i poklanjaju mu petinu od svog imetka, a dotični Hasan Ali Šah je bio pijanica i širio je nered i smutnju.

En-Nusajrije

Oni su sledbenici Muhammeda ibn Nusajra en-Numejrijja. Oni su jedna od najzabludelih sekti šija koje smatraju Aliju[4] božanstvom. Ova sekta je mnogobrojna: u zadnjem popisu bilo ih je 289 000 posle smrti Hasana el-Askerija kojeg oni smatraju svojim 11 liderom.

Njegovi sledbenici su se dogovorili na ideji da on ima sina koji se treba pojaviti iz jednog tunela i da im bude predvodnik, tj. da nasledi svoga oca, a to im je sastavni deo verovanja.

U istorijskim knjigama je zabeleženo da ovaj Hasan en- Nusajr uopšte nije mogao da ima dece. Tako su se pojavile skupine od šija, i svaka od njih za sebe tvrdi da su oni baš ta karika koja ima vezu sa tim imamom (liderom). U početku su se zvali en-Numejrijje, ali ga kasnije menjaju u naziv Nusajrije. Sami sebe zovu vernicima. U vreme francuske okupacije su dobili naziv Alevijje. Nastanjeni su u Siriji, gde je trenutna politička vlast njihova.

 Sekte koje su nastale od Nusajrijja:

1. El-Hajderijje vežu se za Hajdera (nadimak Alije).
2. Eš-Šemsijje.
3. El-Lejlijje.
4. El-Gajbijje (kažu da je odsutni Allah Alija).

Verovanje Nusajrija:

1. Smatraju da je Alija božanstvo: da stanuje u oblacima, grom mu je glas, pa zbog toga obožavaju oblake. Vernik je kod njih samo onaj ko obožava Aliju.

2. Reinkarnacija: reinkarniraju se sedam puta, a nakon tog uzima svoje mesto među zvezdama. Ako neko drugačije veruje smatraju da će da bude proživljen u liku kamile ili magarca.

3. Ne veruju u proživljenje, Sudnji dan, Raj, Pakao.

4. Svedočenje vere im je da pokažeš na tri slova: a, m, s, a znače Alija, Muhammed i Selman.

4. Namaz-molitva: pod njim podrazumevaju imena: Alija, Husejin, Muhsin, Fatima, pa ko spomene ova imena to im je zamena za abdest tj. čišćenje tela pre molitve a dovoljno im je i za sami namaz. Što se tiče zekata – obavezne milostinje njega menja Selman, a post im je čuvanje imena ljudi koji predstavljaju dane u ramazanu. Što se tiče borbe na Božijem putu to im je proklinjanje Omera[5] za kojeg kažu da je sotona svih sotona, zatim Ebu-Bekra[6] i Osmana[7]. Praznici su im nova godina i još neki praznici hrišćana i vatropoklonika. Što se tiče samog verovanja to im je stroga tajna, a za žene smatraju da nemaju vere.

Veru mogu obelodaniti tek nakon 19-te godine, nakon što se na posebnim mestima poduče svojoj doktrini koja se prenosi sa kolena na koleno od Sulejmana el-Urdunia koji je kasnije prihvatio hrišćanstvo, otkrivši tako temelje njihovog verovanja.

Njihova borba protiv Islama

Učestvovali su u borbama na strani hrišćana, i pomogli su Tatare u borbi protiv muslimana kada je u njihovom napadu srušen tadašnji halifet i zapaljena prestionica Bagdad.

Što se tiče islamskog stava o njima, oni su nevernici; nema sklapanja brakova sa njima, nije dozvoljeno konzumiranje mesa životinja koje oni zakolju, itd.

O njima je rekao je islamski učenjak Ibn Tejmije da su veći nevernici od jevreja, hrišćana…

Njihova šteta za islam i muslimane je veća od štete koju su naneli ostali.

Po pitanju njihovog pokajanja učenjaci su se razišli, međutim, nema sumnje da je borba protiv njih i uspostavljanje Božijeg verozakona jedna od najvećih obaveza.

---

[1] Ashabom se smatra svaka punoletna osoba koja je živela u vremenu poslanika Muhammeda, mir nad njim, i koja ga je najmanje jednom lično srela a pritom bila u islamu.

[2] Pretvaranje, licemerstvo.

[3] Sve je ovo jedna velika laž koja se suprostavlja islamskom stavu.

[4] Alija, četvrti pravedni halifa i ashab-sledbenik poslanika Muhammeda, mir nad njim.

[5] Omer, drugi pravedni halifa i bliski ashab-sledbenik poslanika Muhammeda, mir nad njim.

[6] Ebu Bekr, prvi pravedni halifa i bliski ashab-sledbenik poslanika Muhammeda, mir nad njim.

[7] Osman, treći pravedni halifa i bliski ashab-sledbenik poslanika Muhammeda, mir nad njim.

Iz knjige “Religije, organizacije, ideološki pravci i religijske sekte”.

www.islamhouse.com/sr