Allahu moj, ja ti se utičem od siromaštva, neimanja i poniženja.“

            Poslanik Muhammed, s.a.v.s, je tražio zaštitu od siromaštva i uporedio ga je sa poniženjem rekavši: “Allahu moj, ja ti se utičem od siromaštva, neimanja i poniženja.“[1]

            Takođe je siromaštvo spomenuo zajedno sa neverovanjem: „…i utičem ti se od siromaštva i neverovanja.“[2]

            Ovo je dokaz da je siromaštvo veoma opasno i da ono čoveka može odvesti u neverovanje. Sačuvao nas Allah toga. Poslanik, s.a.v.s, se suprostavljao siromaštvu tako što je podsticao na rad i izbegavanje traženja imetka od drugih. On je kazao: „Da neko od vas uzme svoje uže i da rano ode u brdo kako bi sakupio drva i prodao ih, pa se od toga hranio i milostinju delio, bolje mu je nego da traži od ljudi.“[3]

            I rekao je Verovesnik, s.a.v.s: „Ne priliči verniku da se ponižava.“[4]

            I rekao je: „Kada bi se vi oslonili na Allaha onako kako treba, On bi vas opskrbljavao kao što opskrbljuje ptice. One porane gladne, a vrate se site.“[5]

            Ptica porani kako bi tražila opskrbu, ide i vraća se i ne staje osim na mestu na kojem je videla hranu. Ona ne prestaje da spominje Allaha u zraku sve dok ne vidi vodu pa se spusti kako bi se napila. Sve je ovo traženje opskrbe i činjenje uzroka koji vode do nje, a pre svega toga je oslanjanje na Allaha, a pribegavanje NJemu je prvi uzrok kojim se rešava siromaštvo u Islamu.

            Posle ovoga dolazi milostinja koja se daje onima koji nemaju mogućnosti da rade ili onima kojima njihov imetak ne pokriva potrebe. Oni uzimaju imetak koji se sakupi putem zekata. To je obaveza koja se uzima iz imetaka bogatih i daje onima koji su siromašni.

            Nakon ovoga dolazi sadaka (milostinja) koju bogati dobrovoljno izdvajaju kako bi time zaradili dobro delo i nagradu od Uzvišenog Allaha.

            Rekao je Uzvišeni Allah: I oni u čijim imecima bude određen deo za onoga koji prosi i za onoga koji (je potreban ali) ne prosi. (Kur’an, sura El-Mearidž, 24-25.)

            I rekao je: I hranu su davali – mada su je i sami želeli – siromahu i siročetu i zarobljeniku. (Kur’an, sura Ed-Dehr, 8.)

            Rekao je Poslanik, s.a.v.s: „Ko bude imao jahalicu viška, neka je da onome ko nema, a ko bude imao viška opskrbe neka da onome ko nema.“[6]

---

Odlomak iz knjige “Muhammed Božiji Poslanik”, dr. Ahmed el- Mezjed

islamhouse.com/se

[1] Hadis, beleži Ebu Davud, br. 1320., i Ahmed, br. 7708.

[2] Hadis, beleži Ebu Davud, br. 4426., i Ahmed, br. 19514.

[3] Hadis, beleži Buhari, br. 1386., i Muslim, br. 10033.

[4] Hadis, beleži Tirmizi, br. 2180., i Ahmed, br. 22327.

[5] Hadis, beleži Tirmizi, br. 2266., i Ahmed, br. 200.

[6] Hadis, beleži Muslim, br. 3258., i Ebu David, br. 1416.