Poziv Istine
Poslanik, mir nad njim, je vodio računa o slabijima, onima koji nisu imali imetka a ni porodice. Primao bi od onih koji bi činili dobro, a prelazio bi preko njihovih grešaka. Njihove potrebe je žurno izvršavao, a ukoliko bi im bila pričinjena šteta ili bi bili uznemireni, pa makar i sa rečju koja bi ih naljutila, Poslanik, mir nad njim, bi im tu štetu otklanjao.
Prenosi se od Aiza b. Amra da je Ebu Sufjan, jedan od velikana plemena Kurejš, prošao sa delegacijom pored Selmana el-Farisija, Suhejba Er-Rumija i Bilala El-Habešija, a oni su nekada bili robovi i bili su siromašni, pa su kazali: „Božije sablje nisu uzele svoje pravo kod Božijih neprijatelja.“ Ebu Bekr je upitao: „Zar to kažete vođi i prvaku Kurejšija?“ Nakon toga je otišao Poslaniku, mir nad njim, i obavestio ga o tome, a on mu je kazao: „O Ebu Bekre, možda si ih naljutio. Ako si to učinio, onda si i Gospadara naljutio.“ Pa je Ebu Bekr otišao do njih i upitao ih: „O braćo moja, jesam li vas naljutio?“, a oni su mu odgovorili: „Nisi, Allah ti oprostio, brate.“[1]
Božiji Poslanik, mir nad njim, je kazao: „Možda baš onaj čupavi prašnjavi čovek kojeg ljudi teraju od svojih vrata kada bi od Allaha zatražio nešto – On bi mu to uslišio.“[2]
Poslanik, mir nad njim, je podučavao svoje sledbenike da imetak, društveni položaj i prestiž ne daju čoveku vrednost ukoliko je ne zasluži. A siromaštvo, manjak imetka i nizak status u društvu neće čoveku umanjiti vrednost koju je zaslužio.
Jednom prilikom je neki čovek sa svojim prijateljima prošao pored Poslanika, mir nad njim, pa ih je on upitao: „Šta mislite o ovome čoveku?“ Oni su odgovorili: „On je jedan od najuglednijih ljudi. On, tako mi Boga, kada bi zaprosio neku, ona bi pristala, kada bi se za nešto zauzeo, to bi bilo primljeno, a kada bi govorio, to bi se slušalo.“ Poslanik, mir nad njim, je ćutao. Nakon toga je prošao jedan siromašan musliman, pa je Poslanik upitao: „Šta mislite o njemu?“, a oni su odgovorili: „Kada bi on zaprosio ženu, ne bi ga prihvatila, kada bi u nečemu posredovao to se ne bi primilo, a kada bi govorio to se ne bi slušalo.“ Zatim je Poslanik, mir nad njim, o siromahu kazao: „Ovaj je bolji nego prepun svet onakvih.“[3]
Božiji Poslanik, mir nad njim, je kazao: „Hoćete li da vas obavestim o stanovnicima Raja? To je svaki slabić koji, kada bi od Boga nešto zatražio, On bi mu to ispunio. Hoćete li da vas obavestim o stanovnicima Vatre? To je svaki surovi, nepokorni i oholi.“[4]
Jedan od dokaza da se Poslanik, mir nad njim, brinuo za slabije jeste slučaj gde je jedna crnkinja koja je čistila džamiju, prestala dolaziti, pa je Poslanik upitao za nju, a oni su mu odgovorili da je umrla. Tada je on upitao: „Kako me niste obavestili? Pokažite mi njen grob.“ Nakon što su mu pokazali, on joj je klanjao dženazu (namaz koji se klanja za umrlu osobu).[5]
Društvo u kojem slabi i siromašni osećaju da su bitni i da se odgovorni o njima brinu jeste društvo u kojem vlada solidarnost, milosrđe i humanost čije se blagodati prosipaju na svakoga.
Zbog toga je Poslanik, mir nad njim, kazao: „Kome Bog da vlast u nečemu što se tiče muslimana, pa on zanemari njihove potrebe i učini ih siromasima, Bog će njega zanemariti, ostaviti i osiromašiti na Sudnjem danu.“[6]
U predaji koju beleži Tirmizi kazao je: „Koji god vođa zatvori vrata pred onim ko ima neku potrebu ili pred siromasima, Bog će zatvoriti vrata nebesa kad on bude u nekoj potrebi i siromaštvu.“[7]
I kazao je: „Ko bude imao vlast nad ljudima, pa zatvori svoja vrata pred siromašnim, onim kome je učinjena nepravda ili onim ko ima neku potrebu, Bog Uzvišeni će zatvoriti vrata Svoje milosti kada on bude imao neku potrebu, ili bude siromašan.“[8]
Poslanik, mir nad njim, je pozvao kompletno društvo da stane u odbranu onih kojima su prava uzurpirana bez obzira kakav imao položaj i ugled.
Tako je napravio vezu između ovog pitanja i pitanja vrednosti jednog naroda ili zajednice kazavši: „Kako da Bog ceni narod u kojem slabiji ne uzimaju svoje pravo od bogatih, a bogatima to neće naneti štetu.“[9]
“Muhammed, Božiji Poslanik”, dr. Ahmed El- Mezjed
[1] Hadis, prenosi Muslim, br. 4559.
[2] Hadis, prenosi Muslim, br. 4754.
[3] Hadis, beleži Buhari, br. 4701., i Ibn Madže, br. 4110.
[4] Hadis, beleži Buhari, br. 4537., i Muslim, br. 5093.
[5] Hadis, beleži Muslim, br. 1588., i Ibn Madže, br. 1522.
[6] Hadis, beleži Ebu Davud, br. 2559.
[7] Hadis, beleži Tirmizi, br. 1253.
[8] Hadis, beleži Ahmed, br. 15097.
[9] Hadis, beleži Ibn Madže, br. 2417.
